Pravilna ishrana može olakšati oporavak i terapiju kod maligne bolesti – evo šta savetuje dr Nestorović

Žene koje se bore sa malignim bolestima neretko tragaju za načinima da kroz ishranu podrže svoje zdravlje tokom lečenja. Dr Branimir Nestorović, stručnjak za bolesti disajnih organa, naglašava da prehrana ima izuzetno važnu ulogu u ovom procesu. On ističe da određene namirnice mogu doprineti bržem oporavku i usporiti napredak bolesti, dok pojedine vrste hrane mogu negativno uticati na tok terapije.

Dr Nestorović posebno napominje da maligne ćelije koriste glukozu kao osnovni izvor energije, pa preporučuje ženama koje se leče od raka da izbegavaju šećere, slatkiše i testenine. Takođe savetuje da se smanji unos belančevina iz mesa, dok su masti i povrće dozvoljeni u većim količinama. Zbog ovih principa, mnogi se odlučuju za specifične dijete koje su u skladu sa ovim preporukama.

Jedan od poznatih režima je Budvigova dijeta, bazirana na lanenom ulju i svežem sirom. Dr Nestorović smatra da ova dijeta može biti korisna jer donosi zdrave masti i proteine biljnog porekla. Takođe pominje Geršonovu dijetu, koja podrazumeva visok unos sokova od voća i povrća, ali upozorava: “Kod Geršonove dijete mnogo se mršavi, što može biti problematično tokom lečenja”, objašnjava dr Nestorović.

Kao posebno pogodnu, ističe keto dijetu koja se zasniva na visokom unosu masti i malim količinama ugljenih hidrata. “Lično smatram da bi većina pacijenata trebalo da bude na keto dijeti”, kaže dr Nestorović. Ovaj način ishrane omogućava telu da koristi masti umesto šećera za energiju, što otežava razmnožavanje malignih ćelija.

Pored izbora hrane, prevencija je ključna za zdrav život. Dr Nestorović savetuje ženama da izbegavaju pušenje i gojaznost kao faktore rizika. Ipak, napominje da nijedna dijeta ne garantuje potpunu zaštitu od malignih bolesti, ali pravilna ishrana i zdrav stil života mogu značajno smanjiti rizik.

Kao deo svakodnevnih navika, preporučuje se biranje povrća različitih boja, zdravih masnoća poput maslinovog i lanenog ulja, te fermentisanih mlečnih proizvoda sa malo šećera. Takođe, važno je unositi dovoljno tečnosti i izbegavati prerađene namirnice. Dr Nestorović naglašava: “Najvažnije je izbegavati šećere, slatkiše, testenine. Mogu da uzimaju masti i povrće koliko god žele.”

Na kraju, svaka žena koja se leči od raka treba da se posavetuje sa svojim lekarom ili nutricionistom pre bilo kakvih promena u ishrani, jer je individualni pristup najbolji za podršku oporavku. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se treba obratiti stručnjaku.

Stručnjaci upozoravaju da preterana upotreba uređaja može ozbiljno narušiti zdravlje dece i mladih

Sve više dece, kako u Srbiji, tako i globalno, provodi sate ispred ekrana, što prema rečima dr Dragana Ivanova, specijaliste interne medicine iz Novog Sada, može predstavljati još veći rizik za zdravlje od pušenja marihuane. On upozorava roditelje da preterano korišćenje digitalnih uređaja, posebno kod dece starije od sedam godina, može imati ozbiljne posledice, čak i opasnije od nekih drugih poznatih štetnih navika.

Dr Ivanov posebno ističe važnost pravilnog sna, uravnotežene ishrane i fizičke aktivnosti. Savetuje da deca i adolescenti idu na spavanje pre 22 časa, jer se tada luče melatonin i hormon rasta, ključni za razvoj mozga i celokupnog organizma.

Rastuća upotreba telefona, tableta i računara izlaže decu novom vidu „toksičnosti“. Kako navodi dr Ivanov: „Mi deci od sedam godina nećemo dati marihuanu, ali im dajemo jedan drugi toksin koji je opasniji od marihuane. A to je preterana upotreba elektronskih sredstava i društvenih mreža. To je po decu toksičnije od pušenja marihuane.” Stalno gledanje u ekrane može dovesti do poremećaja pažnje, problema sa snom i smanjenih socijalnih veština. Takođe, dugotrajno sedenje i nedostatak kretanja dodatno ugrožavaju zdravlje. Dr Ivanov naglašava: „Ako radimo neki sedeći posao, treba da budemo svesni da se nakon 3-4 sata sedenja, 80% mozga inhibiše – isključi. Treba da prekinemo to sedenje i gledanje u ekran ili papire i da se 5-10 minuta razgibamo. Mozak će se tako ponovo aktivirati i sve te poslove uradićemo efikasnije.“

Da bi deca očuvala svoje zdravlje, preporučuje se uspostavljanje dnevnog ritma. Doručak je obavezan i treba da se sastoji od prirodnih ugljenih hidrata: „Najbolji izvor energije za naš mozak i ceo organizam su med i voće. Naš mozak radi isključivo na glukozu. Zato, deca ne treba da odu u školu niti mi da počinjemo bilo šta da radimo, a da nismo uneli prirodne, neprerađene ugljene hidrate koji se nalaze u medu, voću, integralnim žitaricama“, savetuje dr Ivanov.

Preporučuje se i odlazak u školu ili na posao pešice ili biciklom, kako bi se obezbedila fizička aktivnost i boravak na suncu. „Fizička aktivnost u trajanju od 45 do 60 minuta, kao i boravak na suncu, važni su za zdrav život. Idealno je, kaže, vreme kada sunce izlazi i kada zalazi. Tada je sunce u našem vidokrugu, vitamin D će se sintetisati, ali još važnije, melatonin i serotonin”, navodi dr Ivanov.

Ne treba zanemariti ni emocionalno zdravlje dece. Usamljenost i loša komunikacija s drugima mogu biti jednako štetni kao i fizički toksini. „Izolacija i usamljenost, nespretnost u komunikaciji s drugim ljudima, toksičnija je po naše zdravlje od duvanskog dima”, naglašava dr Ivanov. Preporučuje da se korišćenje ekrana ograniči na određene delove dana i da se više vremena provodi sa porodicom i prijateljima. „Mi iz odnosa sa drugim ljudima crpimo najviše sreće i životne radosti“, zaključuje dr Ivanov. Za sve zdravstvene dileme i tačnu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Praktični saveti i stručne preporuke za zaštitu porodice od stomačnih tegoba izazvanih norovirusom, naročito tokom leta

Norovirus je čest uzročnik stomačnih infekcija, poznat i kao „stomačni grip“, a najviše pogađa porodice sa malom decom, starije i osobe sa slabijim imunitetom. Naglo povraćanje, dijareja, mučnina i grčevi mogu se javiti već 12 do 48 sati nakon kontakta sa virusom. Iako infekcija obično prolazi za tri dana, može biti vrlo neprijatna i dovesti do dehidratacije, što je posebno rizično za decu i trudnice.

Norovirus se prenosi izuzetno lako – čak i mala količina virusa dovoljna je da izazove infekciju. Virus može biti prisutan na rukama, površinama, hrani i vodi, a prenose ga i ljudi koji još ne pokazuju simptome. Zbog toga je čest u kolektivima poput vrtića, škola, restorana i domova za stare. Površine kao što su kvake, slavine i radne ploče mogu zadržati virus satima ili čak danima, pa je letnji period posebno kritičan za izbijanje ovih infekcija.

Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih ali efektnih koraka kako biste zaštitili sebe i svoju porodicu: ruke perite sapunom i toplom vodom minimum 20 sekundi, naročito pre jela i posle toaleta. Ne dirajte lice, usta, nos i oči dok ruke nisu čiste. Površine koje se često dodiruju redovno dezinfikujte sredstvima na bazi hlora ili drugim proverenim dezinficijensima. Prilikom pripreme hrane kod kuće, često perite ruke i vodite računa o čistoći kuhinje. Kada jedete van kuće, obratite pažnju na higijenske navike osoblja i prostora – ukoliko primetite nehigijenu, izaberite drugo mesto za obrok. Sredstva za dezinfekciju ruku mogu biti koristan dodatak, ali nisu zamena za temeljno pranje ruku.

Prema rečima dr Marianne Sumego, lekarke interne medicine, „izloženost čak i veoma malom broju čestica može da izazove bolest“. Ona upozorava: „Ako ne operete ruke temeljno ili niste dovoljno pažljivi, lako možete ostaviti virus na površinama i zaraziti druge.“ Dr Sumego dodatno savetuje: „Prilikom čišćenja koristite rastvore sa hlorom, jer običan sapun i voda nisu uvek dovoljni.“

Ukoliko se ipak zarazite norovirusom, najvažnije je da se odmarate i unosite dovoljno tečnosti. „Kada imate povraćanje i dijareju, glavna briga je dehidracija. Preporučujemo rastvore za nadoknadu elektrolita koji pomažu oporavku“, ističe dr Sumego. Norovirus se ne leči antibioticima – najefikasnije je omogućiti telu da se oporavi uz dovoljno odmora i tečnosti. Ako simptomi traju duže od tri dana ili se pojave znaci teške dehidracije, obavezno se obratite lekaru za savet i tačnu dijagnozu.