Otisci od čarapa su česti, ali nekada signaliziraju ozbiljnije stanje – evo kada je vreme za posetu lekaru.

Mnoge žene primećuju tragove ili udubljenja na nogama nakon nošenja čarapa, naročito ako veći deo dana provedu sedeći ili stojeći. Ovi otisci se uglavnom javljaju na člancima i potkolenicama, najčešće nakon nekoliko sati ili na kraju dana. Prema vaskularnom hirurgu dr Katarini Teter, “ovo je vrlo česta pojava, naročito kod osoba koje dugo stoje ili sede, jer se tada krv zadržava u nogama”. Uzrok može biti i nošenje preuskih čarapa, dehidratacija organizma ili unos slane hrane, što dovodi do zadržavanja tečnosti i oticanja.

U najvećem broju slučajeva, ovakvi tragovi nisu razlog za brigu. Međutim, ako primetite oticanje nogu i kada ne nosite čarape, pojavu hiperpigmentacije oko članaka, proširene vene, osećaj težine, bol ili umor u nogama koji se povlače kad ih podignete, važno je da se obratite lekaru. Ovi simptomi mogu ukazivati na vensku insuficijenciju, stanje koje obično nije opasno, ali može zahtevati lečenje ako ometa svakodnevni život.

Dr Teter savetuje dodatni oprez ako se tragovi formiraju samo na jednoj nozi, postaju izraženiji ili se stanje pogoršava. “Naše telo voli ravnotežu. Kada je jedna strana drugačija od druge, to je obično znak da nešto nije u redu”, ističe ona. Dugotrajni tragovi mogu biti povezani i sa bolestima bubrega ili srčanom insuficijencijom, pogotovo ako su praćeni otežanim disanjem ili nelagodom pri ležanju.

Ovakvi otisci retko ukazuju na probleme sa cirkulacijom ili krvne ugruške, osim ako nisu praćeni jakim oticanjem, bolom ili crvenilom, kada je neophodno hitno potražiti medicinsku pomoć.

Preporučuje se da čarape budu udobne i odgovarajuće veličine. Kompresione čarape mogu pomoći ženama koje često stoje ili sede, jer smanjuju oticanje i osećaj umora. “I sama ih nosim većinu dana jer mi pomažu da se noge osećaju lakše na kraju radnog vremena”, napominje dr Teter.

Da biste smanjili pojavu tragova, povremeno podižite noge, nosite kompresione čarape, krećite se redovno i obratite pažnju na ishranu i unos tečnosti. Ako se tragovi ne povlače uprkos promeni navika ili postaju izraženiji, najbolje je posetiti lekara radi daljih pregleda. “Promene su uvek signal da se obratite lekaru”, zaključuje dr Teter.

Za tačnu dijagnozu i adekvatan savet, konsultujte se sa stručnjakom.

Naučna istraživanja potvrđuju da putovanja smanjuju stres, jačaju srce i povećavaju produktivnost kod žena svih godina

Odlazak na put ne predstavlja samo beg od svakodnevne rutine – novo istraživanje univerziteta u Teksasu pokazuje da putovanja mogu pozitivno uticati na fizičko i mentalno zdravlje žena, bez obzira na životno doba. Stručnjaci su ustanovili da žene koje češće putuju imaju niži nivo stresa i zdravije srce, što je veoma bitno s obzirom na činjenicu da su stres i bolesti srca među najčešćim zdravstvenim izazovima za žene.

U okviru studije, 20 studentkinja je tokom krstarenja nosilo pametne satove koji su pratili otkucaje srca i fizičku aktivnost. Takođe su svakodnevno beležile svoja osećanja i aktivnosti, što je omogućilo istraživačima da detaljno analiziraju efekte putovanja. Glavni nalaz je da žene koje su bile izvan svog uobičajenog okruženja i izložene novim iskustvima pokazuju bolje funkcionisanje srca i manji stres.

Profesor Džejms Petrik, koji je bio jedan od vodećih istraživača, naglašava: „Putovanje nije samo stvar lepih uspomena – ono nas čini obrazovanijima i zdravijima, a naši odnosi sa drugima postaju jači.“ On smatra da izlaganje srca novim izazovima, a zatim i opuštanju, ima sličan efekat kao intervalni trening kod sportista.

Za žene koje osećaju posledice stresa, istraživanje posebno izdvaja podatak da duži odmori, poput sedmodnevnih, pružaju dugotrajnije benefite za zdravlje i smanjenje stresa u poređenju s kraćim putovanjima. Ipak, profesor Petrik savetuje da treba pronaći meru, jer preduga odsustva mogu izazvati nelagodnost zbog udaljenosti od kuće i nagomilanih obaveza po povratku.

Čak i kraći vikend-izleti mogu pozitivno uticati na mentalno zdravlje, dok planiranje dužih odmora dodatno doprinosi smanjenju stresa i jačanju srca. Promena ambijenta, nova iskustva, boravak u prirodi ili pored mora blagotvorno utiču na san, raspoloženje i celokupnu produktivnost.

Ženama koje žele da poboljšaju svoje zdravlje preporučuje se da redovno planiraju kraća ili duža putovanja, prilagođena svojim mogućnostima i potrebama. Svaka promena rutine – bilo da se radi o vikendu u prirodi ili putovanju u drugi grad – može doprineti boljem zdravlju.

Za precizne dijagnoze i individualne savete, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Doručak između 7 i 9 sati podržava metabolizam, nivo energije i rad srca kod žena

U savremenom, ubrzanom ritmu života, mnoge žene često zanemaruju važnost doručka ili ga odlažu, ne shvatajući posledice po zdravlje. Najnovije istraživanje sa 100.000 odraslih osoba pokazuje koliko je vreme obroka važno, posebno za zdravlje srca i krvnih sudova. Stručnjaci ističu da je idealno vreme za doručak između 7 i 9 sati ujutru. U ovom periodu telo je najefikasnije u iskorišćavanju nutrijenata – metabolizam se ubrzava, hormoni se uravnotežuju, a energija iz hrane se najbolje koristi. Redovan doručak u ovom intervalu doprinosi stabilnom šećeru u krvi, boljoj kontroli apetita i smanjenju želje za nezdravim grickalicama tokom dana. Žene koje doručkuju u ovom terminu često primećuju bolju koncentraciju i više energije ujutru. Preskakanje ili odlaganje doručka može povećati rizik od kardiovaskularnih problema. Studija je otkrila da oni koji ne doručkuju redovno imaju do 28% veći rizik od srčanog udara. Takođe, nepravilno doručkovanje može izazvati povišen pritisak, veće vrednosti šećera i insulina u krvi, kao i snižen “dobar” HDL holesterol, koji štiti srce. Dr Ana Petrović, specijalista interne medicine, naglašava: “Doručak je zaista najvažniji obrok dana, naročito za žene koje se suočavaju sa hormonskim promenama ili pokušavaju da održe stabilnu telesnu težinu. Pravilno izbalansiran doručak doprinosi boljoj kontroli šećera i smanjenju rizika od metaboličkih poremećaja.” Za zdrav početak dana preporučuje se doručak bogat vlaknima, proteinima i zdravim mastima – na primer ovsena kaša s voćem, integralni hleb sa sirom ili jogurt sa semenkama. Prerađene namirnice, slatkiši i brza hrana treba izbegavati jer mogu uzrokovati nagle promene šećera u krvi. Ako imate specifične zdravstvene potrebe ili niste sigurni koji izbor doručka je najbolji za vas, savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom.