Stres, hormoni i svakodnevni izazovi doprinose razvoju hronične urtikarije kod žena tokom srednjih godina
Koprivnjača, odnosno urtikarija, postaje sve rasprostranjenija među ženama koje su u srednjim godinama života. Ova kožna tegoba ispoljava se kroz crvene, otečene i izrazito svrbljive promene na bilo kom delu tela. Prema procenama, čak 1,6 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama ima hroničnu spontanu urtikariju (CSU), a žene u srednjim godinama su posebno izložene riziku, češće nego muškarci.
Iako su alergeni i određeni lekovi poznati okidači koprivnjače, sve više istraživanja ukazuje na to da psihološki stres ima ključnu ulogu, naročito kod dugotrajnih slučajeva. Dermatolog dr Silvija Su ističe: „Sa CSU, svaka koprivnjača se zadržava na koži manje od 24 sata, ali se svakodnevno pojavljuju nove promene, što može trajati nedeljama ili mesecima.” Ovakve tegobe su često nepredvidive i mogu značajno narušiti kvalitet života.
Za razliku od uobičajene koprivnjače, koja nestaje u roku od nekoliko sati ili dana nakon uklanjanja uzroka, hronična spontana urtikarija traje više od šest nedelja, bez jasnog povoda. Nije uvek moguće utvrditi zbog čega imuni sistem reaguje na ovaj način. Kao faktori rizika izdvajaju se određeni lekovi protiv bolova, razne infekcije, kao i izlaganje toploti ili hladnoći, dok emocionalni stres ima sve veću ulogu u nastanku bolesti.
Stres, bilo iz poslovnog ili porodičnog okruženja, može podstaći upalne procese u organizmu i izazvati reakcije na koži. Žene su često istovremeno suočene sa više izvora stresa, a hormonske promene dodatno utiču na osetljivost kože.
Na simptome kao što su uporne ospe koje traju duže od šest nedelja ili otoci na licu i usnama, ne treba gledati olako i preporučuje se poseta lekaru. Dr Su savetuje: „Ako primetite da se promene ne povlače ili se svakodnevno pojavljuju nove, obavezno zakažite pregled kod dermatologa.”
Za ublažavanje tegoba preporučuje se izbegavanje poznatih okidača, primena tehnika za upravljanje stresom (kao što su relaksacija ili umerena fizička aktivnost) i redovna upotreba blagih preparata za hidrataciju kože. Ukoliko se stanje ne poboljšava ili se pogoršava, neophodni su lekovi koje propisuje lekar.
Napomena: Za postavljanje tačne dijagnoze i odabir terapije, obavezno se obratite svom lekaru.
