Studija potvrđuje da žene koje svakodnevno ležu u isto vreme smanjuju rizik od infarkta i šloga, bez obzira na dužinu sna

Najnovija studija Univerziteta u Oulu, sprovedena na više od 3.000 odraslih, otkrila je da redovno vreme odlaska na spavanje može imati ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Žene koje često menjaju kada idu na spavanje, posebno ako spavaju manje od osam sati, izložene su i do dva puta većem riziku od infarkta, moždanog udara i drugih ozbiljnih srčanih problema tokom sledećih deset godina.

Naše telo funkcioniše prema cirkadijalnom ritmu – unutrašnjem satu koji reguliše spavanje, budnost, hormone i rad srca. Kada svakodnevno pomeramo vreme odlaska u krevet, ovaj ritam se narušava, što može dodatno opteretiti srce. Kardiolog dr Ana Petrović objašnjava: “Telo voli red i rutinu. Kada često menjamo navike, stvaramo dodatni stres za organizam”. Neredovan san najviše pogađa žene koje su pod stresom i balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza, jer se tada javlja konfuzija u radu srca i metabolizma.

Važno je istaći da kod osoba koje redovno spavaju osam ili više sati, povremeno odstupanje od rutine ne nosi značajan rizik. Međutim, kombinacija neredovnog odlaska na spavanje i manjka sna može imati ozbiljne posledice po kardiovaskularno zdravlje. Zanimljivo je da vreme buđenja nije presudno – upravo je vreme kada ležemo ono što najviše utiče na zdravlje srca.

Zbog užurbanog stila života, poslovnih zadataka, brige o porodici ili korišćenja digitalnih uređaja kasno uveče, teško je održati rutinu. Ipak, i male promene mogu doprineti zdravijem srcu. Dr Petrović savetuje: “Preporučujem ženama da pokušaju da odlaze na spavanje u približno isto vreme svake večeri, čak i kada je to izazovno. Tako mogu zaštititi svoje srce na jednostavan način”.

Saveti za bolji san uključuju izbegavanje ekrana pred spavanje, opuštanje uz knjigu ili toplu kupku i stvaranje mirne atmosfere u spavaćoj sobi. Ako imate problema sa nesanicom ili ste često umorni, važno je da se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Uvođenje redovne rutine odlaska na spavanje može biti jednostavna, ali izuzetno korisna navika za žensko zdravlje srca i mozga.

Mioklonus je čest i često bezopasan, ali ponekad može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme – evo kada treba reagovati

Nekontrolisani i iznenadni trzaji mišića poznati kao mioklonus mogu se javiti kod žena u svim životnim dobima. Ovi nagli pokreti, koji ponekad podsećaju na šok ili grč, uglavnom su kratkotrajni i najčešće ne predstavljaju razlog za brigu. Ipak, kada se trzaji pojavljuju iznenada, često ili ometaju svakodnevicu, mogu biti znak da je potrebno obratiti pažnju na zdravlje.

Mioklonus nastaje kada mišići iznenada kontrahuju (što se naziva pozitivni mioklonus) ili se opuštaju (negativni mioklonus). Trzaj može zahvatiti pojedinačne mišiće ili veće grupe, a obično ga nije moguće kontrolisati voljno. Kod većine žena, ovakvi pokreti su potpuno normalni – tipičan primer su noćni trzaji pri uspavljivanju ili štucanje. Međutim, ako se trzaji intenziviraju, postaju učestaliji ili ometaju svakodnevne aktivnosti, preporučuje se da obratite pažnju na moguće uzroke.

Najčešći uzroci mioklonusa su bezopasni i vezani za fiziološke procese: hipnički trzaji pre sna, štucanje ili refleksni trzaji pri iznenadnom strahu. Ipak, mioklonus može biti povezan i sa ozbiljnijim stanjima, kao što su epilepsija, neurološke bolesti, oštećenja mozga, autoimune bolesti, infekcije ili metabolički poremećaji. Takođe, određeni lekovi, toksini, nedostatak vitamina, kao i hronične bolesti bubrega ili jetre, mogu izazvati ovakve pokrete.

Hormonske promene specifične za žene, uključujući trudnoću i menopauzu, mogu povećati učestalost mišićnih trzaja, ali i učiniti žene osetljivijima na stres i umor, što dodatno utiče na pojavu mioklonusa. Esencijalni mioklonus, koji ima genetsku osnovu, može se javiti i bez drugih simptoma i obično nije opasan po zdravlje.

Prema rečima neurologa dr Ane Petrović: “Većina trzaja mišića koje žene primete tokom dana ili noći nema klinički značaj. Ipak, ukoliko su trzaji učestali, jaki ili remete svakodnevne aktivnosti, savetujem da se jave lekaru radi detaljnije analize.”

Kao korisne mere preporučuje se vođenje dnevnika simptoma, izbegavanje prekomernog stresa, zdrava ishrana i redovan san. Ukoliko primetite da trzaje prate simptomi kao što su slabost, problemi sa govorom, hodom ili traju duže vreme, obavezno se obratite lekaru za procenu i dijagnozu.

Stručnjaci naglašavaju važnost opreznog korišćenja suplemenata, posebno kod žena tokom trudnoće, menopauze ili pojačanih obaveza

Sve veći broj žena odlučuje se za suplemente sa željom da ojača zdravlje, naročito u zahtevnim životnim fazama kao što su trudnoća, menopauza ili periodi povećanog stresa. Međutim, lekari upozoravaju da neredovno i nekontrolisano uzimanje vitamina i minerala može izazvati ozbiljne posledice kao što su oštećenje jetre, bubrega ili srca. Iako dodaci ishrani mogu biti korisni, oni nikada ne mogu zameniti uravnoteženu ishranu, a posebno osetljive grupe su trudnice, dojilje i osobe sa hroničnim oboljenjima.

Dr Robert J. Fontana, profesor medicine, ističe: „Ljudi često misle da je više vitamina bolje, ali zapravo prekomerne doze mogu biti izuzetno opasne, posebno ako postoje problemi sa jetrom ili bubrezima.“

Postoje brojni simptomi koji mogu ukazivati na predoziranje vitaminima: ubrzan rad srca ili bol u grudima, što može biti posledica visokih doza suplemenata ili interakcije sa lekovima za pritisak; iritacija kože i osip, posebno kod vitamina B grupe; promena boje urina ili žutilo kože, što može signalizirati oštećenje jetre i zahteva hitan pregled; vrtoglavica i metalni ukus u ustima, naročito kod prevelikog unosa gvožđa; kao i stomačne tegobe poput dijareje ili povraćanja, koje su česte kod viška vitamina C ili vlakana.

Posebnu pažnju treba obratiti na kombinovanje različitih dodataka. Na primer, kalcijum i gvožđe ne bi trebalo uzimati zajedno, jer otežavaju apsorpciju, dok vitamin K može smanjiti dejstvo lekova za razređivanje krvi. Biljni preparati poput kantariona mogu nepovoljno uticati na delovanje antidepresiva.

Ženama koje koriste suplemente savetuje se da o tome otvoreno razgovaraju sa svojim lekarom. Dr Fontana savetuje: „Ponestite sve bočice na sledeći pregled i obavestite lekara šta uzimate. Naš cilj je vaše zdravlje, a ne osuda.“

Najvažnije je da ne eksperimentišete sa dozama i da pre svakog novog suplementa potražite savet stručnjaka. Pravilna i izbalansirana ishrana ostaje najbolji izvor vitamina i minerala, a suplementi imaju svoje mesto samo uz jasnu medicinsku preporuku.

Za svaku sumnju ili problem obavezno se obratite svom lekaru.