Srčani udar kod žena često ostaje neprepoznat zbog termina ‘atipični simptomi’, što može dovesti do ozbiljnih posledica.

Simptomi infarkta kod žena često nisu odmah prepoznati, što povećava rizik od teških komplikacija ili smrtnog ishoda. Naime, sve više istraživanja upozorava da žene, kako u Srbiji, tako i širom sveta, često propuštaju pravovremenu dijagnozu srčanog udara. Ovakva situacija pogađa žene svih godina, a glavni razlog je što se njihovi simptomi često nazivaju „atipičnim”. Ovaj termin može navesti lekare da posumnjaju na druge uzroke, poput stresa ili problema sa mišićima, umesto na infarkt.

U praksi se dešava da žene sa simptomima poput otežanog disanja, preznojavanja ili bola između lopatica budu vraćene iz hitne službe bez jasne dijagnoze. Nerijetko im se tegobe pripisuju anksioznosti, a da se prava priroda problema otkrije tek nakon što dožive infarkt. Takvi slučajevi nisu izuzetak, što potvrđuju brojna iskustva iz svakodnevnog života.

Godinama su medicinski udžbenici opisivali simptome infarkta kod žena kao „atipične”. Međutim, kako ističe profesor Stephen Nicholls, direktor Victorian Heart Hospital iz Australije, simptomi koji se javljaju kod polovine populacije ne mogu biti atipični. Kada lekar pročita taj termin, često razmišlja o drugim mogućim uzrocima tegoba, što dovodi do pogrešnih dijagnoza i odlaganja neophodne pomoći.

Uprkos raširenom mišljenju da žene ređe osećaju bol u grudima prilikom infarkta, više od 90 odsto žena i muškaraca tokom srčanog udara prijavi bol ili nelagodnost u grudima. Kod žena se, međutim, češće pojavljuju i dodatni simptomi kao što su kratkoća daha, mučnina ili povraćanje, izražen umor, bol u leđima između lopatica, vilici, vratu ili levoj ruci, lupanje srca i hladan znoj. Ova kombinacija može navesti lekara da simptome pripiše napadu panike, stomačnim problemima ili mišićnim bolovima, zanemarujući rizik od infarkta.

Statistika pokazuje da bolesti srca ostaju vodeći uzrok smrtnosti kod oba pola, ali žene češće ostaju bez pravovremene dijagnoze i adekvatnog lečenja. Podaci iz SAD govore da žene mlađe od 55 godina imaju čak sedam puta veću verovatnoću da budu otpuštene iz hitne službe bez adekvatne kardiološke obrade. Uz to, žene ređe dobijaju ključne lekove i hitne procedure neophodne za spašavanje života.

Profesor Stephen Nicholls naglašava: “Simptomi koje žene prijavljuju nisu atipični. Oni su tipični za žene. Ako ih ignorišemo, rizikujemo da propustimo dijagnozu i ugrozimo život.”

Zato je važno da žene, ukoliko osete bol u grudima, nedostatak vazduha, mučninu, neobjašnjiv umor ili bilo koji od navedenih simptoma, odmah potraže medicinsku pomoć. Bitno je jasno opisati sve tegobe i na vreme reagovati, a ukoliko se simptomi pogoršavaju, ne treba oklevati sa odlaskom kod lekara. Pratite signale svog tela i ne umanjujte značaj promena. Za preciznu dijagnozu i stručni savet, obavezno se obratite lekaru.

Novo istraživanje otkriva zabrinjavajući pad testosterona kod muškaraca – evo kako to može promeniti dinamiku u vezi i zdravlje oba partnera.

Najnovija studija, predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu, donela je ozbiljne podatke: naučnici su analizirali više od 8.650 studija sa preko 100.000 učesnika i otkrili da je nivo testosterona kod muškaraca od 1972. do 2019. godine opao za čak 54 odsto. Najveći pad zabeležen je nakon 2000. godine, a svake godine prosečan nivo muškog hormona opada za jedan odsto. Profesor Hagaj Levin, vođa istraživanja, naglašava: “Naša analiza pokazuje da se opadajući trend ubrzava. Ovo ima posledice ne samo po reproduktivno zdravlje, već i na celokupno funkcionisanje organizma.”

Stručnjaci navode nekoliko glavnih razloga za ovaj pad hormona. Prvi faktor je gojaznost, jer nagomilano masno tkivo ubrzava pretvaranje testosterona u estrogen, što dovodi do nižeg nivoa muških hormona, posebno kod muškaraca sa prekomernom telesnom težinom. Takođe, dijabetes i insulinska rezistencija mogu ometati funkciju žlezda koje regulišu hormone. Treći značajan uzrok su hemikalije iz okruženja – one iz plastike, kozmetike i nekih pesticida mogu remetiti prirodnu hormonsku ravnotežu.

Ovakav pad testosterona ne utiče samo na zdravlje muškaraca, već se reflektuje i na njihove partnere i porodicu. Testosteron je važan za energiju, raspoloženje i motivaciju, pa žene često prve primete promene kao što su umor, razdražljivost ili smanjen seksualni nagon kod partnera. Niži testosteron takođe može biti povezan sa povećanim rizikom za kardiovaskularne bolesti, depresiju i gubitak mišićne mase.

Ipak, postoji način da se ovaj trend uspori. Zdrave životne navike, kao što su uravnotežena ishrana bogata povrćem, redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne težine, mogu pomoći u očuvanju hormonske ravnoteže. Dodatno, izbegavanje kontakta sa određenim hemikalijama iz okoline može doprineti boljem zdravlju.

Profesor Hagaj Levin ističe: “Pad testosterona nije samo pitanje fertiliteta. To je signal da se u društvu dešavaju promene koje utiču na zdravlje celokupne populacije.” On savetuje: “Žene mogu imati važnu ulogu u podršci partnerima kroz promene životnih navika i zajedničku brigu o zdravlju.”

Ukoliko primetite kod partnera promene poput hroničnog umora, nervoze ili gubitka interesovanja za zajedničke aktivnosti, preporučuje se otvoren razgovor i savetovanje sa lekarom. Kroz zajedničku podršku, otvorenu komunikaciju i brigu, moguće je lakše prevazići izazove koje donose promene hormonskog statusa. Za tačnu dijagnozu i stručni savet uvek se obratite lekaru.

Običaj babinih devetina pruža zaštitu i odmor porodilji u prvih devet dana nakon porođaja, kroz podršku porodice i zajednice.

Babine devetine su duboko ukorenjen običaj u srpskoj tradiciji, posebno važan za žene neposredno posle porođaja. Ovaj ritual obuhvata period od prvih devet dana, a često i do 40 dana nakon rođenja deteta, kada su briga i zdravlje majke i novorođenčeta u središtu pažnje porodice i okoline.

Tokom ovog vremena, porodilja je bila zaštićena kroz specifičan režim – nije bila uključena u kućne poslove i nije primala veliki broj posetilaca. Izolacija je bila važna zbog čestih infekcija i zdravstvenih rizika u prošlosti, jer medicinska zaštita nije bila razvijena kao danas. Ovakva praksa omogućavala je majci potreban odmor i posvećenost dojenju, dok je beba bila zaštićena od spoljašnjih uticaja.

Osim izolacije, babine devetine su predstavljale i vreme međusobne podrške. Devetog dana ili tokom čitavih devet dana, rodbina i komšinice donosile su razne poklone i hranu – najčešće supu od piletine, domaći hleb i mlečne proizvode. Ovim gestovima su pomagali majci da se brže oporavi, ali i olakšavali svakodnevicu porodici. Ovakva podrška stvarala je osećaj zajedništva i solidarnosti.

Danas, iako savremena medicina pruža više mogućnosti, stručnjaci i dalje ističu značaj odmora i smanjenja broja poseta u prvim nedeljama nakon porođaja. Time se smanjuje rizik od infekcija kod bebe i omogućava majci da se bolje oporavi i uspostavi dojenje.

Prema rečima dr Milice Petrović, ginekologa, „period odmora i podrške nakon porođaja ima duboke korene u našoj tradiciji. Međutim, i dalje je od suštinskog značaja za zdravlje žene i deteta. Ohrabrujem svaku majku da nađe vreme za sebe i traži pomoć od bliskih osoba.“ Podrška porodice i prijatelja može biti presudna u prvim danima sa bebom, a ukoliko se pojave znaci infekcije ili komplikacija, savetuje se obavezna konsultacija sa lekarom.

Nove mame se ohrabruju da što više odmaraju i ne ustručavaju se da zatraže pomoć oko obaveza i pripreme hrane. Ograničavanje poseta, naročito onih koji su prehlađeni, dodatno štiti zdravlje bebe i omogućava mirniji oporavak. Za sva dodatna pitanja ili sumnje, savetuje se obraćanje svom lekaru.