U Srbiji registrovano 11 slučajeva neuroinvazivnog oblika, a najugroženiji su stariji i osobe sa slabijim imunitetom.

U sezoni povećane aktivnosti komaraca, prepoznavanje simptoma virusa Zapadnog Nila postaje ključno za pravovremeno reagovanje. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, do sredine avgusta registrovano je 11 slučajeva neuroinvazivnog oblika ove bolesti u Srbiji. Slučajevi su zabeleženi na teritoriji šest okruga, uključujući Srednjobanatski, Grad Beograd, Južnobanatski, Južnobački, Šumadijski i Zapadnobački okrug. Među obolelima je sedam muškaraca i četiri žene, a prosečna starost iznosi 66,2 godine.

Simptomi virusa Zapadnog Nila koji zahtevaju hitnu reakciju

Iako većina ljudi nakon ujeda komarca ne razvije simptome, manji procenat može imati ozbiljne posledice. Kod oko jednog odsto zaraženih virus može preći barijeru centralnog nervnog sistema, izazivajući teške neurološke komplikacije. Ove komplikacije uključuju encefalitis, odnosno upalu mozga, što može dovesti do konfuzije, drhtavice, epileptičnih napada, pa čak i trajnog neurološkog invaliditeta. Za razliku od meningitisa, encefalitis utiče na moždano tkivo i može zahvatiti i kičmenu moždinu, što izaziva akutnu slabost i paralizu. U takvim slučajevima potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Najvažniji simptomi na koje treba obratiti pažnju su:
– Visoka temperatura i jaka glavobolja
– Konfuzija ili izmenjeno stanje svesti
– Neobična pospanost
– Drhtavica i nevoljni pokreti
– Problemi sa ravnotežom i koordinacijom
– Izražena mišićna slabost
– Epileptični napadi
– U najtežim slučajevima, pojava kome ili paralize

Ko je u najvećem riziku od teških komplikacija?

Iako virus Zapadnog Nila može pogoditi svakoga, starije osobe i oni sa oslabljenim imunitetom su u posebnom riziku. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuje da oko dva odsto zaraženih starijih od 65 godina razvija neuroinvazivni oblik bolesti, dok je kod mlađih taj procenat manji od 0,5. Posebno su ugroženi onkološki pacijenti, dijabetičari, osobe sa hipertenzijom i bubrežni bolesnici. Smrtnost kod neuroinvazivnih komplikacija dostiže oko devet odsto, a 42 odsto pacijenata sa teškom slikom zahteva lečenje u jedinicama intenzivne nege. Oporavak može biti dugotrajan i često ostavlja posledice poput hroničnog umora, problema sa pamćenjem i padom koncentracije.

Lečenje, dijagnostika i prevencija virusa Zapadnog Nila

Trenutno ne postoji antivirusna terapija ni vakcina protiv virusa Zapadnog Nila. Lečenje se svodi na ublažavanje simptoma, intravensku hidrataciju i podršku osnovnim funkcijama organizma u najtežim slučajevima. Bolest se ne prenosi sa čoveka na čoveka u svakodnevnom kontaktu, osim u izuzetno retkim slučajevima transfuzije krvi, transplantacije organa ili tokom trudnoće sa majke na plod. Za dijagnozu su ključni analiza krvi ili cerebrospinalne tečnosti na prisustvo antitela, jer običan snimak magnetnom rezonancom nije dovoljan. S obzirom na to da leka nema, prevencija je najvažnija. Preporučuje se korišćenje repelenata, nošenje odeće dugih rukava i nogavica, izbegavanje boravka napolju tokom zore i sumraka, kao i postavljanje zaštitnih mreža na prozore. Sezona transmisije virusa najčešće traje od juna do novembra, a glavni prenosilac u Srbiji je komarac vrste Culex pipiens.

Situacija sa virusom Zapadnog Nila u regionu i Evropi

Zaraza virusom Zapadnog Nila nije ograničena samo na Srbiju. Do sredine avgusta identifikovano je 75 zahvaćenih područja u sedam evropskih zemalja sa ukupno 426 lokalno stečenih slučajeva. Najviše obolelih registrovano je u Italiji (224 slučaja) i Grčkoj (105 slučajeva), a virus je prisutan i u susednim državama, uključujući Severnu Makedoniju i Rumuniju. Ipak, redovno praćenje simptoma i primena preporučenih mera može značajno smanjiti rizik od težih komplikacija.

Deo obilaznice kod Soluna biće zatvoren večeras od 23 sata do sutra ujutro u 5 sati, saobraćaj preusmeren na gradske puteve.

Vozači koji planiraju putovanje kroz Solun ka Halkidikiju ovih dana suočiće se sa važnom promenom u saobraćaju. Prema najavi, solunska obilaznica privremeno će biti zatvorena večeras, 24.08., počev od 23:00, što će trajati sve do 5:00 narednog jutra. Ova mera odnosi se isključivo na pravac iz Srbije i sa Evzonija prema Halkidikiju, dok suprotni smer ostaje otvoren.

Solunska obilaznica privremeno zatvorena: šta to znači za vozače

Za sve one koji kreću na letovanje ili se nalaze u Grčkoj, zatvaranje obilaznice može uticati na planove putovanja. Vozila koja dolaze iz Srbije ili prelaze granicu na Evzoniju, a planiraju da nastave ka Halkidikiju, neće moći da koriste deo obilaznice oko Soluna tokom navedenih šest sati. Umesto toga, saobraćaj će biti preusmeren na gradske saobraćajnice, što može dovesti do izmene rute i moguće gužve u tom periodu.

Važno je napomenuti da se ova promena ne odnosi na vozače koji iz pravca Halkidikija putuju nazad ka Evzoniju – taj smer obilaznice funkcioniše normalno. Turisti koji su već na odmoru ili planiraju povratak prema Srbiji neće biti pogođeni ovom izmenom.

Preporuke za bezbedno putovanje tokom zatvaranja

Zbog zatvaranja obilaznice, preporučuje se svim vozačima da isplaniraju put ranije ili prilagode vreme polaska. Takođe, vozači treba pažljivo da prate putnu signalizaciju i uputstva na terenu, jer će tokom zatvaranja vozila biti usmeravana na gradske puteve. Pored toga, moguća je povećana frekvencija saobraćaja u Solunu tokom ovog perioda, pa se savetuje dodatni oprez i strpljenje.

Zatvaranje obilaznice trajaće ukupno šest sati, od večeras u 23:00 do sutra u 5:00. U tom intervalu, svi koji planiraju prolazak kroz Solun u pravcu Halkidikija trebalo bi da računaju na izmenu rute.

Za dodatne informacije ili eventualne promene, preporučuje se da turisti prate zvanična saopštenja i ažuriranja putne situacije u ovom delu Grčke.

Vatrogasci su danas popodne sprečili širenje vatre na vikendicu u Jelju, dok je u dvorištu izgorela drvena koliba.

Požar na obroncima Čigote iznad Zlatibora izbio je danas u popodnevnim satima. Prema saopštenju, vatrena stihija zahvatila je nisko rastinje i proširila se ka dvorištu jedne vikendice u selu Jelje. Brzom reakcijom vatrogasaca, vikendica je spašena od većih posledica, dok je u dvorištu izgorela drvena koliba.

Meštani su prvi primetili dim koji se širio iz pravca susednog brda. Jedan od njih, koji živi u blizini, odmah je obavestio komšije i vatrogasce. „Prvo sam video dim sa susednog brda gde živim, odmah sam pojurio jer znam da u vikendici gde gori ne živi niko, odmah sam obavestio komšije i vatrogasce, i zajedno smo je spasili. U dvorištu je izgorela drvena koliba“, izjavio je meštanin koji je prvi primetio požar.

Požar na obroncima Čigote: Intervencija vatrogasaca sprečila veću štetu

Prema dostupnim informacijama, požar na obroncima Čigote brzo je lokalizovan. Vatrogasci su, uz pomoć meštana, uspeli da zaštite objekat i spreče širenje vatre na ostatak imanja. Takođe, požar je zahvatio samo nisko rastinje i nije bilo povređenih lica. Ovakve intervencije su posebno važne tokom prolećnih dana kada je vegetacija suva, što povećava rizik od izbijanja i širenja požara.

U međuvremenu, dim iznad Zlatibora bio je vidljiv sa većih udaljenosti, što je dodatno uznemirilo stanovnike okolnih sela. Na kraju, zahvaljujući brzoj reakciji svih uključenih, požar je stavljen pod kontrolu bez većih posledica po imovinu ili ljude.

Pored toga, ovaj događaj podseća na važnost pravovremene reakcije lokalne zajednice i službi zaštite. Iako je šteta na imanju minimalna, apeluje se na građane da budu oprezni tokom perioda povećane opasnosti od požara.