Simptomi i faktori rizika ovih srčanih bolesti kod žena, uz savete stručnjaka za blagovremeno reagovanje
Dilatativna i hipertrofična kardiomiopatija su dva srčana oboljenja koja mogu zahvatiti žene u svim životnim dobima, a naročito su bitna za žene srednjih i starijih godina, kao i one sa porodičnom istorijom bolesti srca. Razumevanje razlika između ova dva poremećaja je ključno za ranu dijagnostiku i prevenciju komplikacija.
Dilatativna kardiomiopatija (DKM) nastaje kada se zid leve srčane komore proširi i oslabi, što smanjuje sposobnost srca da efikasno pumpa krv. Kod hipertrofične kardiomiopatije (HKM), dolazi do zadebljanja zida leve komore, ali bez povećanja ukupne veličine srca, što može smanjiti prostor za krv i otežati opuštanje srca između otkucaja.
Oba stanja mogu imati slične simptome: kratak dah, osećaj umora, bol u grudima, oticanje, vrtoglavicu i poremećaje srčanog ritma, koji se često pojačavaju pri fizičkom naporu. “Iako se simptomi mogu preklapati, mehanizmi koji ih uzrokuju su različiti i zahtevaju specifičan pristup lečenju i praćenju”, naglašava dr Wilson Tang, kardiolog. On ističe da kod DKM-a srce pokušava da nadoknadi slabost širenjem, dok kod HKM-a zadebljani zid može suziti izlazni put krvi iz srca.
Uzroci ovih bolesti su brojni. Dilatativna kardiomiopatija može biti nasledna ili stečena, a rizični faktori uključuju virusne infekcije, preteranu konzumaciju alkohola, određene terapije, nekontrolisan visoki pritisak, trudnoću i autoimune bolesti. “Jedan od šest slučajeva DKM povezan je sa genetskim faktorima, dok kombinacija gena i faktora iz okoline može značajno povećati rizik”, navodi dr Tang.
Za razliku od toga, hipertrofična kardiomiopatija je češće nasledna i više od polovine slučajeva povezano je sa poznatim promenama gena. Zbog toga je važno obratiti pažnju na porodičnu istoriju i kod prvih simptoma ili sumnje kontaktirati kardiologa.
Za žene je izuzetno važno da simptome prepoznaju na vreme i redovno kontrolišu srce. Ako primetite otežano disanje, neobjašnjiv umor ili promene srčanih otkucaja, obavezno posetite lekara. Terapija obično uključuje lekove, promene životnih navika i, prema preporuci stručnjaka, dodatne intervencije.
Za preciznu dijagnozu i odgovarajući savet, konsultujte se sa svojim lekarom.
