Najnovija studija otkriva vezu između genetike, sklonosti ka crnom luku i smanjenja rizika od hroničnih bolesti
Nova međunarodna studija donosi zanimljive podatke o tome kako naši geni utiču na izbor hrane i zdravlje, posebno kod žena. U istraživanju koje je obuhvatilo više od 160.000 ljudi iz Velike Britanije, od kojih su mnoge bile žene starosti od 37 do 73 godine, utvrđeno je da žene sa izraženom genetskom sklonošću ka ukusu i mirisu crnog luka imaju smanjen rizik od dijabetesa tipa 2 i hronično povišenog krvnog pritiska. Naučnici su analizirali 325 gena koji utiču na percepciju ukusa i mirisa, kao i 140 različitih namirnica. Posebno je istaknuta važnost gena OR2T6, koji utiče na to koliko volimo crni luk. Žene koje nisu imale ovu varijantu gena ređe su birale crni luk i imale su veće šanse za razvijanje dijabetesa i visokog pritiska.
Otkriće potvrđuje da genetika igra još veću ulogu u našim prehrambenim navikama nego što se do sada mislilo. Genetski podaci, za razliku od navika ili stila života, ostaju nepromenjeni tokom života, što ih čini pouzdanim izvorom za procenu rizika od bolesti. Kako ističe genetski epidemiolog Danijel Hvang: “Naši geni su fiksirani i ne zavise od dnevnih navika, zbog toga nam omogućavaju bolju procenu rizika za bolesti.” Istraživači su kroz analizu genetskih podataka uspeli da utvrde uzročno-posledičnu vezu između ishrane i razvoja određenih bolesti, što je posebno važno za žene koje žele da se informišu na osnovu sigurnih naučnih saznanja.
Stručnjaci naglašavaju da su rezultati obećavajući, ali da je potrebno dodatno ispitivanje na raznovrsnijim populacijama. Žene koje vole crni luk mogu imati određenu prednost, ali to nije jedini faktor koji doprinosi zdravlju. U planu su i nova istraživanja o tome kako bioaktivne supstance iz crnog luka, kao što su flavonoidi i sumporna jedinjenja, mogu dodatno doprineti zaštiti od hroničnih oboljenja. Do tada je preporuka da povrće, a posebno crni luk, uvrstite u svakodnevnu ishranu kao deo prevencije – ali svaka promena treba biti prilagođena individualnim potrebama i konsultovana sa lekarom.
Ova studija otvara put ka personalizovanijoj medicini, gde će preporuke o ishrani biti prilagođene genetskim karakteristikama svake osobe. Na taj način, žene mogu dobiti jasne smernice kako da sačuvaju svoje zdravlje i smanje rizik od dijabetesa i visokog pritiska.
