Višak hormona stresa može izazvati promene na telu, dijabetes i osteoporozu – evo znakova i saveta lekara

Sve više žena se danas suočava sa posledicama trajno povišenog kortizola, hormona stresa koji utiče na brojne procese u organizmu. Dugotrajno visok nivo ovog hormona može dovesti do Kušingovog sindroma, ozbiljnog poremećaja koji često ostaje neprepoznat na vreme. Simptomi se postepeno razvijaju i često se pogrešno tumače kao obična gojaznost ili posledica stresa, a upravo rana detekcija može biti ključ za očuvanje zdravlja.

Kortizol, koji luče nadbubrežne žlezde, ima glavnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi, krvnog pritiska i stresnih reakcija. Najviši je ujutru, a kako dan odmiče, njegov nivo opada. Međutim, kada je kortizol stalno povišen, mogu nastati ozbiljni zdravstveni problemi. Kušingov sindrom najčešće pogađa žene između 20. i 40. godine, iako može zahvatiti i muškarce.

Najprepoznatljiviji znaci viška kortizola su nagomilavanje masnog tkiva na stomaku, licu i gornjem delu leđa, dok su ruke i noge tanke. Lice postaje okruglo i natečeno, a masne naslage se pojavljuju na vratu i leđima. Karakteristične ljubičaste strije na stomaku i bokovima su još jedan signal, jer se po boji razlikuju od uobičajenih strija. Osim toga, javljaju se izražen umor, slabost mišića i otežano kretanje. Većina žena ima povišen pritisak, poremećen šećer u krvi i smanjenu otpornost na infekcije, pa je veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i osteoporoze.

U mnogim slučajevima, simptomi Kušingovog sindroma se pogrešno pripisuju gojaznosti, stresu ili hormonskim promenama, što odlaže dijagnozu i početak lečenja. Zato je važno obratiti pažnju na kombinaciju atipične gojaznosti, slabosti mišića i strija neuobičajene boje. Ako primetite ovakve promene, najbolje je da se obratite endokrinologu. Dr Dragana Petrović, endokrinolog, ističe: “Povišen kortizol značajno utiče na metabolizam i raspored masnog tkiva. Kod žena dolazi do karakteristične promene oblika tela i pojave strija. Uočavanje ovih simptoma može biti ključno za blagovremenu dijagnozu.”

Višak kortizola utiče ne samo na izgled, već i na funkciju organa, povećava rizik od dijabetesa, hipertenzije i osteoporoze. Gubitak mišićne mase i smanjena gustina kostiju dodatno povećavaju opasnost od preloma, što je naročito izraženo kod žena nakon četrdesete godine. “Kod žena je osteoporoza posebno izražena, naročito posle četrdesete godine. Zato je važno pratiti zdravlje kostiju kroz redovne kontrole,” naglašava dr Petrović.

Često su prvi znaci ovog stanja pojačan umor ili česte infekcije, pa je važno da žene koje ih primete što pre zatraže savet lekara. Dijagnoza se postavlja analizom hormona i dodatnim testovima.

Ukoliko primetite promene kao što su oticanje lica, ljubičaste strije ili naglo povećanje telesne mase bez jasnog razloga, obratite pažnju na moguće hormonske poremećaje. Redovno proveravajte pritisak i šećer u krvi, pogotovo ako postoji porodična istorija endokrinoloških bolesti. Zdrava ishrana, fizička aktivnost i dobar san mogu pomoći u regulaciji hormona stresa, ali je za tačnu dijagnozu i preporuke važno obratiti se lekaru. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne komplikacije po zdravlje.

Američko istraživanje ukazuje na moguću povezanost izloženosti PFAS hemikalijama u trudnoći sa razvojem PMOS-a kod ćerki

Novo američko istraživanje, sprovedeno na 322 para majki i ćerki, donosi važno upozorenje ženama širom sveta. Naučnici su otkrili da su majke koje su tokom trudnoće bile više izložene tzv. „večnim hemikalijama” (PFAS) imale povećan rizik da njihova ćerka u tinejdžerskom uzrastu razvije polienokrini metabolički ovarijalni sindrom (PMOS), poznat i kao policistični ovarijalni sindrom (PCOS). Ovo stanje pogađa do 13% žena globalno i utiče na hormone, izazivajući neredovne menstruacije, pojačanu maljavost, akne, ali i poteškoće sa plodnošću.

Studija objavljena u časopisu Environmental Research naglašava da je pronađena samo povezanost, a ne uzročno-posledična veza. Istraživači upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo na koji način PFAS hemikalije utiču na žensko zdravlje. Dr Katerina Johnson, jedna od autorki, izjavljuje: „Potrebno je još mnogo podataka da bismo razumeli kako PFAS utiču na žensko zdravlje. Ova otkrića su važan korak, ali ne treba odmah zaključivati da su PFAS jedini razlog razvoja PMOS-a.”

PFAS hemikalije, poznate i kao „večne hemikalije”, nalaze se u svakodnevnim proizvodima kao što su neprijanjajuće posuđe, tkanine otporne na fleke, ambalaža za hranu i sredstva za domaćinstvo. Zbog široke upotrebe, izbegavanje ovih hemikalija u potpunosti je gotovo nemoguće. Ipak, informisanost o rizicima može pomoći ženama da biraju zdravije proizvode, poput prirodnih materijala za odeću ili posuđa bez PFAS premaza.

Stručnjaci podsećaju da PMOS nastaje pod uticajem više faktora, uključujući genetiku, stil života i okolinu. Stoga nije potrebno paničiti zbog rezultata ove studije, već biti obazriv prilikom izbora proizvoda i voditi računa o zdravlju. Redovni ginekološki pregledi i praćenje hormonskog statusa su važni, a ako primetite simptome kao što su neredovne menstruacije, povećana maljavost ili akne, savetuje se razgovor sa lekarom.

Endokrinolog dr Jelena Petrović naglašava: „Iako rezultati ukazuju na moguću vezu, PMOS je složen sindrom. Ženama savetujem da brinu o svom zdravlju, ali i da ne donose ishitrene zaključke na osnovu jednog istraživanja.” Dodaje: „Najvažnije je pratiti simptome i na vreme se obratiti stručnjaku.”

PMOS ostaje čest zdravstveni problem kod žena, a ovakva istraživanja doprinose boljem razumevanju mogućih uzroka i otvaraju put ka boljoj prevenciji. Ukoliko imate simptome ili zabrinutost, savetuje se da se obratite svom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta.

Preterana konzumacija hleba i peciva može povećati rizik od hipertenzije kod žena – pažljivo sa unosom soli

Visok krvni pritisak je sve rasprostranjeniji među ženama u Srbiji, a izbor namirnica i svakodnevne navike igraju ključnu ulogu. Iako mnogi misle da višak soli dolazi samo iz dodatnog soljenja hrane, značajna količina soli nalazi se upravo u hlebu i raznim pecivima koje žene često jedu uz svaki obrok. Kardiolog dr Goran Popović ističe da su prevelik unos soli i visokokalorična ishrana osnovni uzroci povišenog pritiska. On naglašava: „Nažalost, mi jedemo mnogo slane hrane. Najveću količinu soli unosimo kroz hleb. Peciva su takođe veoma bogata solju. Dovoljno je da konzumirate samo te dve vrste ugljenih hidrata da unesete više soli nego što je organizmu potrebno.”

Redovna konzumacija hleba – tri puta dnevno ili češće – može dovesti do unosa veće količine soli nego što je preporučeno. Preporučena dnevna količina soli iznosi najviše pet grama, a mnoge žene zbog navika sa lakoćom premaše ovu granicu. Posledice toga su povećan rizik od hipertenzije i gojaznosti, što dodatno opterećuje srce i krvne sudove.

Ograničavanje hleba i peciva može biti prvi korak ka boljem zdravlju. Dr Popović ističe: „Kod osoba sa graničnim ili blago povišenim pritiskom, kada im savetujemo da smanje unos soli, često dolazi do poboljšanja bez potrebe za lekovima.”

Za žene je važno da obrate pažnju i na druge izvore soli – brzu hranu, grickalice i suhomesnate proizvode – te da izbegavaju dodatno dosoljavanje jela. Dr Popović savetuje: „Ne dosoljavajte hranu. Već kroz prethodno zasoljene namirnice unećete dovoljnu količinu soli.”

Redovna kontrola pritiska je preporučljiva, naročito ako postoji porodična istorija hipertenzije ili drugi faktori rizika. Signali poput glavobolje, vrtoglavice ili umora mogu ukazivati na problem s pritiskom, pa je tada vreme za proveru i eventualne promene u ishrani. Za individualne savete i tačnu dijagnozu uvek se obratite lekaru.