Saznajte kako prepoznati rane simptome migrene i pravovremeno reagovati uz savete neurologa

Migrena je čest izazov za žene u Srbiji i znatno utiče na kvalitet života. Ova neurološka bolest pogađa svaku treću ženu tokom života, a mnogo je više od obične glavobolje. Migrenu često prate specifični simptomi koji se mogu javiti čak danima pre samog bola, pa je važno znati ih prepoznati na vreme.

Prodromalna ili premonitorna faza može nastupiti 24 do 48 sati pre napada. Tokom ovog perioda, žene mogu primetiti promene u raspoloženju, izražen umor, bol u vratu, pojačanu osetljivost na svetlo ili poteškoće sa apetitom. Takođe, mogu se javiti i kognitivni problemi poput „moždane magle“, što otežava obavljanje svakodnevnih zadataka. Nerijetko su prisutni i problemi sa varenjem, kao što su mučnina ili iznenadna želja za određenom hranom. Pravovremeno prepoznavanje ovih simptoma omogućava bržu reakciju i može pomoći u ublažavanju napada.

Mnoge žene nisu sigurne kako da razlikuju prodromalnu fazu od aure. Aura je najčešće vizuelna i manifestuje se kao treperava svetla, cik-cak linije ili privremene slepe tačke u vidu, ali može uključiti i promene sluha ili govorne poteškoće. Za razliku od prodroma koji može početi i dva dana ranije, aura se javlja do sat vremena pre glavobolje ili paralelno sa njom. Statistika kaže da oko 30% žena sa hroničnim migrenama ima i fazu aure.

Ako prepoznate rane znake, postoje načini da pokušate da sprečite napad. Lekari savetuju da se lekovi kao što su triptani ili ergotamin uzmu odmah po pojavi simptoma prodroma. „Važno je uzeti terapiju odmah, jer tada postoji najveća šansa da se napad zaustavi ili ublaži,“ ističe dr Jelena Petrović, specijalista neurologije. Osim lekova, može pomoći i odmor u zamračenoj prostoriji, kao i hladna obloga na čelu. Preporučuje se izbegavanje jakih svetala, glasnih zvukova i intenzivnih mirisa, koji su poznati okidači.

Redovni obroci i dovoljan unos tečnosti su takođe važni za prevenciju napada. „Preskakanje obroka i dehidratacija često pogoršavaju simptome migrene kod mojih pacijentkinja,“ naglašava dr Petrović. Vođenje dnevnika simptoma može pomoći da otkrijete svoje okidače – beležite kada se simptomi javljaju, šta ste jeli, koliko ste spavali i nivo stresa tog dana. Tako ćete lakše prepoznati što pokreće vaše migrene i sprečiti ih u budućnosti. Uz to, savetuje se dovoljno sna, ograničenje kofeina, izbegavanje alkohola i cigareta.

Najvažnije je da se redovno savetujete sa svojim lekarom oko terapije i postupaka koje treba preduzeti čim primetite prve znake migrene. Ako dođe do iznenadne, jake i neobične glavobolje ili simptoma kao što su poremećaj vida, govora ili slabost, obavezno potražite hitnu medicinsku pomoć. Za tačnu dijagnozu i savete, uvek se obratite svom lekaru.

Američko istraživanje ukazuje na moguću povezanost izloženosti PFAS hemikalijama u trudnoći sa razvojem PMOS-a kod ćerki

Novo američko istraživanje, sprovedeno na 322 para majki i ćerki, donosi važno upozorenje ženama širom sveta. Naučnici su otkrili da su majke koje su tokom trudnoće bile više izložene tzv. „večnim hemikalijama” (PFAS) imale povećan rizik da njihova ćerka u tinejdžerskom uzrastu razvije polienokrini metabolički ovarijalni sindrom (PMOS), poznat i kao policistični ovarijalni sindrom (PCOS). Ovo stanje pogađa do 13% žena globalno i utiče na hormone, izazivajući neredovne menstruacije, pojačanu maljavost, akne, ali i poteškoće sa plodnošću.

Studija objavljena u časopisu Environmental Research naglašava da je pronađena samo povezanost, a ne uzročno-posledična veza. Istraživači upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo na koji način PFAS hemikalije utiču na žensko zdravlje. Dr Katerina Johnson, jedna od autorki, izjavljuje: „Potrebno je još mnogo podataka da bismo razumeli kako PFAS utiču na žensko zdravlje. Ova otkrića su važan korak, ali ne treba odmah zaključivati da su PFAS jedini razlog razvoja PMOS-a.”

PFAS hemikalije, poznate i kao „večne hemikalije”, nalaze se u svakodnevnim proizvodima kao što su neprijanjajuće posuđe, tkanine otporne na fleke, ambalaža za hranu i sredstva za domaćinstvo. Zbog široke upotrebe, izbegavanje ovih hemikalija u potpunosti je gotovo nemoguće. Ipak, informisanost o rizicima može pomoći ženama da biraju zdravije proizvode, poput prirodnih materijala za odeću ili posuđa bez PFAS premaza.

Stručnjaci podsećaju da PMOS nastaje pod uticajem više faktora, uključujući genetiku, stil života i okolinu. Stoga nije potrebno paničiti zbog rezultata ove studije, već biti obazriv prilikom izbora proizvoda i voditi računa o zdravlju. Redovni ginekološki pregledi i praćenje hormonskog statusa su važni, a ako primetite simptome kao što su neredovne menstruacije, povećana maljavost ili akne, savetuje se razgovor sa lekarom.

Endokrinolog dr Jelena Petrović naglašava: „Iako rezultati ukazuju na moguću vezu, PMOS je složen sindrom. Ženama savetujem da brinu o svom zdravlju, ali i da ne donose ishitrene zaključke na osnovu jednog istraživanja.” Dodaje: „Najvažnije je pratiti simptome i na vreme se obratiti stručnjaku.”

PMOS ostaje čest zdravstveni problem kod žena, a ovakva istraživanja doprinose boljem razumevanju mogućih uzroka i otvaraju put ka boljoj prevenciji. Ukoliko imate simptome ili zabrinutost, savetuje se da se obratite svom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta.

Preterana konzumacija hleba i peciva može povećati rizik od hipertenzije kod žena – pažljivo sa unosom soli

Visok krvni pritisak je sve rasprostranjeniji među ženama u Srbiji, a izbor namirnica i svakodnevne navike igraju ključnu ulogu. Iako mnogi misle da višak soli dolazi samo iz dodatnog soljenja hrane, značajna količina soli nalazi se upravo u hlebu i raznim pecivima koje žene često jedu uz svaki obrok. Kardiolog dr Goran Popović ističe da su prevelik unos soli i visokokalorična ishrana osnovni uzroci povišenog pritiska. On naglašava: „Nažalost, mi jedemo mnogo slane hrane. Najveću količinu soli unosimo kroz hleb. Peciva su takođe veoma bogata solju. Dovoljno je da konzumirate samo te dve vrste ugljenih hidrata da unesete više soli nego što je organizmu potrebno.”

Redovna konzumacija hleba – tri puta dnevno ili češće – može dovesti do unosa veće količine soli nego što je preporučeno. Preporučena dnevna količina soli iznosi najviše pet grama, a mnoge žene zbog navika sa lakoćom premaše ovu granicu. Posledice toga su povećan rizik od hipertenzije i gojaznosti, što dodatno opterećuje srce i krvne sudove.

Ograničavanje hleba i peciva može biti prvi korak ka boljem zdravlju. Dr Popović ističe: „Kod osoba sa graničnim ili blago povišenim pritiskom, kada im savetujemo da smanje unos soli, često dolazi do poboljšanja bez potrebe za lekovima.”

Za žene je važno da obrate pažnju i na druge izvore soli – brzu hranu, grickalice i suhomesnate proizvode – te da izbegavaju dodatno dosoljavanje jela. Dr Popović savetuje: „Ne dosoljavajte hranu. Već kroz prethodno zasoljene namirnice unećete dovoljnu količinu soli.”

Redovna kontrola pritiska je preporučljiva, naročito ako postoji porodična istorija hipertenzije ili drugi faktori rizika. Signali poput glavobolje, vrtoglavice ili umora mogu ukazivati na problem s pritiskom, pa je tada vreme za proveru i eventualne promene u ishrani. Za individualne savete i tačnu dijagnozu uvek se obratite lekaru.