Stručnjaci otkrivaju zašto su žene ranjivije na senzorno preopterećenje i kako da olakšate simptome
Preterana stimulacija, poznata i kao senzorno preopterećenje, postaje sve češći problem među ženama različite životne dobi, posebno zbog brzog tempa i buke savremenog okruženja. Ovo stanje nastaje kada mozak ne može da obradi previše informacija odjednom – bilo da su u pitanju zvuci, svetlo, mirisi ili dodiri – i dovodi do umora, nervoze i napetosti.
Neurološkinja dr Lila Landovski sa Univerziteta u Tasmaniji objašnjava da telo reaguje fiziološki na višak spoljašnjih nadražaja. „U tim trenucima mozak ne uspeva da filtrira informacije, pa sve dolazi do svesti, što može izazvati osećaj kao da je sve previše“, kaže dr Landovski.
Žene su posebno podložne ovakvom preopterećenju jer često balansiraju između brojnih obaveza, posla i brige o porodici. Posebno su osetljive žene sa neurodivergentnim karakteristikama, kao što su ADHD ili autizam, ali i one koje su pod stresom, pate od umora, anksioznosti ili imaju prethodne traume. Sve ove okolnosti dodatno snižavaju prag tolerancije na senzorne nadražaje.
Simptomi senzornog preopterećenja uključuju napetost, razdražljivost, želju za povlačenjem u tišinu, glavobolje i probleme sa koncentracijom ili snom. Psihijatrica dr Saša Hamdani ističe: „Možete primetiti da vas sitnice koje inače ne primećujete – poput zujanja aparata ili glasnih razgovora – iznenada počnu izuzetno ometati.“
Kako prepoznati i ublažiti preteranu stimulaciju? Najvažnije je na vreme prepoznati signale svog tela i odmah reagovati. Preporučuje se odlazak na mirno mesto, prigušivanje svetla, izbegavanje jakih mirisa i smanjenje buke. Kratke vežbe disanja i šetnja na svežem vazduhu mogu mnogo doprineti. Dr Hamdani savetuje: „Ukoliko primetite prve znakove preopterećenja, izdvojite makar pet minuta za sebe i fokusirajte se na jednostavne aktivnosti, poput laganog istezanja ili slušanja tihe muzike.“
Za žene koje se redovno suočavaju sa ovim izazovom, korisno je planirati kraće pauze tokom dana i razgovarati sa porodicom ili kolegama o potrebi za mirom. Ako primetite da su simptomi česti i ometaju vas u svakodnevici, obavezno se posavetujte sa lekarom ili psihologom.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
