Fermentisane namirnice poput kiselog mleka, jogurta i kefira i danas pomažu varenju i imunitetu

Savremeni način života često donosi digestivne smetnje, zbog kojih mnoge žene posežu za probiotskim suplementima. Ipak, prirodni probiotici iz domaće kuhinje mogu biti jednako korisni za zdravlje creva. Ravnoteža crevne mikroflore je ključna za dobro varenje i snažan imunitet, a stres i nepravilna ishrana sve češće narušavaju ovu ravnotežu kod žena, izazivajući nadutost, loše varenje i pad otpornosti organizma.

Naše bake su koristile jednostavna rešenja za očuvanje zdravlja creva – fermentisane namirnice iz sopstvene kuhinje. Najpoznatije je bilo kiselo mleko, dobijeno prirodnom fermentacijom mleka, tokom koje nastaju korisne bakterije važne za crevnu floru.

Pored kiselog mleka, žene su u ishranu uključivale i jogurt sa živim kulturama, kefir i kiseli kupus. Ove namirnice obiluju proteinima, kalcijumom i vitaminima B grupe, pa su često bile deo doručka ili večere, doprinoseći energiji i boljem varenju. Stručnjaci i danas preporučuju redovno konzumiranje fermentisanih proizvoda, ali je važno naglasiti da se ne treba osloniti samo na jednu namirnicu.

Za optimalno zdravlje digestivnog sistema, savetuje se raznovrsna ishrana sa dosta vlakana – povrće, voće, integralne žitarice i mahunarke su odličan izbor. Preveliki unos brze hrane i slatkiša može narušiti ravnotežu dobrih bakterija u crevima.

Dr Ana Petrović, gastroenterolog, naglašava: “Fermentisane namirnice kao što su kiselo mleko i jogurt sa živim kulturama mogu doprineti zdravlju creva. Ipak, važno je da to bude deo šire, izbalansirane ishrane.” Dodaje da su suplementi korisni u određenim slučajevima, dok prirodni probiotici iz hrane nude dodatnu vrednost zbog prisustva drugih hranljivih materija.

Osim ishrane, redovno kretanje i dovoljan unos tečnosti značajno doprinose dobrom varenju. “Ako žena primeti dugotrajne probleme sa crevima, poput stalne nadutosti ili bolova, savetujem da se obrati lekaru. Samostalno unošenje probiotika nije zamena za medicinski savet,” ističe dr Ana Petrović.

Kiselo mleko i druge fermentisane namirnice lako se uklapaju u svakodnevni jelovnik – kiselo mleko može biti lagana večera ili dodatak doručku, jogurt sa živim kulturama se lepo kombinuje sa ovsenim pahuljicama, a kefir se može piti samostalno ili uz voće. Kiseli kupus je odličan izvor vlakana i vitamina C.

Prirodni probiotici nisu magično rešenje, ali uz raznovrsnu ishranu i fizičku aktivnost mogu doprineti boljem zdravlju creva. Za sve zdravstvene probleme, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Američki naučnici razvili eksperimentalni test krvi koji može omogućiti ženama raniju dijagnozu i bolje planiranje terapije

Nedavna istraživanja u Sjedinjenim Američkim Državama mogla bi doneti prekretnicu u ranom prepoznavanju Alchajmerove bolesti, koja pogađa milione žena širom sveta. Ova bolest se često dijagnostikuje tek u odmakloj fazi, kada su prvi simptomi već izraženi. Tim naučnika iz National Institutes of Health analizirao je više od 1.200 uzoraka krvi i razvio eksperimentalni test koji ima potencijal da detektuje promene u organizmu pre nego što se pojave prvi znaci bolesti.

Ova inovacija donosi nadu svim ženama koje vode računa o zdravlju, kao i njihovim porodicama. Dosadašnji testovi su mogli da pokažu prisustvo promena u mozgu, ali nisu davali informacije o tome kada će se razviti simptomi. Novi test identifikuje specifične kružne RNK molekule (circRNA) u krvi, koji su karakteristični za osobe sklone razvoju Alchajmerove bolesti. Zahvaljujući tome, moguće je ranije proceniti rizik i približno odrediti kada bi se simptomi mogli pojaviti. Rano postavljanje dijagnoze značajno doprinosi kvalitetu života i olakšava planiranje lečenja.

Za razliku od klasičnih metoda koje traže amiloidne plakove u mozgu, ovaj test fokusira se na 34 različita circRNA markera u krvi, što omogućava lekarima bolji uvid u progresiju bolesti kod svake osobe. Važno je napomenuti da se test još uvek ispituje i nije dostupan u redovnoj medicinskoj praksi, ali stručnjaci smatraju da bi uskoro mogao postati značajan dijagnostički alat.

Krishnankutty Sathian, neurolog iz Penn State Health, naglašava: ‘Ovakav test može promeniti pristup lečenju jer omogućava da prepoznamo bolest pre pojave simptoma.’ Clifford Segil, neurolog iz Santa Monike, dodaje: ‘Iako su rezultati ohrabrujući, potrebno je dodatno istraživanje pre nego što test postane deo rutinske prakse.’

S obzirom da žene češće obolevaju od Alchajmerove bolesti, rana dijagnoza je izuzetno važna za bolje planiranje svakodnevnog života i terapije. Takođe, porodice i negovateljke dobijaju više vremena da se pripreme i pruže adekvatnu podršku. Ipak, stručnjaci ističu da ovaj test ne zamenjuje kliničku procenu, ali može značajno ubrzati proces donošenja odluka.

Do trenutka kada novi test postane deo standardne dijagnostike, ženama se savetuje da smanje rizik redovnom fizičkom aktivnošću, zdravom ishranom i mentalnim vežbama. Ključno je obratiti pažnju na prve znake zaboravnosti ili promene ponašanja i na vreme se obratiti lekaru. Napredak u dijagnostici pruža nadu da će u budućnosti biti moguće ranije intervenisati i poboljšati kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa stručnjacima.

Stručnjaci upozoravaju: redovna zaštita i preventivni pregledi su ključ za zdravu kožu tokom leta

Letnji meseci donose više vremena provedenog na suncu, ali mnoge žene ne razmišljaju o potencijalnim posledicama koje UV zraci mogu imati na mladeže i zdravlje kože. Dermatovenerolog dr Marta Terzić upozorava da izlaganje UV zračenju može izazvati oštećenja DNK ćelija, što povećava rizik od promena na mladežima, posebno kod žena sa svetlom kožom ili nasleđem sklonim većem broju mladeža. Dugo izlaganje suncu ne samo da može podstaći pojavu novih mladeža, već i promeniti izgled postojećih – oni mogu postati tamniji, svetliji, promeniti oblik ili veličinu. Važno je znati da svaka promena nije nužno opasna, ali redovno praćenje i preventivni dermatološki pregledi pomažu da se rizične promene otkriju na vreme.

Posebno su opasne jake opekotine od sunca u detinjstvu i adolescenciji, jer značajno povećavaju mogućnost razvoja kako benignih, tako i malignih promena na koži. Žene sa svetlom kosom i očima često imaju manje melanina, pa im je koža manje zaštićena od UV zračenja. Svako izlaganje suncu ostavlja trag na koži, a posledice mogu biti kumulativne. Dr Marta Terzić naglašava: „Sunce i mladeži nisu bezopasna kombinacija. UV zraci mogu da oštete DNK ćelija i dovesti do patoloških promena na samim mladežima. Izuzetno je važno da ne izgorite na suncu. Jako je važno da koristite redovno antisolarnu zaštitu, da birate hladovinu i da koristite garderobu koja će vas mehanički zaštititi od sunca. Zapamtite, koža pamti svako izlaganje suncu”.

Broj slučajeva melanoma i drugih karcinoma kože je u porastu. Melanom je posebno agresivan oblik raka kože, a često u ranim fazama ne daje simptome. Srećom, moderna medicina omogućava dijagnostiku dermoskopijom – pregledom mladeža optičkim instrumentom, koji pomaže da se promene otkriju na vreme. Dr Terzić ističe: „Dermoskop je mali, optički instrument koji se prislanja na kožu i pomoću kog dermatolog koji je obučen za pregled mladeža i promena na koži, sagledava određene strukture, kako pigmentne, tako i vaskularne. Hvala modernoj medicini što se dermoskopija, kao dijagnostička metoda pojavila, zato što nam omogućava da mnogo brže sagledamo situaciju i da vidimo, da ‘uhvatimo’ na samom početku promene”. Osim melanoma, mogu se javiti i druge vrste raka kože, poput bazocelularnog i skvamocelularnog karcinoma, ali se uz brzu reakciju i odstranjivanje sumnjivih promena šanse za izlečenje značajno povećavaju.

Za žene je važno da obrate pažnju na sve promene na mladežima, naročito tokom i nakon leta. Preporučuje se izbegavanje sunca od 10 do 17 sati, korišćenje krema sa visokim zaštitnim faktorom i nošenje zaštitne odeće. Redovni dermatološki pregledi i samopregled kože pomažu u ranom otkrivanju potencijalnih problema. Ako primetite naglu promenu boje, oblika, veličine, pojavu krvarenja ili svraba na mladežu, ne odlažite posetu lekaru. Pravovremena reakcija sprečava ozbiljnije komplikacije, a prevencija ostaje najbolja zaštita. Za svaku dilemu ili sumnju, obavezno se obratite dermatologu.