Vrele letnje noći već same po sebi mogu da otežaju uspavljivanje, ali postoji još jedna navika koju mnogi imaju čim legnu u krevet – uzimaju telefon i počinju da gledaju poruke, društvene mreže ili video-snimke.

Iako deluje kao bezazlen način da se opustite pred spavanje, korišćenje telefona neposredno pre odlaska na spavanje može dodatno otežati uspavljivanje.

Telefon drži mozak budnim

Jedan od problema nije samo svetlost ekrana, već i sadržaj koji gledamo.

Poruke, društvene mreže, vesti i video-snimci mogu da zadrže pažnju i spreče mozak da se postepeno „isključi“. Umesto pripreme za san, osoba nastavlja da obrađuje nove informacije.

Zbog toga se često dešava da legnete sa namerom da pogledate telefon samo nekoliko minuta, a onda shvatite da je prošlo pola sata ili više.

Tokom vrućina problem može biti još izraženiji

Kada su temperature visoke, organizmu je već teže da se rashladi i pripremi za kvalitetan san.

Telo prirodno pokušava da snizi svoju temperaturu kada se spremamo za spavanje. Ako je prostorija pretopla, taj proces može biti otežan, pa se duže okrećemo u krevetu i češće budimo tokom noći.

Ako se tome doda sadržaj sa telefona koji nas mentalno drži aktivnim, uspavljivanje može postati još teže.

„Samo još jedan video“ može da produži budnost

Poseban problem predstavljaju kratki video-snimci i društvene mreže, jer su napravljeni tako da stalno nude novi sadržaj.

Čovek zato lako upadne u začarani krug: pogleda jedan snimak, zatim još jedan, proveri poruke i na kraju provede mnogo više vremena na telefonu nego što je planirao.

Šta možete da uradite?

Ako tokom vrelih noći teško zaspite, pokušajte da poslednjih 30 do 60 minuta pre spavanja provedete bez telefona.

Spustite roletne tokom dana kako bi se prostorija manje zagrejala, provetrite je kada temperatura napolju padne i koristite laganu posteljinu.

Ako koristite klima-uređaj, cilj je da prostorija bude prijatna za spavanje, a ne ekstremno hladna.

Najvažnije je da ne pokušavate da „ubijete vreme“ telefonom dok čekate da zaspite. Umesto toga, napravite mirniju rutinu pred spavanje i dozvolite organizmu da postepeno pređe u stanje odmora.

Studija iz SAD otkriva da umor tokom dana može ukazivati na rane kognitivne promene kod starijih žena

Novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država donosi važne informacije o dnevnoj pospanosti i riziku od demencije kod žena starijih od 65 godina. Naučnici su otkrili da žene koje često osećaju pospanost tokom dana, iako dovoljno spavaju, imaju veće šanse da razviju demenciju. Ova bolest podrazumeva gubitak pamćenja i otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Zbog toga je rano prepoznavanje simptoma izuzetno važno za očuvanje zdravlja mozga kod žena u poznijim godinama.

Studija je obuhvatila 445 odraslih osoba koje žive u zajednici, a rezultati su pokazali da 35 odsto onih sa izraženom dnevnom pospanošću razvije sindrom motoričkog kognitivnog rizika (MCR). Kod osoba bez pospanosti taj procenat bio je svega 6,7 odsto. Pre svega, ovo ukazuje da dnevna pospanost nije bezazlena pojava. Štaviše, može biti rani znak početka kognitivnog propadanja, posebno kod žena.

Dnevna pospanost i rizik od demencije kod žena

Na osnovu ovih podataka, stručnjaci upozoravaju na važnost praćenja navika spavanja. U međuvremenu, istraživači su učesnike podelili prema kvalitetu sna. Ispostavilo se da žene sa lošijim navikama spavanja češće osećaju dnevni umor i samim tim imaju veći rizik od razvoja kognitivnih problema. Zbog toga, prepoznajte promene kao što su pojačan umor ili zaboravnost, jer mogu biti znak da je potrebno obratiti se lekaru.

Osim toga, W. Christopher Winter, neurolog i specijalista za medicinu sna, ističe: „Dnevna pospanost koja se ponavlja može biti važan znak da nešto nije u redu sa zdravljem mozga.“ On naglašava da broj sati sna nije jedini faktor. „Važno je obratiti pažnju na kvalitet sna, a ne samo na količinu.“

Verna Porter, neurolog i direktorka centra za neurokognitivne poremećaje, poručuje: „Ako primetite da ste često pospani tokom dana, bez jasnog razloga, razgovarajte sa svojim lekarom. Ovo može biti prvi znak većih promena u mozgu.“

Praktični saveti za zdravlje mozga i bolji san

Na kraju, postoji nekoliko jednostavnih koraka koje možete preduzeti da biste smanjili rizik od demencije. Prvo, trudite se da odlazite na spavanje u isto vreme svake večeri. Takođe, izbegavajte teške obroke i kofein pre odlaska u krevet. Pored toga, obezbedite mirnu atmosferu u sobi i redovno vežbajte. Mentalna aktivnost, kao što su čitanje ili rešavanje zagonetki, takođe može poboljšati zdravlje mozga.

Ipak, ako primetite izraženu dnevnu pospanost ili zaboravnost, obavezno se posavetujte sa lekarom. Rano reagovanje može pomoći u otkrivanju i usporavanju kognitivnih poremećaja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Ujed komarca najčešće izaziva samo prolazni svrab, crvenilo i blagi otok kože. Ipak, ponekad češanje može oštetiti kožu i omogućiti bakterijama da prodru u organizam, zbog čega se na mestu ujeda može razviti infekcija.

Zbog toga je važno pratiti kako se promena na koži razvija tokom narednih dana. Posebno treba obratiti pažnju ako se simptomi pogoršavaju umesto da postepeno prolaze.

1. Crvenilo koje se širi

Ako crvenilo oko ujeda postaje sve veće i širi se na okolnu kožu, to može biti znak upalne reakcije ili infekcije.

Uobičajena reakcija na ujed najčešće se vremenom smiruje, dok kod infekcije promena može postajati sve izraženija.

2. Koža je sve toplija, bolna i otečena

Blagi otok i svrab nakon ujeda nisu neuobičajeni. Međutim, ako mesto postaje izrazito bolno, toplo na dodir i sve više otiče, potrebno je obratiti pažnju na razvoj simptoma.

Ovakve promene mogu ukazivati na bakterijsku infekciju kože, naročito ako su nastale nakon intenzivnog češanja.

3. Pojava gnoja ili tečnosti

Ako se na mestu ujeda pojavi gnoj, rana počne da curi ili se formira krasta uz pogoršanje crvenila i bola, to može biti znak infekcije.

U tom slučaju nije dobro cediti ili dodatno iritirati promenu, jer se time može pogoršati stanje.

4. Temperatura i opšta slabost

Povišena telesna temperatura, drhtavica, izražena malaksalost ili osećaj da se stanje generalno pogoršava zahtevaju dodatni oprez.

Takvi simptomi mogu ukazivati da reakcija nije ograničena samo na kožu i da je potrebno potražiti medicinski savet.

Kada treba kod lekara?

Ako se promena brzo širi, bol postaje intenzivniji, pojavljuje se gnoj ili imate temperaturu, najbolje je obratiti se lekaru. Posebnu pažnju treba obratiti na simptome koji se iz dana u dan pogoršavaju.

Važno je razlikovati običnu reakciju na ujed od infekcije. Svrab, manje crvenilo i blagi otok sami po sebi najčešće nisu znak bakterijske infekcije.

Tokom leta dodatni problem predstavljaju i bolesti koje pojedine vrste komaraca mogu prenositi. Zato pojavu temperature, jake glavobolje, bolova u mišićima ili drugih neuobičajenih simptoma nakon ujeda ne treba automatski pripisati običnoj reakciji kože, već je u takvoj situaciji najbolje potražiti savet zdravstvenog radnika.