Genetika često utiče na pojavu dijabetesa, astme i akni kod žena – evo kada treba reagovati preventivno

Nasleđe može imati presudan uticaj na razvoj određenih bolesti, a žene su često osetljivije na pojedine nasledne dijagnoze. Iako zdrav način života pomaže u prevenciji, genetski faktori znatno mogu povećati rizik od bolesti poput dijabetesa tipa 2, astme i akni. Prepoznavanje ranih znakova i redovne kontrole su ključne, posebno za one sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

Dijabetes tipa 2, koji nastaje kada telo ne koristi insulin kako treba, ubraja se među najčešće nasledne bolesti. Žene čiji roditelji ili bake i deke imaju ovu dijagnozu moraju biti posebno pažljive. Doktorka Kler Grejndžer naglašava: „Genetika može značajno povećati sklonost ka dijabetesu tipa 2. To ne znači da će svaka osoba sa porodičnom istorijom razviti bolest, ali je rizik veći.“ Simptomi poput pojačane žeđi, hroničnog umora i učestalog mokrenja mogu ukazivati na ovu bolest. Prevencija podrazumeva održavanje zdrave težine, izbalansiranu ishranu i redovno vežbanje.

Astma je još jedno stanje koje se često prenosi kroz generacije. Mnoge žene, naročito mlađe i srednje dobi, primećuju simptome kao što su kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje. „Ako jedan ili oba roditelja imaju astmu, rizik za decu značajno raste“, navodi dr Grejndžer. Povezanost postoji i sa sklonošću alergijama i ekcemu. Tačna dijagnoza i odgovarajuće lečenje značajno poboljšavaju svakodnevni kvalitet života.

Treća česta nasledna bolest su akne. Iako su karakteristične za mladalačko doba, mnoge žene se sa njima suočavaju i kasnije u životu. „Genetika može uticati na to koliko će akne biti izražene i koliko dugo će trajati“, objašnjava dr Grejndžer. Ako su roditelji imali problema sa aknama, postoji veća šansa da će i njihova deca, posebno ćerke, imati slične tegobe. Genetski faktori određuju i koliko sebuma koža proizvodi, kao i kako ona reaguje na upale.

Važno je da žene koje imaju porodičnu istoriju ovih bolesti redovno odlaze na preventivne preglede i obraćaju pažnju na prve simptome. Zdrava ishrana, adekvatna fizička aktivnost i brza reakcija na promene u organizmu su najvažnije mere očuvanja zdravlja. Ako primetite simptome ili imate dodatna pitanja o riziku, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom radi precizne dijagnoze i preporuka.

Novo istraživanje omogućava da se Alchajmer prepozna jednostavnom analizom krvi, pre nego što se pojave prvi znaci zaboravnosti.

Najnovija naučna otkrića donose nadu ženama i njihovim porodicama: Alchajmerova bolest, koja je najčešći uzrok demencije kod osoba starijih od 65 godina, sada se može otkriti znatno ranije nego što se mislilo, i to analizom uzorka krvi. Istraživanje u kojem je učestvovalo više od 500 ljudi različitog kognitivnog statusa, među kojima su bile i žene koje često brinu o zdravlju porodice, pokazalo je da promene u strukturi proteina u krvi mogu signalizirati rane faze bolesti čak i pre pojave simptoma poput zaboravnosti.

Dosadašnji način dijagnostikovanja Alchajmerove bolesti oslanjao se na merenje količine dva proteina – amiloid beta i fosforilisan tau. Međutim, naučnici su razvili inovativnu metodu koja, osim količine, prati i sam oblik proteina. Upravo promene u načinu savijanja proteina mogu biti najraniji pokazatelj da su u telu počele promene karakteristične za ovu bolest, i to pre nego što se pojave prvi problemi sa pamćenjem.

Ova informacija je važna posebno za žene, budući da u Srbiji oko 140.000 ljudi živi sa nekim oblikom demencije, a Alchajmer čini najzastupljeniji deo. Pravovremeno otkrivanje bolesti pruža mogućnost ranije podrške, boljeg planiranja i brige, kako za obolelu osobu, tako i za njene najbliže.

Istraživači su izdvojili tri proteina čije promene u strukturi mogu precizno ukazati na rane faze bolesti: C1QA (važan za imunološki odgovor), clusterin (koji pomaže pravilnom savijanju proteina i uklanjanju štetnih materija) i apolipoprotein B (bitan za zdravlje krvnih sudova). Kombinovanjem analize ovih proteina i savremenih algoritama, naučnici su uspeli da razlikuju zdrave osobe od onih sa prvim znacima kognitivnih smetnji sa tačnošću oko 83 odsto, a u pojedinim slučajevima čak i preko 93 odsto.

Prof. dr Marija Petrović, neurolog, naglašava: „Ovo istraživanje otvara mogućnost da žene i njihove porodice na vreme dobiju informaciju o riziku, što je ključno za planiranje lečenja i svakodnevne podrške.“

Ženama koje vode računa o zdravlju preporučuje se da obrate pažnju na prve promene u pamćenju, organizaciji i raspoloženju. Redovni preventivni pregledi i konsultacije sa lekarom mogu doprineti ranom prepoznavanju problema.

Važno je istaći da se za preciznu dijagnozu i savet uvek treba obratiti izabranom lekaru ili neurologu. Pravovremeno otkrivanje bolesti može značajno unaprediti kvalitet života i omogućiti potrebnu podršku kako obolelima, tako i članovima porodice.

Saznajte zbog čega se javljaju čukljevi kod žena, kako ih prepoznati i koje su opcije lečenja

Čukljevi, poznati i kao hallux valgus, predstavljaju deformitet na zglobu palca stopala i najčešće se pojavljuju kod žena srednjeg i starijeg doba. Ovaj problem može uzrokovati nelagodnost, smetnje pri hodu i otežan izbor obuće, što direktno utiče na svakodnevni život. Zbog toga je važno upoznati se sa stvarnim uzrocima i mogućim rešenjima ovog stanja.

Iako je često mišljenje da su čukljevi posledica isključivo neudobne obuće ili visokih potpetica, ortopedski hirurg dr Jorge Gil ističe da je uzrok mnogo kompleksniji. “Nije tačno da su visoke potpetice jedini razlog za pojavu čukljeva. Genetska predispozicija ima ključnu ulogu. Neudobna obuća može ubrzati razvoj deformiteta, ali sama po sebi nije dovoljan uzrok”, naglašava dr Gil. To znači da čak i žene koje biraju udobnu obuću mogu razviti čukljeve, posebno ako postoji porodična sklonost ovom problemu.

Simptomi se razlikuju – od blage nelagodnosti, preko jačih bolova, do situacija gde palac prelazi preko drugog prsta. Neke žene sa izraženim deformitetom ne osećaju bol, dok druge imaju tegobe čim primete prve promene. Važno je naglasiti da operacija nije uvek neophodna. “Česta je zabluda da je operativni zahvat uvek neophodan. Odluka se donosi prema tome koliko čukalj utiče na svakodnevne aktivnosti i bol”, objašnjava dr Gil.

Ako čukalj ne izaziva bol niti otežava svakodnevne aktivnosti, preporučuje se konzervativni tretman – nošenje šire i udobnije obuće, upotreba ortopedskih uložaka i zaštitnih jastučića kako bi se smanjio pritisak na zglob palca. Ove mere mogu usporiti napredovanje deformiteta i povećati udobnost tokom hodanja.

Međutim, ukoliko čukalj uzrokuje bolove, otežava izbor obuće ili dovodi do prelaska palca preko drugih prstiju, vreme je da se obratite ortopedu. “Operacija je opcija kada konzervativni tretmani ne pomažu i kada je kvalitet života ugrožen”, navodi dr Gil. Savremene hirurške metode su sve uspešnije, ali nisu neophodne u svim slučajevima.

Za žene koje primećuju promene ili osećaju bolove u predelu stopala, savetuje se pravovremeni pregled kod lekara. Samo stručna procena može dati tačnu dijagnozu i najbolji savet za lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.