U aprilu prijavljena izgradnja 2.657 stanova, prosečna površina stanova 72,6 m² prema podacima Republičkog zavoda za statistiku

Građevinski sektor Srbije zabeležio je porast aktivnosti u aprilu, kada je izdato ukupno 2.416 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Od ukupnog broja izdatih dozvola, 82,4 odsto odnosi se na zgrade, dok je 17,6 odsto izdato za ostale građevine poput cevovoda, komunikacionih i električnih vodova, gde ovaj segment čini 73,6 odsto.

U segmentu zgrada, 80,3 odsto dozvola izdato je za stambene objekte, dok je 19,7 odsto namenjeno nestambenim zgradama. Prema prijavama na osnovu izdatih dozvola u aprilu, planirana je izgradnja 2.657 stanova, sa prosečnom površinom od 72,6 kvadratnih metara. U novim stambenim zgradama, 15,2 odsto stanova gradiće se u objektima sa jednim stanom (prosečna površina 139,8 m²), dok će 81,9 odsto biti u zgradama sa tri ili više stanova, gde je prosečna površina 57,5 m².

Predviđena vrednost radova na novogradnji u aprilu iznosi 80,4 odsto ukupne planirane vrednosti građevinskih radova. Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, koja čini 39,8 odsto od ukupne predviđene vrednosti novogradnje. Slede Južnobačka oblast sa 10 odsto, Nišavska oblast sa 8,9 odsto, Sremska oblast sa 6,4 odsto i Južnobanatska oblast sa 4,8 odsto, dok se učešće ostalih oblasti kreće od 0,1 do 3,6 odsto.

Ovi podaci pokazuju nastavak rasta građevinske aktivnosti u Srbiji, sa značajnim udelom stambene izgradnje i koncentracijom novih projekata u većim urbanim sredinama.

Devizne rezerve na rekordnih 29,9 milijardi evra, privredni rast se očekuje na četiri odsto u 2027. godini

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda doneo je odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja sprovođenja ekonomskog programa Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politika (PCI), saopštila je Narodna banka Srbije. Odluka je doneta bez održavanja formalnog sastanka, što je prema pravilima MMF-a moguće kada se proceni da dodatna diskusija nije potrebna, zbog dobrih rezultata u sprovođenju ekonomske politike i makroekonomskih pokazatelja.

Prema navodima MMF-a, Srbija je u potpunosti ispunila sve reformske ciljeve u predviđenim rokovima, kao i sve kvantitativne ciljeve za kraj 2025. godine. Odbor izvršnih direktora ocenjuje da je sprovođenje ekonomskog programa ostalo snažno, a napredak u strukturnim reformama izuzetno dobar. MMF konstatuje da je ekonomija Srbije ostala otporna uprkos pojačanim spoljnim rizicima.

„Srbija raspolaže čvrstim ekonomskim fundamentima koji joj omogućavaju da uspešno odgovori na spoljne izazove i ako sukob na Bliskom istoku potraje. Uravnotežena eksterna pozicija, umeren javni dug, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem trebalo bi da pomognu ekonomiji da se nosi sa ovim izazovima“, navodi se u zaključku MMF-a.

MMF ističe da je privredna aktivnost Srbije početkom 2026. godine ojačala, uz očekivanje da će rast ostati snažan tokom 2026. i dodatno ubrzati na četiri odsto u 2027. godini. Inflacija je ostala umerena i unutar granica cilja Narodne banke Srbije, dok su devizne rezerve zemlje dostigle izuzetno visok nivo.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navodi da je međugodišnja inflacija od septembra 2025. godine oko centralne vrednosti cilja od 3 odsto, a u maju 2026. iznosila je 3,5 odsto. „Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru, uprkos izraženim volatilnostima na globalnom finansijskom tržištu. Rekordne devizne rezerve od 29,9 milijardi evra na kraju maja 2026. godine ostaju garant sigurnosti i stabilnosti i u narednom periodu. Pokazatelji njihove adekvatnosti, poput pokrivenosti oko sedam meseci uvoza robe i usluga, ukazuju na više nego adekvatan nivo“, izjavila je Tabakovićeva.

Bankarski sektor ocenjuje se kao zdrav, sa visokom kapitalizovanošću, likvidnošću i profitabilnošću, dok je učešće problematičnih kredita na minimumu. MMF ukazuje da bi reformski fokus u narednom periodu trebalo da bude na energetskom sektoru i prelasku Srbije na model rasta sa većom dodatom vrednošću. Privremene mere zbog spoljnjih rizika, ukoliko budu potrebne, treba da budu praćene i novom prioritizacijom u okviru tekuće i kapitalne potrošnje.

Fiskalna politika, prema preporuci MMF-a, treba da ostane usmerena na limit deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda u periodu 2026–2027. godine, uz poštovanje fiskalnih pravila o platama u javnom sektoru i penzijama. Monetarna politika treba da ostane restriktivna i bude dodatno pooštrena ukoliko inflaciona očekivanja porastu.

Tabakovićeva je naglasila da stabilan, otporan i visoko kapitalizovan bankarski sektor, kao i nisko učešće problematičnih kredita, ostaju značajna podrška otpornosti ekonomije Srbije i u narednom periodu.

Platforma Market+ beleži 120.000 poseta i okuplja više od 50.000 proizvoda i usluga, dok LEGAL HUB omogućava pristup propisima 24 sata dnevno

Privredna komora Srbije (PKS) najavila je pokretanje nove generacije digitalnih servisa za privredu, uključujući edukativnu platformu ChamberLearn, platformu za podršku poslovanju, specijalizovani servis za medicinska sredstva i LEGAL HUB – centralizovani sistem za pristup svim važećim propisima. Ove inovacije predstavljene su na Trećoj sednici Skupštine komore, a cilj im je da kompanijama omoguće brži pristup znanju, partnerima, tržištima i poslovnim informacijama.

Platforma Market+ trenutno povezuje više od 3.800 kompanija, sa preko 50.000 proizvoda i usluga u ponudi i gotovo 120.000 zabeleženih poseta. Prema navodima PKS, nova platforma ChamberLearn namenjena je unapređenju konkurentnosti kompanija kroz kurseve iz oblasti digitalne transformacije, veštačke inteligencije, marketinga, finansija, upravljanja ljudskim resursima i održivog razvoja.

Predsednik PKS Marko Čadež istakao je da se tehnološke promene, geopolitički poremećaji, energetska tranzicija, novi regulatorni zahtevi i rastuća konkurencija dešavaju višestruko brže nego pre godinu dana, zbog čega privreda, država i Komora moraju biti agilniji u prepoznavanju i rešavanju problema. On je podsetio da je PKS, zajedno sa Kabinetom predsednika Srbije, Vladom i resornim ministarstvima, razgovarala sa više od 40 velikih kompanija iz svih ključnih sektora, te da je identifikovano preko 220 izazova na čijem rešavanju zajednički rade PKS, Savet za BDP, ministarstva i druge institucije.

Čadež je naveo da među najvećim izazovima privrede ostaju složene administrativne procedure, sporo postupanje institucija, dugotrajno dobijanje dozvola i saglasnosti, energetska i infrastrukturna pitanja, manjak kvalifikovane radne snage i potreba za većom produktivnošću. Poseban akcenat stavljen je na digitalnu i AI transformaciju, dekarbonizaciju poslovanja i pristup novim tržištima.

“Naš zadatak nije samo da identifikujemo probleme. Naš zadatak je da pomognemo da se oni reše”, naglasio je Čadež. Dodao je i da se intenzivno radi na razvoju srpskog velikog jezičkog modela (LLM), kao i specijalizovanih AI modela za različite sektore privrede, dok su u saradnji sa Ministarstvom privrede dostupni programi podrške i subvencije za digitalizaciju i automatizaciju proizvodnje radi jačanja konkurentnosti domaće privrede.

Nova platforma za podršku poslovanju omogućiće članicama centralizovan pristup informacijama, programima podrške i poslovnim prilikama, dok će servis za medicinska sredstva, koji počinje sa radom krajem septembra, objediniti propise, edukacije, poslovne informacije i komunikaciju između kompanija i regulatornih tela. LEGAL HUB članicama donosi brz pristup svim važećim propisima na jednom mestu, uz jednostavnu pretragu i mogućnost prevođenja propisa za međunarodnu saradnju. Ovaj servis je dostupan 24 časa dnevno, što značajno smanjuje vreme i troškove traženja informacija.

Na sednici je predstavljena i uloga PKS u EXPO 2027, gde će paviljon Komore biti centralno mesto poslovnih susreta, foruma, B2B sastanaka i sektorskih prezentacija. Skupština PKS usvojila je odluke i akta važna za funkcionisanje komorskog sistema.