U aprilu prijavljena izgradnja 2.657 stanova, prosečna površina stanova 72,6 m² prema podacima Republičkog zavoda za statistiku

Građevinski sektor Srbije zabeležio je porast aktivnosti u aprilu, kada je izdato ukupno 2.416 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Od ukupnog broja izdatih dozvola, 82,4 odsto odnosi se na zgrade, dok je 17,6 odsto izdato za ostale građevine poput cevovoda, komunikacionih i električnih vodova, gde ovaj segment čini 73,6 odsto.

U segmentu zgrada, 80,3 odsto dozvola izdato je za stambene objekte, dok je 19,7 odsto namenjeno nestambenim zgradama. Prema prijavama na osnovu izdatih dozvola u aprilu, planirana je izgradnja 2.657 stanova, sa prosečnom površinom od 72,6 kvadratnih metara. U novim stambenim zgradama, 15,2 odsto stanova gradiće se u objektima sa jednim stanom (prosečna površina 139,8 m²), dok će 81,9 odsto biti u zgradama sa tri ili više stanova, gde je prosečna površina 57,5 m².

Predviđena vrednost radova na novogradnji u aprilu iznosi 80,4 odsto ukupne planirane vrednosti građevinskih radova. Najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, koja čini 39,8 odsto od ukupne predviđene vrednosti novogradnje. Slede Južnobačka oblast sa 10 odsto, Nišavska oblast sa 8,9 odsto, Sremska oblast sa 6,4 odsto i Južnobanatska oblast sa 4,8 odsto, dok se učešće ostalih oblasti kreće od 0,1 do 3,6 odsto.

Ovi podaci pokazuju nastavak rasta građevinske aktivnosti u Srbiji, sa značajnim udelom stambene izgradnje i koncentracijom novih projekata u većim urbanim sredinama.

Devizne rezerve na rekordnih 29,9 milijardi evra, privredni rast se očekuje na četiri odsto u 2027. godini

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda doneo je odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja sprovođenja ekonomskog programa Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politika (PCI), saopštila je Narodna banka Srbije. Odluka je doneta bez održavanja formalnog sastanka, što je prema pravilima MMF-a moguće kada se proceni da dodatna diskusija nije potrebna, zbog dobrih rezultata u sprovođenju ekonomske politike i makroekonomskih pokazatelja.

Prema navodima MMF-a, Srbija je u potpunosti ispunila sve reformske ciljeve u predviđenim rokovima, kao i sve kvantitativne ciljeve za kraj 2025. godine. Odbor izvršnih direktora ocenjuje da je sprovođenje ekonomskog programa ostalo snažno, a napredak u strukturnim reformama izuzetno dobar. MMF konstatuje da je ekonomija Srbije ostala otporna uprkos pojačanim spoljnim rizicima.

„Srbija raspolaže čvrstim ekonomskim fundamentima koji joj omogućavaju da uspešno odgovori na spoljne izazove i ako sukob na Bliskom istoku potraje. Uravnotežena eksterna pozicija, umeren javni dug, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem trebalo bi da pomognu ekonomiji da se nosi sa ovim izazovima“, navodi se u zaključku MMF-a.

MMF ističe da je privredna aktivnost Srbije početkom 2026. godine ojačala, uz očekivanje da će rast ostati snažan tokom 2026. i dodatno ubrzati na četiri odsto u 2027. godini. Inflacija je ostala umerena i unutar granica cilja Narodne banke Srbije, dok su devizne rezerve zemlje dostigle izuzetno visok nivo.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navodi da je međugodišnja inflacija od septembra 2025. godine oko centralne vrednosti cilja od 3 odsto, a u maju 2026. iznosila je 3,5 odsto. „Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru, uprkos izraženim volatilnostima na globalnom finansijskom tržištu. Rekordne devizne rezerve od 29,9 milijardi evra na kraju maja 2026. godine ostaju garant sigurnosti i stabilnosti i u narednom periodu. Pokazatelji njihove adekvatnosti, poput pokrivenosti oko sedam meseci uvoza robe i usluga, ukazuju na više nego adekvatan nivo“, izjavila je Tabakovićeva.

Bankarski sektor ocenjuje se kao zdrav, sa visokom kapitalizovanošću, likvidnošću i profitabilnošću, dok je učešće problematičnih kredita na minimumu. MMF ukazuje da bi reformski fokus u narednom periodu trebalo da bude na energetskom sektoru i prelasku Srbije na model rasta sa većom dodatom vrednošću. Privremene mere zbog spoljnjih rizika, ukoliko budu potrebne, treba da budu praćene i novom prioritizacijom u okviru tekuće i kapitalne potrošnje.

Fiskalna politika, prema preporuci MMF-a, treba da ostane usmerena na limit deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda u periodu 2026–2027. godine, uz poštovanje fiskalnih pravila o platama u javnom sektoru i penzijama. Monetarna politika treba da ostane restriktivna i bude dodatno pooštrena ukoliko inflaciona očekivanja porastu.

Tabakovićeva je naglasila da stabilan, otporan i visoko kapitalizovan bankarski sektor, kao i nisko učešće problematičnih kredita, ostaju značajna podrška otpornosti ekonomije Srbije i u narednom periodu.

Sporazum od 14 tačaka predviđa otvaranje Ormuskog moreuza, odmrzavanje 24 milijarde dolara i plan obnove od 300 milijardi dolara

Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su privremeni sporazum kojim bi, posle 15 sati pregovora u Teheranu, trebalo da bude okončan rat koji je započet 28. februara. Zvanično potpisivanje Memoranduma o razumevanju očekuje se u petak u Švajcarskoj, a informacije je potvrdio Kazem Garibabadi, zamenik iranskog ministra spoljnih poslova. Dogovor je postignut uz posredovanje katarske delegacije koja je pomogla u finalizaciji nacrta.

Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je na mreži Truth Social da je postignut dogovor i najavio ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za međunarodnu plovidbu, kao i ukidanje američke pomorske blokade. “Brodovi širom sveta mogu da upale svoje motore. Neka nafta poteče!” poručio je Tramp, ističući da će moreuz biti otvoren nakon formalnog potpisivanja sporazuma i završetka deminiranja.

Prema nacrtu sporazuma od 14 tačaka, američka pomorska blokada treba da bude ukinuta u roku od 30 dana, dok bi Ormuski moreuz bio otvoren pod iranskom upravom. Predviđeno je i suspendovanje sankcija na izvoz iranske nafte i petrohemijskih proizvoda, kao i odmrzavanje 24 milijarde dolara iranske imovine. Polovina tih sredstava, zajedno sa ukidanjem blokade i sankcija na naftu, trebalo bi da bude realizovana pre početka završnih pregovora. Završna faza pregovora, koja bi trajala oko 60 dana, biće posvećena iranskom nuklearnom programu i potpunom ukidanju sankcija.

Po tumačenju iranske strane, raketni program i podrška šiitskim grupama neće biti deo pregovora. Memorandum predviđa da SAD i njihovi saveznici predstave plan obnove Irana vredan najmanje 300 milijardi dolara. Iranski predsednik Masud Pezeškijan naveo je da konačne odluke donosi vrhovni vođa Modžtaba Hamnei i Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost, naglašavajući značaj nacionalnog jedinstva.

Unutar Irana postoje različiti stavovi o dogovoru. Bivši zamenik predsednika parlamenta Ali Motahari upozorio je da bi odbacivanje sporazuma moglo dovesti do nastavka rata i gubitka povoljnih uslova za Teheran. Konačna odluka zavisiće od stava vrhovnog vođe Hamneija, koji se još nije izjasnio o tekstu memoranduma.

Vodeće evropske države—Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija—saopštile su da su spremne da podrže obnovu bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz putem isključivo odbrambene misije, uključujući zaštitu trgovačkih brodova i deminiranje. Istaknuto je da će ukidanje dodatnih sankcija zavisiti od konkretnih i proverljivih koraka koje Teheran preduzme u vezi sa svojim nuklearnim programom.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ocenio je da dogovor predstavlja odlučujući korak ka trajnom miru i pozvao obe strane da iskoriste ovu priliku za okončanje višemesečnog sukoba.