Saznajte zbog čega se mnoge žene žale na hladnoću leti i na koje zdravstvene probleme treba obratiti pažnju

Mnoge žene primećuju da im je često hladno, pa čak i tokom najtoplijih letnjih dana. Ovaj osećaj nije redak među ženama sitnije građe i starijih osoba, ali se javlja i kod mlađih. Ključno je da uporna hladnoća, koja ne prati temperature iz okoline, može biti signal da telo ukazuje na skriveni zdravstveni problem. Najčešći razlog je anemija – stanje kada telo nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina, pa tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika. Zbog toga organizam manje proizvodi toplotu, a žene osećaju hladnoću, umor, bledilo, vrtoglavicu, ubrzan rad srca i pad energije. Uzroci anemije najčešće su manjak gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, ali i obilne menstruacije ili hronične bolesti.

Našu telesnu temperaturu reguliše hipotalamus, deo mozga zadužen za kontrolu toplote. Kada telo gubi toplotu, krvni sudovi se sužavaju, a mišići počinju da drhte kako bi proizveli toplinu. Ako ovaj mehanizam ne radi pravilno, javlja se stalni osećaj hladnoće. Žene su posebno osetljive zbog manje mišićne mase i drugačijeg telesnog sastava. Usporena štitasta žlezda (hipotireoza) je još jedan čest uzrok. Kada nema dovoljno hormona štitaste žlezde, usporavaju se svi procesi u organizmu, pa i stvaranje toplote. Osobe sa hipotireozom imaju i simptome poput umora, pospanosti, suve kože, gubitka kose i povećanja telesne težine.

Nedostatak vitamina B12 može izazvati anemiju, ali i oštećenje nerava što dodatno pojačava osećaj hladnoće, trnce u šakama i stopalima, slabost i probleme sa koncentracijom. Hronični stres, premor i loša ishrana takođe mogu doprineti ovom problemu. Žene na restriktivnim dijetama ili one koje ne unose dovoljno hranljivih materija su u većem riziku.

„Kada primetite da vam je hladno bez obzira na vreme, važno je da obratite pažnju na druge simptome. Ako osećate umor, bledilo, promene na koži ili u kosi, obavezno se javite izabranom lekaru“, savetuje dr Ana Jovanović, specijalista interne medicine. Dr Jovanović dodaje: „Ne preporučujem samostalno uzimanje suplemenata bez prethodnih analiza. Prava dijagnoza je ključ za efikasno lečenje.“

Ako svakodnevno osećate hladnoću ili primetite druge simptome poput vrtoglavice ili umora, preporučuje se da uradite osnovne laboratorijske analize: krvnu sliku, nivo gvožđa, vitamina B12 i hormone štitaste žlezde. Preporučuje se raznovrsna ishrana, dovoljno vode i redovna fizička aktivnost. Za svaku dugotrajniju promenu u zdravlju, konsultujte se sa lekarom radi tačne dijagnoze i saveta.

Psiholozi otkrivaju zašto zadržavamo predmete i kako nered povećava stres u svakodnevnom životu

Mnoge žene se svakodnevno suočavaju sa nagomilavanjem nepotrebnih predmeta, posebno kada balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza. Prema mišljenju stručnjaka, ova navika ima duboke psihološke uzroke i može negativno uticati na mentalno zdravlje. Pretrpane fioke, ormari ili police često nisu samo rezultat manjka vremena, već i snažnih emotivnih veza sa stvarima, želje za sigurnošću ili potrebom za kontrolom. Stalni nered u domu može dovesti do većeg osećaja stresa i anksioznosti, što se često manifestuje kroz umor i unutrašnji nemir. Psiholog dr Ivana Petrović objašnjava: “Predmeti koje čuvamo često predstavljaju emotivne oslonce. Ne vezujemo se za stvari, već za uspomene i osećanja koja nam pružaju.” Upravo zato, odvajanje od predmeta može izazvati osećaj nesigurnosti ili gubitka.

Žene često zadržavaju predmete iz straha da bi im mogli zatrebati ili zbog uspomena na drage osobe i posebne trenutke. Stručnjaci ipak ističu da ova navika lako prerasta u naviku koja stvara dodatni osećaj preopterećenosti i otežava svakodnevicu. Na kraju, pretrpan prostor može umanjiti osećaj kontrole nad sopstvenim životom. Kako kaže dr Ivana Petrović: “Nered nije samo vizuelni problem. On utiče i na naš unutrašnji mir.” Takođe dodaje: “Uklanjanjem nepotrebnih stvari, žene često primete poboljšanje raspoloženja i lakše se fokusiraju na važne zadatke.”

Ako prepoznajete ovakvu naviku kod sebe, važno je da promene uvodite postepeno. Prvi korak može biti izdvajanje vremena za selektovanje stvari u jednoj prostoriji. Preporučuje se podela predmeta na one koje svakodnevno koristite, one koje možete pokloniti i predmete koje treba baciti. Uključivanje članova porodice u ovaj proces može olakšati donošenje odluka i učiniti raščišćavanje manje stresnim i motivišućim. Ukoliko ipak primetite da vas nered previše opterećuje ili izaziva teskobu, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje. Dr Ivana Petrović naglašava: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.” Organizovan i uredan prostor može doprineti boljem funkcionisanju i povećati zadovoljstvo u svakodnevnom životu.

Stručnjaci otkrivaju u kojim okolnostima su elektroliti korisni tokom vežbanja i da li ih treba unositi uz običnu vodu

Sa dolaskom toplijih dana, mnoge žene koje treniraju rekreativno pitaju se da li je zaista potrebno dodavati napitke sa elektrolitima u svoju rutinu. Popularnost ovih proizvoda raste, posebno zahvaljujući društvenim mrežama na kojima poznate ličnosti često pokazuju šarene flaše za hidraciju i različite suplemente. Ali, koliko su elektroliti zaista neophodni za žene koje vežbaju iz zadovoljstva, a ne profesionalno?

Elektroliti su esencijalni minerali – natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum – koji pomažu pravilnom radu mišića i nerava, održavaju krvni pritisak i ravnotežu tečnosti u organizmu. Tokom znojenja, osim vode, gubimo i male količine ovih minerala, što se naročito dešava za vreme intenzivnih treninga, na visokim temperaturama ili pri produženoj fizičkoj aktivnosti.

Prema rečima dr Dragane Jovanović, specijaliste interne medicine, većina žena koje vežbaju rekreativno nema potrebu da posebno unosi elektrolite: “Ako ste zdravi i vežbate do sat vremena, dovoljna je obična voda. Gubitak elektrolita kroz znoj je mali. Suplementi su potrebni samo u posebnim situacijama, kao što su intenzivni treninzi duži od sat vremena, boravak na velikim vrućinama ili kod osoba koje imaju određena medicinska stanja”, navodi dr Jovanović.

Ona takođe upozorava da preterani unos napitaka sa elektrolitima može dovesti do problema: “Unos previše natrijuma može povećati krvni pritisak ili opteretiti bubrege, posebno kod žena koje već imaju hronične bolesti. Zbog toga je važno konsultovati se sa lekarom ako planirate veće promene u ishrani ili suplementaciji.”

Praktičan savet za većinu žena je jednostavan – važno je unositi dovoljno vode pre, tokom i posle treninga. Ako trenirate dugo ili vežbate na visokim temperaturama, povremeno možete popiti napitak sa elektrolitima. Ipak, često je sasvim dovoljno obogatiti ishranu voćem i povrćem bogatim mineralima, poput banana, narandži i zelenog povrća.

“Zdrava i uravnotežena ishrana najbolje nadoknađuje gubitak elektrolita. Samo u posebnim okolnostima potrebni su gotovi napici ili suplementi. Zato ne treba podleći trendovima i trošiti novac na skupe proizvode bez stvarne potrebe”, ističe dr Jovanović.

Ako tokom ili posle treninga primetite pojačan umor, grčeve u mišićima ili vrtoglavicu, obavezno se obratite lekaru, jer to mogu biti znaci disbalansa elektrolita ili drugih zdravstvenih problema. Pravovremena konsultacija sa stručnjakom je najbolji način da ostanete zdravi i bezbedni tokom fizičke aktivnosti.