Saznajte kome masaža koristi kod srčanih problema i u kojim slučajevima je potrebna opreznost

Masaža je omiljeni način opuštanja za mnoge žene, ali kod onih sa srčanim oboljenjima važno je znati kada je bezbedna, a kada može predstavljati rizik. Posebno su žene srednjih i starijih godina često u dilemi da li je masaža preporučljiva ako imaju neke kardiovaskularne probleme. Pravilno informisanje i konsultacija sa lekarom su ključni za očuvanje zdravlja.

Masaža može biti korisna za smanjenje stresa i napetosti, naročito za žene koje su prošle kroz stresan kardiovaskularni događaj, poput srčanog udara, ili imaju visok krvni pritisak. Ipak, masaža nikada ne sme biti zamena za terapiju koju je propisao lekar. Pre nego što se odlučite za bilo koji tip masaže, obavezno se posavetujte sa svojim kardiologom ili izabranim lekarom.

Postoje situacije kada masaža nije preporučljiva kod srčanih oboljenja:

– Kod atrijalne fibrilacije (nepravilan rad srca), blaga masaža može pomoći kod stresa, ali je potrebno izbegavati masažu kad su simptomi izraženiji ili nakon medicinskih intervencija na srcu. Masaža vrata nije preporučljiva u ovom slučaju.

– Posle srčanog udara ili operacije srca, masaža se preporučuje tek nakon što rane potpuno zarastu, uz odobrenje lekara.

– Ako imate ugrađen pejsmejker ili defibrilator, masaža je dozvoljena ali treba izbegavati oblast oko uređaja. Moguća je tek kada se rana potpuno oporavi i kada vam odgovara položaj tela.

– Žene koje koriste lekove za razređivanje krvi (antikoagulanse) treba da izbegavaju dubinsku masažu zbog povećane mogućnosti nastanka modrica.

– Kod srčane insuficijencije (zatajenje srca), preporučuje se samo blaga masaža, najbolje dok sedite, i to na rukama, nogama ili stopalima.

– Masaža može privremeno sniziti krvni pritisak, ali ne zamenjuje terapiju hipertenzije.

Kardiolog dr Ana Marković naglašava: „Masaža može biti deo oporavka i brige o sebi, ali je najvažnije prilagoditi je zdravstvenom stanju i uvek prethodno obavestiti terapeuta o svim problemima sa srcem i lekovima koje uzimate.“

Kako bi masaža bila što bezbednija, savetuje se da ne konzumirate teške obroke i alkohol neposredno pre masaže, pijete dovoljno vode i polako ustajete nakon tretmana da ne bi došlo do naglog pada pritiska. U slučaju bilo kakve nelagodnosti tokom masaže, odmah obavestite terapeuta. Za tačne savete i dijagnozu uvek se konsultujte sa svojim lekarom.

Praktični saveti za rehidrataciju, ishranu i odmor – preporuke stručnjaka za brži oporavak

Mamurluk je čest izazov, posebno kod žena svih uzrasta nakon proslava ili druženja. Javlja se najčešće jutro posle unosa alkohola i prati ga glavobolja, mučnina, suva usta i izražen osećaj iscrpljenosti. Stručnjaci naglašavaju da su žene često podložnije efektima alkohola zbog razlika u telesnoj masi i sastavu tela, što može produžiti oporavak.

Glavni razlog nastanka mamurluka je dehidratacija, jer alkohol podstiče gubitak tečnosti, remeti ravnotežu elektrolita i iritira želudačnu sluzokožu. Zbog toga dolazi do umora, razdražljivosti i problema sa koncentracijom. Nutricionistkinja dr Ana Petrović savetuje: „Prvi korak u oporavku je nadoknada izgubljene tečnosti i minerala“. Preporučuje da odmah nakon buđenja popijete veliku čašu vode ili napitak sa elektrolitima, kao što su kokosova voda ili sportski izotonični napici.

Pravilna ishrana takođe pomaže da se ublaže simptomi. Ako osećate mučninu, izbegavajte teške i masne obroke, a birajte lagan doručak: tost, krekere ili voće bogato vodom, poput jabuke ili lubenice. Jaja, naročito kajgana, podržavaju izbacivanje štetnih materija iz tela zahvaljujući cisteinu. Dr Petrović objašnjava: „Ugljeni hidrati podižu nivo šećera u krvi, dok proteini iz jaja ubrzavaju oporavak jetre“.

Dobar san je izuzetno važan jer alkohol remeti kvalitet odmora. Ako ste u mogućnosti, nakon buđenja odvojite vreme za još malo sna ili barem kratko opuštanje u mračnoj i mirnoj prostoriji. Blaga fizička aktivnost, poput lagane šetnje ili istezanja na svežem vazduhu, može pomoći da se ubrza cirkulacija i povrati energija.

Za žene koje imaju mnogo obaveza ili brinu o porodici, važno je znati da ne postoji instant rešenje za mamurluk. Najefikasniji pristup je kombinacija rehidratacije, odgovarajuće ishrane i odmora. Prevencija je i dalje ključ – pijte vodu između alkoholnih pića i pazite na količinu unetog alkohola.

Ukoliko simptomi mamurluka ne nestanu u roku od 24 sata ili se pogoršaju, savetuje se da potražite stručnu pomoć lekara radi saveta ili pregleda. Za tačnu dijagnozu i preporuke obavezno se konsultujte sa zdravstvenim radnikom.

Hiperkalemija može izazvati ozbiljne srčane tegobe, posebno kod žena sa hroničnim bubrežnim oboljenjima – evo na šta obratiti pažnju.

Povišen kalijum u krvi, poznat kao hiperkalemija, predstavlja značajan rizik po zdravlje žena koje boluju od hroničnih bolesti bubrega. Oštećeni bubrezi gube sposobnost da efikasno uklanjaju višak ovog minerala, što dovodi do njegovog nakupljanja i povećava šanse za komplikacije, naročito kod starijih žena, pacijentkinja sa dijabetesom, srčanim problemima ili onih koje koriste lekove za regulisanje pritiska.

Kalijum je esencijalan za pravilno funkcionisanje mišića, nerava i srca. Kada bubrezi ne rade kako treba, višak kalijuma može ostati u organizmu, a to posebno važi za žene iz rizičnih grupa. “Najveći rizik kod povišenog kalijuma je uticaj na srčani ritam. U ozbiljnim slučajevima može doći do opasnih aritmija, pa čak i iznenadnog srčanog zastoja”, ističe dr Ivana Petrović, nefrolog.

Simptomi poremećaja nivoa kalijuma često su diskretni ili neprimetni. Najčešće se javljaju slabost, izražen umor, trnjenje u rukama i nogama, mučnina, osećaj preskakanja srca ili mišićna slabost. Ponekad je prvi znak ozbiljna srčana komplikacija, što dodatno otežava prepoznavanje problema na vreme.

Kontrola ishrane igra ključnu ulogu u regulaciji kalijuma. Ovaj mineral je najzastupljeniji u voću i povrću kao što su banane, pomorandže, dinja, avokado, paradajz, krompir i spanać. Suvo voće, mahunarke, orašasti plodovi, mlečni proizvodi i čokolada takođe su bogati kalijumom. “Nije neophodno potpuno izbaciti sve ove namirnice, već je važno da se ishrana prilagodi individualnom zdravstvenom stanju i preporukama lekara”, savetuje dr Petrović.

Žene koje koriste lekove za srce ili pritisak treba redovno da proveravaju nivo kalijuma putem laboratorijskih analiza, jer se tako promene mogu na vreme uočiti i sprečiti komplikacije. Samoinicijativno uzimanje suplemenata kalijuma ili zamena za so može biti opasno ukoliko nije pod nadzorom lekara.

Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma ili imate dijagnozu hronične bolesti bubrega, važno je da se na vreme obratite svom lekaru. Pravovremena medicinska pomoć i redovne kontrole su najbolja zaštita od ozbiljnih posledica. Za tačnu dijagnozu i smernice, konsultacija sa izabranim lekarom je neophodna.