Kada se govori o srećnim vezama, jedno pitanje gotovo uvek izaziva pažnju – koliko je seks zapravo važan za kvalitet odnosa? Dok jedni tvrde da je ključ uspešne veze upravo dobra intimnost, drugi smatraju da su poverenje, poštovanje i komunikacija mnogo važniji. Stručnjaci ističu da istina zapravo leži negde između.

Psiholozi objašnjavaju da fizička bliskost ima važnu ulogu jer partnerima pomaže da održe povezanost, nežnost i osećaj bliskosti. Intimni odnosi često smanjuju stres, popravljaju raspoloženje i jačaju emocionalnu vezu između dvoje ljudi. Ipak, naglašavaju da učestalost odnosa nije isto što i kvalitet veze, i da ne postoji idealna brojka koja važi za sve parove.

Mnogi parovi nakon nekoliko godina veze prolaze kroz faze u kojima strast nije ista kao na početku. Obaveze, posao, umor i svakodnevni stres često utiču na intimni život više nego što ljudi žele da priznaju. Upravo zato stručnjaci savetuju partnerima da otvoreno razgovaraju o svojim potrebama, očekivanjima i emocijama, umesto da probleme guraju pod tepih.

Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako su parovi koji neguju nežnost van spavaće sobe često zadovoljniji vezom. Zagrljaji, poljupci, pažnja i male svakodnevne sitnice stvaraju osećaj sigurnosti i povezanosti koji je podjednako važan kao fizička privlačnost. Mnogi terapeuti tvrde da kvalitetna komunikacija često rešava više problema nego sama strast.

Na kraju, stručnjaci poručuju da srećna veza ne zavisi samo od intime, ali da ona svakako predstavlja važan deo partnerskog odnosa. Najzadovoljniji parovi uglavnom nisu oni koji imaju „savršenu“ vezu, već oni koji umeju da se razumeju, podrže i ostanu bliski čak i kada život postane haotičan.

Mladi luk je bogat vitaminima i antioksidansima, ali nije preporučljiv za sve – evo kako ga pravilno koristiti.

Sa dolaskom proleća, mnoge žene biraju mladi luk kao osvežavajući i zdrav dodatak svojim obrocima, pre svega zbog njegovih brojnih benefita. Ova povrćka ima samo 30 kalorija na 100 grama i obiluje vitaminom C, vitaminom K, folatima i kalijumom. Iz tog razloga, odličan je izbor za žene koje brinu o zdravlju srca, jačanju kostiju i jačanju imuniteta.

Mladi luk sadrži značajnu količinu antioksidanasa – biljnih jedinjenja koja pomažu telu da se zaštiti od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Vitamin K koji se nalazi u ovom povrću važan je za očuvanje zdravih kostiju i pravilan proces zgrušavanja krvi, dok vlakna i niska kalorijska vrednost omogućavaju lakše održavanje telesne mase.

Zanimljivo je da i beli i zeleni deo mladog luka imaju različite prednosti. Beli deo karakteriše intenzivniji ukus i više sumpornih jedinjenja, poznatih po antibakterijskim i antiinflamatornim svojstvima, dok zeleni deo mladog luka obiluje vitaminom C, hlorofilom i beta-karotenom. Preporuka nutricionista je da se koristi cela biljka, ali je važno temeljno oprati zeleni deo zbog potencijalnih ostataka zemlje.

Najveća nutritivna vrednost mladog luka zadržava se kada ga jedete svežeg, jer tada ima najviše vitamina C i drugih korisnih sastojaka. Prilikom termičke obrade, naročito zeleni deo brže gubi vitamine, pa se savetuje da ga dodajete na kraju pripreme jela ili koristite kao svež dodatak u salatama i omletima. Odraslima se preporučuje konzumacija jednog do dva struka mladog luka dnevno.

Dr Snežana Petrović, specijalista interne medicine, naglašava: “Mladi luk je odličan izvor nutrijenata, ali osobe sa osetljivim želucem ili digestivnim problemima, poput gastritisa ili sindroma iritabilnog creva, treba da ga konzumiraju oprezno, posebno u sirovom obliku.”

Takođe, žene koje koriste lekove za razređivanje krvi trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre nego što redovno jedu mladi luk, jer visok sadržaj vitamina K može uticati na delovanje tih lekova. Kod nekih ljudi može se javiti i intolerancija na povrće iz porodice lukova.

Za sve koje žele da obogate svoju ishranu i unaprede zdravlje, mladi luk je jednostavan i pristupačan način da se povećaju unos vitamina i minerala – najviše koristi ima ako se koristi svež. Za individualna pitanja i precizne savete obavezno se posavetujte sa lekarom.

Hronična iscrpljenost kod žena često je povezana sa hormonskim disbalansom, obilnim menstruacijama i sindromom policističnih jajnika

Sve više žena, naročito onih koje su u radnom odnosu, oseća konstantan nedostatak energije koji ne nestaje čak ni posle odmora. Ovakav dugotrajan umor pogađa pripadnice svih starosnih grupa i može ozbiljno narušiti svakodnevno funkcionisanje, uticati na efikasnost na poslu i odnose sa bližnjima. Iako uzroci mogu biti različiti, ginekološka stanja predstavljaju čest razlog ove iscrpljenosti i zahtevaju blagovremenu dijagnostiku i lečenje.

Ginekolog dr Elizabet Zadžijelski ističe da je žensko reproduktivno zdravlje usko povezano sa opštim stanjem organizma. “Hormoni kao što su estrogen i progesteron imaju snažan uticaj na energiju, raspoloženje i san. Kada dođe do poremećaja u ravnoteži, žene se mogu osećati iscrpljeno i rasejano, čak i kada dovoljno spavaju”, navodi dr Zadžijelski.

Među najčešćim razlozima upornog umora su obilne menstruacije (menoragija). Dugotrajna i jaka krvarenja mogu dovesti do gubitka gvožđa i pojave anemije. Tipični simptomi uključuju stalni osećaj slabosti, bledilo kože, krte nokte i otežano disanje pri svakodnevnim aktivnostima. Laboratorijske analize su ključne za otkrivanje manjka gvožđa i omogućavaju pravovremeni početak terapije.

Sindrom policističnih jajnika je takođe čest kod žena u reproduktivnim godinama. Ovaj hormonski poremećaj uzrokuje neredovne cikluse, probleme sa težinom, akne, pojačanu maljavost, ali i intenzivan umor. Neravnoteža hormona otežava telu da efikasno koristi energiju, što dodatno utiče na svakodnevnu vitalnost.

Endometrioza, odnosno prisustvo tkiva sličnog sluzokoži materice van materice, izaziva snažne bolove, obilna krvarenja i istrajni umor. Produženi bolovi remete san i dodatno iscrpljuju, a karakteristični su jaki menstrualni grčevi, bol u karlici i donjem delu leđa, kao i nelagodnost tokom intimnih odnosa.

Žene koje ulaze u perimenopauzu i menopauzu posebno su osetljive na umor. Pad estrogena i progesterona dovodi do poremećaja sna, noćnog znojenja, valunga i promena raspoloženja, što dodatno doprinosi iscrpljenosti. “Ove hormonske promene mogu izazvati probleme sa snom, noćno znojenje, valunge i promene raspoloženja, a sve to doprinosi osećaju umora”, navodi dr Zadžijelski. Mnoge žene tada balansiraju između obaveza na poslu i kod kuće, što dodatno opterećuje organizam.

Redovne kontrole kod ginekologa, pravovremene laboratorijske analize i otvoren razgovor o simptomima mogu značajno pomoći u otkrivanju uzroka umora. Preporučuje se vođenje dnevnika simptoma, fizička aktivnost prema mogućnostima, ishrana bogata gvožđem i konsultacija sa lekarom pre upotrebe suplemenata. Za sve dileme i tačnu dijagnozu neophodno je obratiti se stručnjaku.