Stručni saveti dr Vuka Vučića: zašto je važno na vreme reagovati kod bolova u zglobovima

Bolovi u kuku ili kolenu najčešće pogađaju žene nakon četrdesete godine, a mnoge misle da je ova nelagodnost neminovni deo starenja. Zbog toga neretko odlažu posetu lekaru, čekajući da bol postane potpuno neizdrživ. Međutim, ortopedski hirurg dr Vuk Vučić sa Instituta za ortopediju „Banjica“ u Beogradu upozorava da je jedna od najčešćih grešaka upravo odlaganje dok bol ne onemogući osnovne dnevne aktivnosti.

Većina žena razmišlja o operaciji kuka ili kolena tek kada hodanje ili obavljanje kućnih poslova postane preteško. Dr Vučić ističe da takvo čekanje može dovesti do dodatnog oštećenja drugih zglobova, kičme i stopala. “Ljudi kod nas često misle da mogu još da izdrže, ali dok čekaju, strada ceo biomehanički lanac tela”, objašnjava on. Zato savetuje da se lekaru obratite čim primetite dugotrajne tegobe i kada dijagnostika potvrdi problem.

Kasno javljanje lekaru dovodi do toga da su operacije u Srbiji često zahtevnije nego u ostatku Evrope. Dr Vučić napominje da ortopedi kod nas često rade kompleksnije zahvate jer pacijenti dolaze tek kada je bolest ozbiljno uznapredovala, što produžava trajanje operacije i otežava oporavak. Iz tog razloga, važno je reagovati na vreme i ne odlagati odlazak specijalisti.

Jedna od čestih dilema žena je izbor vrste proteze. Dr Vučić pojašnjava da se odluka o cementnoj ili bezcementnoj protezi donosi u skladu sa stanjem kosti, a ne prema želji pacijentkinje. “Ako je za pacijenta bolja cementna proteza, to ne znači da je ona lošija, već da kvalitet kosti zahteva upravo taj izbor”, naglašava on i savetuje ženama da se oslone na procenu hirurga, a ne na lične želje u vezi tipa implantata.

Robotska hirurgija danas može poboljšati preciznost operacije, ali dr Vučić ističe: “robot može da pomogne, ali ne može da zameni iskustvo hirurga”. U komplikovanim slučajevima, upravo znanje i praksa lekara igraju ključnu ulogu za dobar ishod i brz oporavak.

Ako se suočavate sa dugotrajnim bolom u kuku ili kolenu, imate problema sa hodanjem ili vam je pokretljivost ograničena, vreme je da posetite ortopeda. Pravovremena operacija može povratiti kvalitet života, omogućiti normalno funkcionisanje i sprečiti dodatne komplikacije. Kako dr Vučić kaže: “Najveća satisfakcija je kada pacijentkinja posle operacije ponovo normalno hoda bez bola.” Svaka žena ima pravo na život bez bola – ne čekajte da bol potpuno ograniči vaše kretanje, već se obratite stručnjaku čim primetite prve simptome.

Nove studije pokazuju da čak i kratke fizičke pauze tokom dana mogu znatno smanjiti opasnost od malignih bolesti kod žena.

Savremeni stil života sve češće podrazumeva sate provedene u sedećem položaju – od radnog mesta do kućnog okruženja i prevoza. Najnovije istraživanje iz Ujedinjenog Kraljevstva upozorava da produženo sedenje bez prekida povećava rizik od razvoja raka kod žena. U studiji je učestvovalo više od 91.000 odraslih, a period praćenja bio je duži od 12 godina. Rezultati su pokazali da je produženo sedenje naročito povezano sa povećanjem rizika od obolevanja od raka dojke, debelog creva, jednjaka, jetre i štitaste žlezde.

Žene koje provode duže vreme sedeći, a ne prave kratke pauze, imaju veće šanse da obole ili da im život ugrozi rak. Istraživači su koristili uređaje za praćenje aktivnosti kako bi precizno pratili koliko vremena ispitanice provode neaktivne. Pokazalo se da male promene u svakodnevnim navikama mogu imati ogroman uticaj na zdravlje žena.

Zamenom jednog sata sedenja dnevno laganom fizičkom aktivnošću, poput lagane šetnje ili obavljanja kućnih poslova, rizik od smrti izazvane rakom se smanjuje za 12 odsto. Ako se samo 30 minuta sedenja zameni malo intenzivnijom aktivnošću, poput bržeg hodanja, rizik je niži za 8 odsto. Najveće iznenađenje je podatak da i samo pet minuta bržeg hoda dnevno može smanjiti rizik od smrti od raka za čak 22 odsto.

Ove promene ne zahtevaju posebnu opremu niti odlazak u teretanu – dovoljno je povremeno ustati od računara ili televizora, prošeta po stanu, obaviti kućne poslove ili pešačiti do prodavnice. Na taj način ukupno vreme sedenja se smanjuje i time utiče na vaše celokupno zdravlje.

Prema rečima dr Hajdi Prater, specijaliste interne medicine i osnivača programa za medicinu životnog stila: „Jednostavno ustanite. Danas smo svi vezani za računar, automobil ili telefon, ali već i kratko prekidanje sedenja bilo kakvom aktivnošću može da donese značajne zdravstvene koristi. Rezultati nisu važni samo kada je reč o smrtnosti od raka, već i o samom riziku od razvoja bolesti.”

Stručnjaci savetuju da svakih 30 do 60 minuta ustanete, protegnite se ili prošetate makar nekoliko minuta. Trudite se da neke svakodnevne zadatke završavate stojeći ili u pokretu. Ipak, važno je naglasiti da ovakve navike nisu zamena za redovne lekarske preglede i preventivne kontrole. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Saznajte šta uzrokuje trnjenje ruku dok spavate i kako prepoznati kada je situacija ozbiljnija

Mnoge žene se povremeno bude sa osećajem utrnulosti u rukama, posebno ujutru ili tokom noći. Iako je najčešći razlog nepravilni položaj tela tokom spavanja, ovaj simptom može biti i znak ozbiljnijih zdravstvenih problema poput poremećaja u nervima, problema sa vratnom kičmom, dijabetesa ili manjka vitamina B12. Stručnjaci objašnjavaju da utrnulost nastaje kada je prenos signala kroz živce privremeno ili trajno ometen. Ako se trnjenje javlja povremeno i brzo prolazi, obično nema razloga za brigu. Međutim, ukoliko se osećaj utrnulosti javlja svake noći ili traje više od nekoliko minuta, važno je potražiti pomoć lekara kako bi se utvrdio pravi uzrok.

Najjednostavnije objašnjenje za utrnulost ruku je pritisak na nerv ili krvni sud tokom spavanja na ruci, ispod glave ili tela. Kada promenite položaj, simptomi se brzo povlače. Ipak, ako se utrnulost ponavlja ili traje duže, moguće je da postoji drugi problem. Žene koje često rade za računarom, koriste ručne alate ili ponavljaju iste pokrete rukom, sklonije su sindromu karpalnog tunela. Ovaj sindrom nastaje kada je srednji živac u ručnom zglobu pod pritiskom, pa najčešće trnu palac, kažiprst, srednji i deo domalog prsta. Trudnice su posebno podložne ovom problemu zbog zadržavanja tečnosti u telu.

Ako je utrnulost praćena širenjem niz ruku ili bolom u vratu, moguće je da postoji pritisak na nervne korene u vratnom delu kičme. Degenerativne promene, diskus hernija ili suženje prostora za nerve mogu izazvati trnjenje, peckanje i slabost u ruci. Ovakve tegobe zahtevaju detaljan pregled. Kod žena sa dijabetesom, naročito ako je nivo šećera u krvi godinama loše regulisan, može doći do dijabetičke neuropatije – njen prvi znak su upravo utrnulost i peckanje u šakama i stopalima.

Specijalista neurologije, dr Snežana Petrović, ističe: “Ako se utrnulost ponavlja svake noći, traje duže od nekoliko minuta ili je praćena bolom, slabosti ili gubitkom osećaja, potrebno je obratiti se lekaru. Pravovremena dijagnoza omogućava bolje lečenje.”

Praktični savet je da obratite pažnju na položaj tela tokom spavanja i koristite ergonomski jastuk. Ako često radite rukama ili za kompjuterom, pravite redovne pauze i radite vežbe istezanja. Za trudnice je preporučljivo koristiti dodatne jastuke kako bi se smanjio pritisak na ruke. Ako primetite da se simptomi pogoršavaju, traju duže ili su praćeni gubitkom snage, odmah se javite lekaru. Samo stručnjak može odrediti pravi uzrok i preporučiti odgovarajuće lečenje. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.