Jednostavne promene poput proteinskog doručka i više sna pomažu ženama da lakše kontrolišu težinu bez odricanja

Sve više žena u Srbiji bori se sa održavanjem zdrave telesne težine, što dodatno otežava brz način života, stres i neredovni obroci. Više od 40% odraslih žena ima problem sa viškom kilograma, što može uticati na zdravlje i svakodnevno funkcionisanje. Stručnjaci naglašavaju da rešenje nije u restriktivnim dijetama, već u malim, jednostavnim promenama koje postanu deo rutine.

Jedan od najvažnijih saveta je da dan započnete doručkom bogatim proteinima. To može biti jaje, grčki jogurt, sir ili ovsena kaša sa semenkama. Proteinski doručak daje duži osećaj sitosti i stabilniju energiju tokom dana. Dr Milena Petrović, specijalista ishrane, navodi: “Proteini ujutru pomažu da izbegnete kasnije napade gladi i smanjuju potrebu za nezdravim grickalicama tokom dana.”

Mnoge žene često mešaju osećaj žeđi sa glađu, naročito kada su u žurbi ili pod stresom. Preporučuje se da popijete čašu vode pre svakog obroka, kako biste lakše razlikovali ove signale i izbegli nepotrebno unošenje kalorija. Ova jednostavna navika poboljšava hidrataciju, što pozitivno utiče na metabolizam i opšte zdravlje.

Ne morate provoditi sate na treninzima – dovoljno je da u svakodnevnu rutinu unesete male promene poput korišćenja stepenica umesto lifta, kraćih šetnji ili odlaska pešice do prodavnice. Ključno je pronaći način kretanja koji vama prija i postepeno povećavati fizičku aktivnost kroz dan.

Kvalitetan san je još jedan važan faktor za regulaciju težine. Nedostatak sna može poremetiti hormone odgovorne za glad i sitost, što često dovodi do prejedanja i pojačane želje za kaloričnom hranom. “Ženama savetujem da obezbede minimum sedam sati kvalitetnog sna svake noći, jer to pozitivno utiče na metabolizam, raspoloženje i želju za zdravijom hranom”, ističe dr Petrović.

Ove male navike prilagodljive su raznim životnim stilovima i predstavljaju održivo rešenje za zdravlje na duže staze. Za personalizovane savete i plan ishrane preporučuje se konsultacija sa lekarom ili licenciranim nutricionistom.

Nespecifični znaci porfirije otežavaju dijagnozu, a savremena terapija dostupna je samo malom broju pacijentkinja u Srbiji

Obeležavanje Svetskog dana porfirije u Srbiji ove godine posebno je ukazalo na brojne prepreke sa kojima se žene koje boluju od ove retke bolesti susreću. Porfirija pripada grupi naslednih poremećaja koji najčešće pogađaju žene između 20. i 40. godine života, a simptomi su često nespecifični, što dijagnostiku čini veoma izazovnom. Najčešće se javlja iznenadan i jak bol u stomaku, leđima ili nogama, uz mučninu, povraćanje, ali i neurološke smetnje kao što su slabost mišića, konfuzija ili napadi. Ponekad su prisutne i promene na koži – crvenilo, plikovi, kao i pojačana osetljivost na sunce. Ovakvi simptomi mogu dovesti do pogrešnih dijagnoza, pa žene često godinama istražuju uzrok svojih tegoba.

Stručnjaci ističu da napade mogu izazvati određeni lekovi, hormonske promene, stres, infekcije, konzumacija alkohola i nepravilna ishrana. Zbog toga je važno da žene, koje prepoznaju ovakve simptome, posebno ako se često ponavljaju i nisu jasno objašnjeni, potraže savet lekara ili specijaliste.

Prema rečima dr Ivane Petrović, interniste: “Porfirija je bolest koja zahteva pažljivo praćenje i individualni pristup. Rana dijagnostika je ključna za sprečavanje ozbiljnih komplikacija, ali i za poboljšanje kvaliteta života obolelih.”

U Srbiji trenutno oko 70 osoba prima terapiju za porfiriju, pri čemu više od polovine dolazi iz Raškog okruga, što ukazuje na genetske faktore kao i na neujednačenu dostupnost lečenja. Iako savremena terapija znatno pomaže u ublažavanju simptoma, samo osam pacijenata trenutno ima pristup inovativnim lekovima.

Ženama sa ovim oboljenjem savetuje se da vode dnevnik simptoma, redovno se konsultuju sa lekarom, izbegavaju poznate okidače (kao što su alkohol, određeni lekovi i stres), kao i da obrate posebnu pažnju prilikom izbora kontraceptiva ili tokom trudnoće. Kod oblika bolesti koji pogađaju kožu, preporučuje se nošenje zaštitne odeće i korišćenje krema sa visokim faktorom zaštite.

Ukoliko prepoznajete simptome porfirije, obavezno se obratite svom lekaru radi precizne dijagnostike i izrade individualnog plana lečenja.

Neudobna obuća, visoke potpetice i svakodnevne navike glavni su razlozi nastanka ovih problema kod žena

Kurje oči i žuljevi su zadebljanja kože koja se najčešće javljaju na stopalima, rukama ili prstima, a posebno su česta pojava kod žena svih uzrasta koje nose neudobnu ili tesnu obuću. Ovi problemi nastaju zbog ponovljenog trenja, pritiska ili iritacije, što može dovesti do bolova, neprijatnosti i otežanog hoda. Kurje oko je mala, kružna izraslina zadebljale kože, često se pojavljuje na vrhu ili strani prstiju, dok su žuljevi veći, nepravilnog oblika i obično nastaju na donjem delu stopala, petama i jagodicama. Kod žena koje se bave fizičkim radom, sportom ili hobijima poput sviranja instrumenta, žuljevi se mogu javiti i na rukama.

Glavni faktori rizika su neprikladna obuća (preuske cipele, visoke potpetice, obuća bez čarapa), dugotrajno stajanje ili hodanje, fizičke aktivnosti koje uzrokuju trenje na istim mestima, hodanje bosi, čarape koje klize ispod stopala ili nepravilan hod i držanje. Žene sa deformitetima stopala, kao što su čukljevi ili neobična građa prstiju, češće imaju problem sa žuljevima i kurjim očima.

Simptomi uključuju zadebljanja na koži, koja mogu biti praćena crvenilom, bolom ili pucanjem. Kurje oči su najčešće osetljive na pritisak, dok žuljevi mogu biti bezbolni, ali kod dužeg iritiranja izazivaju neprijatnost.

Dr Marijana Todorović, specijalista fizikalne medicine, ističe: “Kurje oči i žuljevi su čest problem kod žena koje često nose visoke potpetice ili obuću od neadekvatnih materijala. Pravilan izbor obuće i redovno negovanje stopala može značajno smanjiti rizik od ovih problema.”

Stručnjaci savetuju nošenje udobne obuće i izbegavanje visokih potpetica, korišćenje zaštitnih jastučića ili uložaka, kao i redovno održavanje higijene i nege stopala. Ukoliko su promene na koži uporne ili bolne, preporučuje se poseta dermatologu ili fizijatru radi precizne dijagnoze i saveta. Za tačnu dijagnozu i konkretne preporuke obavezno se konsultujte sa lekarom.