Saznajte zašto kašalj može da traje nedeljama nakon prehlade i koji su najčešći razlozi kod žena svih uzrasta

Kašalj koji ne prestaje može značajno narušiti svakodnevni život žena svih godina, a njegovi uzroci često iznenađuju. Iako je kašalj čest pratilac prehlade ili gripa i obično nestane za nekoliko nedelja, kod nekih osoba se zadržava i nakon što svi ostali simptomi nestanu. Takav dugotrajan kašalj može uticati na kvalitet sna, radnu sposobnost i opšte zdravlje.

Kašalj koji traje više od osam nedelja kod odraslih, odnosno četiri nedelje kod dece, smatra se hroničnim. Najčešće se javlja nakon virusne infekcije koja zahvati disajne puteve. Iako se temperatura i bolovi povuku, kašalj ponekad ne prestaje i može biti naročito zamoran ako traje i tokom dana i noći. Prema rečima dr Tare Carr, alergologa i imunologa: „Kada se utvrdi tačan uzrok hroničnog kašlja, simptomi najčešće nestaju uz odgovarajuću terapiju.”

Najčešći razlozi produženog kašlja su postvirusna iritacija disajnih puteva, postnazalno slivanje (kada se sluz spušta niz grlo i izaziva potrebu za kašljanjem), astma (često sa kašljem kao jedinim simptomom) i alergije. U periodima povećanog prisustva polena, posebno u proleće i jesen, simptomi mogu da potraju nedeljama. Dodatno, izloženost zagađenju vazduha ili čak pasivnom pušenju može pogoršati situaciju.

Ređe, uzroci mogu biti gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), kod koje želudačna kiselina iritira grlo i izaziva kašalj – često bez klasičnih simptoma poput gorušice. Kašalj je tada obično izraženiji noću ili nakon jela. Takođe, neki lekovi za regulisanje krvnog pritiska, tzv. ACE inhibitori, mogu izazvati suv kašalj kao nuspojavu. U tom slučaju važno je konsultovati se sa lekarom oko promene terapije, ali ne prekidati lekove na svoju ruku.

Ponekad uporan kašalj može ukazivati i na ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući srčane bolesti, kada dolazi do nakupljanja tečnosti u plućima. Zbog toga je važno obratiti pažnju na simptome poput otežanog disanja, bola u grudima ili oticanja i odmah potražiti lekarsku pomoć.

Žene koje imaju problem sa dugotrajnim kašljem savetuje se da izbegavaju sve iritanse, borave u prostorijama sa čistim vazduhom i redovno unose tečnost. „Obratite se lekaru ako kašalj traje duže od tri nedelje, pogotovo ako ga prate drugi simptomi. Samo stručni pregled može odrediti pravi uzrok i najefikasniji način lečenja”, savetuje dr Carr.

Napomena: Za tačnu dijagnozu i plan lečenja uvek se obratite svom lekaru.

Poznata glumica otkriva svoju rutinu ishrane, fizičke aktivnosti i balansiranog života za dugotrajno zdravlje

Velška glumica Ketrin Zita Džouns, poznata po svojoj vitkoj figuri i sjajnoj koži i nakon 55. godine, podelila je sa javnošću kako održava vitalnost i negovan izgled. Njena iskustva su inspiracija ženama koje žele da zadrže energiju i dobro zdravlje tokom godina. Ketrin kao osnovu svog svakodnevnog režima ističe umerenost: uživa u omiljenim jelima, ali vodi računa o balansu i ne preskače obroke. Kako sama kaže: “Ne preskačem nijedan obrok”, dodajući da sebi povremeno priušti „slatki greh“, posebno tokom vikenda kada sa porodicom uživa u izdašnijem doručku ili desertu. Ovaj pristup pomaže joj da izbegne osećaj krivice zbog hrane i olakšava dugoročno usvajanje zdravih navika.

Njen dan počinje rano uz šetnju sa psom i šolju kafe, što joj daje energiju za aktivan početak. Doručak je obavezan deo njene rutine, a izbor zavisi od godišnjeg doba: zimi preferira ovsenu kašu sa voćem, dok leti bira laganiji obrok poput jogurta sa žitaricama i bobičastim voćem. Vikendom uživa u porodičnim doručcima koji često uključuju tradicionalne britanske specijalitete, pokazujući da uživanje u hrani može biti deo zdravog stila života.

Za glavne obroke bira grilovanu piletinu ili ribu uz povrće i salatu, a povremeno se počasti domaćim kolačima ili sladoledom, ali sve umereno. Večera je obično oko 20 sati, sa porodicom, i tada su na stolu jela poput file minjona sa povrćem ili karfiola sa sirom.

Osim ishrane, Ketrin naglašava važnost fizičke aktivnosti, kvalitetnog sna, boravka u prirodi i izbegavanja stresa. Prema njenim rečima: “Kada pronađete balans između tela, duha i lica, održavanje zdravlja postaje rutina.” Ovakav pristup može biti koristan ženama svih uzrasta, jer povezuje pravilnu ishranu, aktivnost i mentalno zdravlje.

Za one koje žele da usvoje slične navike, savetuje se da ne preskaču obroke, biraju sezonske i raznovrsne namirnice i povremeno uživaju u omiljenoj hrani bez griže savesti. Ako imate posebne zdravstvene potrebe, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom za personalizovane savete.

Umor, otoci i promene u mokrenju mogu biti prvi znaci bubrežne insuficijencije – rana dijagnoza je ključna za žene sa hroničnim bolestima

Bubrežna slabost, odnosno smanjena funkcija bubrega u eliminaciji štetnih materija iz organizma, ozbiljan je zdravstveni problem koji može uticati na žene svih godina, a naročito su u riziku one sa dijabetesom, povišenim pritiskom ili nasleđem bolesti bubrega. Pravovremeno prepoznavanje simptoma ima veliku ulogu u sprečavanju komplikacija i efikasnom lečenju.

Bubrezi osim što uklanjaju toksine i višak vode, održavaju ravnotežu minerala, regulišu krvni pritisak i podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Kada dođe do njihovog oštećenja, toksini ostaju u krvi, što može narušiti opšte zdravstveno stanje i izazvati razne simptome koje žene često ne prepoznaju na vreme.

Jedan od najranijih simptoma je stalni osećaj umora, čak i nakon odmora, jer nakupljeni toksini utiču na energiju tela i svakodnevne aktivnosti postaju naporne. Znakovi koji takođe mogu ukazivati na problem su otežano mokrenje, učestalo mokrenje tokom noći, promenjena boja ili penasta mokraća, kao i prisustvo krvi u urinu. Neke žene osećaju bol ili neprijatnost prilikom mokrenja.

Oticanje nogu, članaka, šaka ili lica je posledica zadržavanja tečnosti i može ograničiti pokretljivost ili stvoriti osećaj težine. “Zadržavanje vode u organizmu, koje dovodi do otoka, može biti prvi vidljivi znak da bubrezi ne rade kako treba”, istakao je dr Alan Benvenisty. Kako bolest napreduje, može se javiti i otežano disanje, posebno tokom fizičke aktivnosti ili ležanja, zbog nakupljene tečnosti u plućima.

Povišen krvni pritisak je još jedan simptom koji ne treba ignorisati, jer oštećeni bubrezi više ne mogu da ga regulišu. Žene mogu primetiti i mučninu, smanjen apetit i nenamerni gubitak telesne mase.

Rana dijagnoza je naročito važna za žene sa dijabetesom, hipertenzijom ili genetskom predispozicijom. “Jednostavne analize krvi i urina mogu otkriti poremećaje u radu bubrega mnogo pre pojave ozbiljnih komplikacija”, naglašava dr Benvenisty. Studije pokazuju da čak i blaga oštećenja bubrega povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Za očuvanje zdravlja bubrega, preporučuje se redovno obavljanje preventivnih pregleda, kontrola krvnog pritiska i šećera, kao i uravnotežena ishrana i dovoljan unos tečnosti. Ukoliko primetite neki od navedenih simptoma, važno je da se obratite lekaru radi blagovremene dijagnostike i stručnog saveta.

Za tačnu dijagnozu i preporuku, konsultujte se sa svojim lekarom.