Sud u Vašingtonu doneo odluku protiv zabrane određenih namirnica za korisnike federalnog programa pomoći, potvrđeno od strane nadležnih organa

Savezni sud u Vašingtonu doneo je 23. juna 2026. godine odluku kojom se sprečava pokušaj administracije Donalda Trampa da omogući pojedinim državama zabranu kupovine gaziranih pića i slatkiša korisnicima programa SNAP (Supplemental Nutrition Assistance Program) u pet američkih saveznih država. Presudu je donela sudija Ejmi Berman Džekson, navodeći da Ministarstvo poljoprivrede nije imalo ovlašćenje da odobri takva ograničenja.

Prethodno su države Kolorado, Ajova, Nebraska, Tenesi i Zapadna Virdžinija dobile odobrenje Ministarstva poljoprivrede za sprovođenje zabrane, uz podršku tadašnjeg sekretara za zdravlje Roberta F. Kenedija mlađeg i sekretarke za poljoprivredu Bruk Rolins. Kao razlog za zabranu naveden je pokušaj izbacivanja namirnica koje se smatraju nezdravim iz federalnog programa vrednog približno 100 milijardi dolara.

Međutim, korisnici SNAP programa iz navedenih pet država podneli su u martu tužbu protiv Ministarstva poljoprivrede, tvrdeći da bi zabrana destabilizovala pristup hrani za korisnike bonova za hranu. U tužbi se navodi i da bi takva mera otežala osobama sa hroničnim bolestima pristup hrani i napicima koji su im neophodni zbog zdravstvenih stanja, uključujući proizvode za regulisanje nivoa šećera u krvi.

Sudija Džekson je u obrazloženju presude navela: “Kongres je definisao šta se smatra hranom, a agenciji nije dodeljeno ovlašćenje da menja ili izuzima tu definiciju. Nije joj dato pravo da određene vrste hrane u potpunosti isključi iz programa SNAP.”

Program SNAP obezbeđuje mesečne subvencije za kupovinu namirnica građanima sa niskim primanjima. Iako se finansira iz federalnog budžeta, administraciju programa sprovode pojedinačne savezne države. Odluka suda trenutno se odnosi samo na pet država čiji su korisnici podneli tužbu, ali prema navodima organizacije za borbu protiv gladi (FRAC), može imati posledice i po druge države koje su pokušale da uvedu slična ograničenja.

Predstavnica FRAC-a, Đina Plata-Nino, izjavila je da su i druge države koristile isti pravni osnov i proceduru prilikom pokušaja uvođenja zabrana, što bi moglo otvoriti prostor za nova osporavanja ovih mera. Ona je istakla da bi sudska odluka mogla poslužiti kao smernica za buduće pravne izazove u vezi sa restrikcijama u SNAP programu.

Sudski proces i odluka dolaze u trenutku kada se vodi šira debata o tome koje namirnice treba da budu dostupne korisnicima državne pomoći, ali i o ulozi saveznih i državnih organa u definisanju pravila programa. Za sada, korisnici SNAP programa u Koloradu, Ajovi, Nebraski, Tenesiju i Zapadnoj Virdžiniji nastavljaju da koriste sredstva za kupovinu svih namirnica koje su prema važećem zakonu dozvoljene.

Prema anketama nezavisnih organizacija, sve više Britanaca izražava nezadovoljstvo posledicama izlaska iz Evropske unije

Deset godina nakon referenduma kojim je odlučeno da Velika Britanija napusti Evropsku uniju, većina građana te zemlje sada smatra da je izlazak bio greška, pokazuju rezultati najnovijih istraživanja javnog mnjenja nezavisnih anketnih organizacija. Istraživanja ukazuju na to da je značajan deo stanovništva revidirao stavove u odnosu na period neposredno nakon glasanja održanog 23. juna 2016. godine.

Na ulicama Londona i drugih britanskih gradova održani su skupovi građana koji se zalažu za ponovno pridruživanje Evropskoj uniji. Učesnici navode da je izlazak iz Unije negativno uticao na ekonomske tokove, mogućnosti slobodnog kretanja i porodične veze. Prema izjavama pojedinih sagovornika, posledice Bregzita osećaju se i u svakodnevnom životu, posebno u domenu ekonomske stabilnosti i rada.

U poslednjih deset godina, politička situacija u Velikoj Britaniji karakteriše česta smena premijera i kontinuirane političke debate o budućem kursu zemlje. Tokom ovog perioda, izmenilo se sedam premijera, što je dodatno uticalo na percepciju stabilnosti političkog sistema. Ekonomski izazovi su, prema analitičarima, pojačani globalnim faktorima, uključujući pandemiju COVID-19, kao i posledice ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Nezavisne ekonomske institucije navode da je izlazak iz Evropske unije uticao na smanjenje produktivnosti, kao i na obim uvoza i izvoza. Prema izveštajima zvaničnih tela, ekonomski rast je u poslednjoj deceniji bio sporiji u poređenju sa periodom pre referenduma, dok je trgovinska razmena sa zemljama EU smanjena.

Prema rečima učesnika skupova povodom desetogodišnjice referenduma, deo javnosti smatra da bi povratak u Evropsku uniju doprineo rešavanju ekonomskih i socijalnih izazova. Ipak, politička scena ostaje podeljena u pogledu daljih koraka, a aktuelna vlada nije najavljivala inicijative za ponovno pridruživanje Uniji.

Referendum o izlasku iz Evropske unije održan je 23. juna 2016. godine, kada je većina izašlih birača glasala za napuštanje Unije. Od tada, Velika Britanija je prošla kroz više faza pregovora sa Briselom, dok domaća javnost i dalje aktivno raspravlja o dugoročnim posledicama ove odluke.

Francuske vlasti potvrdile smrtne slučajeve, ekstremne temperature traju, upozorenja širom više evropskih država

Francuske vlasti saopštile su da je tokom poslednje nedelje zabeleženo 40 smrtnih slučajeva usled utapanja, dok je zemlju pogodio snažan toplotni talas. Prema izjavama zvaničnika, veliki broj građana potražio je osveženje na kupalištima usled visokih temperatura koje su zahvatile veći deo Evrope. Premijer Francuske naveo je da su među stradalima uglavnom mladi ljudi, a ministar sporta i omladine upozorio je na opasnosti kupanja na neobezbeđenim mestima tokom perioda ekstremnih vrućina.

Meteorološka služba Francuske izdala je crveno upozorenje zbog toplotnog talasa za 54 departmana, odnosno oko polovine teritorije države. Temperaturni rekordi oboreni su u više regiona, a u pojedinim gradovima izmereno je više od 40°C tokom dana, dok su noćne temperature ostale izuzetno visoke. U Parizu su zbog vremenskih uslova promenjeni režimi rada javnih objekata, uključujući skraćeno radno vreme Ajfelove kule.

Prema navodima međunarodnih medija, slični problemi zabeleženi su i u drugim evropskim državama, uključujući Italiju, Španiju i Ujedinjeno Kraljevstvo. U Španiji su izmerene temperature jednake ili više od 40°C, zbog čega su izdata brojna lokalna upozorenja. I druge evropske zemlje suočavaju se sa posledicama toplotnog talasa, što je uticalo na svakodnevni život, javni prevoz i održavanje sportskih događaja.

Meteorološke službe najavljuju nastavak ekstremno visokih temperatura do kraja nedelje, sa mogućnošću obaranja dodatnih rekorda bez obzira na period godine. Istaknuto je da se, prema međunarodnim procenama, očekuje da će toplotni talasi i druge ekstremne vremenske pojave biti češći u narednim godinama.

Stručnjaci i javne službe apeluju na stanovništvo da se pridržava preporuka o bezbednosti tokom vrućina, posebno pri boravku na otvorenom i kupanju na neuređenim lokacijama. Škole, javni prevoz i drugi sektori u Francuskoj i drugim pogođenim državama prilagođavaju radne režime u skladu sa trenutnim vremenskim uslovima.