Connect with us

Srbija

KADA DECA RAĐAJU DECU: Za dve godine u Srbiji se porodilo više od 3.500 maloletnica — stručnjaci upozoravaju na sistemski problem

Objavljeno pre

10 minutes

,

pregnant, big belly, pregnant essay, pregnant woman, pregnant pictures, pregnant, big belly, big belly, big belly, big belly, big belly

Statistika Instituta „Batut” otkrila je alarmantne podatke prema kojima je među porodiljama bila i 31 devojčica mlađa od 15 godina. Ginekolog dr Vanja Milošević i aktivistkinja Ines Savuljić ukazuju na to da se iza ove statistike kriju nedovoljna edukacija, ali i seksualno nasilje i trgovina ljudima.

U Srbiji se u protekle dve godine porodilo više od 3.500 devojčica starosti između 15 i 19 godina, dok je čak 31 porodilja bila mlađa od 15 godina, pokazuju zabrinjavajući podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Ovi podaci otvorili su važno pitanje: na koji način društvo i sistem mogu pružiti adekvatnu podršku mladima i sprečiti rizična ponašanja.

Gostujući u emisiji „Novo jutro” na TV Pink, ginekolog dr Vanja Milošević iz GAK „Narodni front” i Ines Savuljić, aktivistkinja za borbu protiv nasilja nad ženama, skrenuli su pažnju na to da se o uzrocima maloletničkih trudnoća u javnosti još uvek govori nedovoljno i sa dosta predrasuda.

Stigma, strah i skriveni prekidi trudnoće

Aktivistkinja Ines Savuljić naglašava da iza svake od ovih brojki stoji dete i da je ključno izbeći stigmatizaciju.

— Zabrinjavajuća je i statistika. Ali ono što ovde moramo istaći jeste da, osim toga što je sama statistika zabrinjavajuća, moramo upravo kada se razgovara o ovako osetljivim temama da zapravo iza ove brojke vidimo da je u pitanju dete. Dakle, ne sme nijednog momenta da postoji bilo kakva stigmatizacija niti osuda u društvu, već mi kao društvo moramo da se zapitamo šta smo mi uradili po tom pitanju — da li smo tom detetu pružili dovoljno podrške i znanja.

– Jer kada se dođe već u ovakvu situaciju, mi ne smemo da osudimo tu devojčicu, već moramo da pogledamo celokupnu genezu samog slučaja: kako je došlo do te trudnoće i da li je zapravo sistem i školstvo pružio potpunu podršku i znanje pre nego što je do same trudnoće došlo. Nažalost, ali da, može biti tragičan ishod jer nemaju dovoljno podrške i znanja i ne obrate se medicinskim ustanovama, već se, nažalost, u određenim sredinama to i dalje odvija na neki način koji nije adekvatan po nekim medicinskim pravilima — upozorava Savuljić.

Doktor Vanja Milošević ističe da se društvo uglavnom bavi posledicama umesto prevencijom.

— Upravo sam ovo hteo da kažem: ovo o čemu danas pričamo na izvestan način je slika svega onog što nam se dešava po pitanju očuvanja zdravlja ili, ako hoćete, šta činimo ili ne činimo da ga očuvamo. Slažem se, ali mi sad uglavnom pričamo samo o posledicama. Plašim se da uvek uzrok… a to je ta prevencija na koju stalno pozivam i to prosvećivanje je jedino što nam ostaje.

– Jer moram da budem vrlo jasan: imamo jedan paradoks da devojčice sve ranije dobijaju tu prvu menstruaciju. Ne zaboravite, fiziologija kaže da kada žena — ili dete, slažem se tu sa vama — dobije prvu menstruaciju, već na izvestan način postaje reproduktivno sposobna i spremna. To što ona nije sociološki, ako hoćete etički, ako nije psihološki spremna — a tu se uglavnom radi o osobama koje su tek zakoračile u život — to je druga par rukava.

– Zakon je tu definisao, kada pričamo o ovim izuzetno osetljivim temama, to je ispod 16 godina — tu je i zakon vrlo jasan, vi verovatno bolje znate. Ali ono iznad 16 godina, sad bi neko ko nas gleda i sluša rekao: „Pa čekajte, sve naše bake su rađale sa 16 godina.” Znači, život je nametnuo i obaveze koje žene imaju, da one sada sa jedne strane ranije stupaju u odnose, ranije dobiju menstruaciju, a ne rade po pitanju zaštite i sprečavanja trudnoće.

– I ne zaboravite, pošto se radi uglavnom o mladim ljudima i ovde o nagonima, strastima, željama, hormonima ako hoćete — nama skoro da ništa ne preostaje osim da stalno pričamo, stalno pozivamo i da vršimo tu vrstu zdravstvene prosvećenosti i edukacije šta ti mladi ljudi konkretno mogu da urade da do takvih stvari ne dođe.

– Jer kad dođe do te — mi to zovemo stručno maloletničke trudnoće — šta god da bude ishod od toga, a najčešći ishod kod nas, nažalost, jeste ovo što je Sarapa rekao, da su ti prekidi trudnoće nekontrolisani, u neadekvatnim uslovima… I ne zaboravite, veštački prekid trudnoće (kako ga ja nazivam, jer je malo pežorativno, ja ga više zovem nasilje jer zna se šta je prekid trudnoće) ostavlja komplikacije ne samo po pitanju zdravlja, nego često i psihološki aspekat koji mislim da ne zanemarujemo.

– I sad imamo jedan problem: ako ide u smeru prekida trudnoće sa komplikacijama… Ali te trudnoće koje idu u smeru porođaja uvek nose rizike jer ta, rekao sam, osoba nije spremna, njen organizam još uvek nije definisan ni hormonski, ako hoćete fiziološki, biološki, da iznese tu trudnoću. Pa takve trudnoće otprilike uđu u jedan rizik i što se tiče prevremenih porođaja, slabe gestacije u smislu vitalnosti tog deteta, ploda. A ono što je najvažnije, čini se da imamo situaciju da dete rađa dete, sa nespremnošću da tom detetu kasnije bude od prave pomoći — objašnjava dr Milošević.

Nisu sve maloletničke trudnoće dobrovoljne

Ines Savuljić je posebno podvukla važnost razlikovanja okolnosti pod kojima dolazi do trudnoće u maloletničkom uzrastu, skrećući pažnju na vidove eksploatacije koji se u javnosti retko pominju.

— Jedan vid eksploatacije je i seksualne eksploatacije. Ono što moramo ovde jasno da naglasimo jeste da u okviru Krivičnog zakonika Republike Srbije postoji posebno regulisana oblast gde imamo sklapanje ranih brakova u određenim sredinama. To zaista mora da se sprovodi mnogo više u tom segmentu Krivičnog zakonika Republike Srbije, naročito poseban segment koji se odnosi na samu trgovinu ljudima.

– Jer nisu sve maloletničke trudnoće nijednog momenta bile dobrovoljne. Čak su određene maloletničke trudnoće posledice seksualnog nasilja, posledice trgovine ljudima i još mnogo gorih stvari o kojima se zapravo u društvu ne razgovara. Jer kada imate maloletničku trudnoću, mi smo kao društvo skloni da stigmatizujemo tu ženu i da je na neki način izopštimo iz društva, a zapravo niko se ne bavi celokupnom genezom tog slučaja — da li je to dobrovoljna trudnoća, da li je ona želela da zadrži tu trudnoću, na koji način je do nje došlo, da li je posledica seksualnog nasilja i da li je postojala trgovina ljudima u određenim, kažem, sredinama gde se uopšte ne primenjuje taj deo Krivičnog zakonika Republike Srbije.

– Tako da pitanje maloletničkih trudnoća je mnogo šire nego samo kada govorimo o psihološkoj podršci i zdravlju. Ovde mora da se posmatra geneza, jer de facto postoje trudnoće… Ja sam imala konkretno dodira sa jednom devojkom koja je zaista želela da zadrži trudnoću, iako je pritisak porodice i školstva bio da ne zadrži, da će to na neki način upropastiti život i obrazovanje. Ona je insistirala da rodi to dete.

– Dakle, imamo i takve slučajeve, ali striktno ih moramo odvojiti upravo od ovoga što kažem — da nisu sve maloletničke trudnoće dobrovoljne, da postoji nasilje, da postoji trgovina ljudima. Tako da ne može se uopšteno pričati, već se mora jasno napraviti razlika od trudnoće do trudnoće — naglašava Savuljić.

Stručnjaci su apelovali i na medije da više prostora posvete edukativnim sadržajima namenjenim mladima, kako bi se zdravstvena svest podigla na viši nivo i smanjio broj rizičnih trudnoća u Srbiji.

Povezano
Pročitaj još

Srbija

LAŽNA GLAVOBOLJA I „KLIMA U UČIONICI”: Kako dečiji izgovori za izostanak iz škole stavljaju roditelje i pedijatre na muke

Objavljeno pre

31 minutes

,

September 21, 2026

Objavio:

Škola, đaci, učenici, učenje

Nakon što prođe prvi letnji entuzijazam i počnu pismeni zadaci, dečiji stomak odjednom postaje „crna kutija”. Poznati pedijatar dr Saša Milićević otkriva kako prepoznati kada je dete zaista bolesno, a kada se radi o strahu od kontrolnog iz matematike.

Sa prvim jesenjim danima i dolaskom ozbiljnijih školskih obaveza, u domovima širom Srbije počinje dobro poznata drama — rano buđenje, ocene, pismeni zadaci i iznenadni simptomi bolesti. Dok jedni roditelji sumnjaju u iskrenost svojih mališana i pripisuju sve „strahu od matematike”, drugi panike radi odmah trče kod lekara.

Kako napraviti razliku između stvarne zdravstvene tegobe i lukavog dečijeg izgovora i kako izbeći zamku školskih manipulacija, u gostovanju na TV Pink objasnio je dr Saša Milićević, poznati beogradski pedijatar.

Stomak kao „crna kutija” i upala uha od klime

Prema rečima dr Milićevića, repertoar dečijih izgovora je neiscrpan, ali se neki simptomi izdvajaju kao apsolutni favoriti.

— „Najviše se žale na stomak, pošto je to neka vrsta ‘crne kutije’ i ne može odmah lako da se dokaže da li bol postoji ili ne. Kada ih pitamo da nije možda slepo crevo i hoće li morati na operaciju, oni se uplaše pa brzo kažu: ‘Nije, nije slepo crevo, proći će!’” — kroz osmeh priča dr Milićević.

Pored bolova u stomaku, među češćim izgovorima nalaze se i iznenadne upale uha ili povrede, koje, interesantno, imaju neobičan rok trajanja.

— „Dosta često kažu da ih boli uho, a onda dođe nekoliko drugara iz istog razreda pa sve ‘boli isto uho’. Kada ih pitam kako je to moguće, odgovaraju da baš odatle duva klima. Popularne su i sportske povrede, ali samo do vikenda — jer je za vikend važna utakmica ili trening, pa pitaju da li mogu samo dva dana da ne idu u školu, a da na utakmicu ipak odu” — navodi pedijatar.

Roditelji u dilemi, a lekar u ulozi medijatora

Najveći teret u ovakvim situacijama snose roditelji, koji sa krupnim očima u čekaonici iščekuju presudu lekara, plašeći se da nije u pitanju nešto ozbiljno. Milićević priznaje da se pedijatri u tim trenucima nalaze u nezgodnoj poziciji.

— „Meni bude žao da otkrijem decu. Ponekad me unapred zovu ili šapnu da ne kažem sve mami i tati. Naravno, ne možemo se praviti da je sve u redu ako pregledom utvrdimo da dete nema tegoba, ali uvek pokušamo da nađemo zajedničko rešenje kako ne bismo razočarali ni decu ni roditelje. Ipak, ‘foliranje’ nastavnika i razrednih ne sme da postane praksa” — naglašava dr Milićević.

Apel roditeljima: Ne idite u drugu krajnost

Doktor upozorava i na drugu stranu medalje — roditelje koji uvek sumnjaju u svoje dete i svaki simptom otpisuju kao izgovor za izbegavanje škole.

— „Svaki roditelj mora dobro da poznaje svoje dete. Ne treba ići u drugu krajnost i reći: ‘Znam ja šta je tebi, to je zbog pismenog iz matematike’, jer se desi da je dete zaista bolesno. Ako dete povraća, ima dijareju ili visoku temperaturu, tu dileme nema. Ukoliko niste sigurni, uvek je najbolje otići kod lekara koji će stručno utvrditi o čemu se radi” — savetuje lekar.

Sukob generacija i prava dece

Na kraju, u tinejdžerskim godinama (12–13 godina), kada roditelji često nastupaju sa stavom „ja u tvojim godinama nisam imao ni pola od ovoga”, deca počinju da doživljavaju roditelje kao nerazumne.

— „Mi pedijatri smo uvek bili spona između dece i roditelja. Deca danas znaju i svoja prava, pa nekada sama dođu u ordinaciju i mole da ne javljamo roditeljima. Važno je razumeti da deca imaju potrebu za predahom i ne treba im zamjeriti ako nekada zatraže pošteđenje, ali je ključno izgraditi odnos poverenja, kako u kući, tako i u školi” — zaključuje dr Saša Milićević.

Pročitaj još

Srbija

Prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara: Poslednja šansa za građane, evo kada kreće isplata

Večeras u ponoć ističe rok za prijavu za jednokratnu pomoć, isplate počinju od 22. septembra i trajaće do 25. septembra.

Objavljeno pre

3 hours

,

September 21, 2026

Objavio:

Prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara: Poslednja šansa za građane, evo kada kreće isplata

Večeras u ponoć ističe rok za prijavu za jednokratnu pomoć, isplate počinju od 22. septembra i trajaće do 25. septembra.

Građani Srbije koji žele da dobiju jednokratnu pomoć od 6.000 dinara imaju još samo danas da se prijave. Prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara završava se večeras u ponoć, saopštio je ministar finansija Siniša Mali. Isplate počinju već od utorka, 22. septembra, i trajaće do petka, 25. septembra.

Prema rečima ministra, do sada se za ovu pomoć uspešno prijavilo 1.696.220 građana. Penzioneri i korisnici novčane socijalne pomoći, kao i oni koji novac dobijaju iz Akcionarskog fonda, ne moraju da se prijavljuju, jer će im novac biti automatski isplaćen.

Ko ima pravo i kako se prijavljuje

Pravo na prijavu imaju punoletni građani koji nisu nosioci prava po Zakonu o besplatnim akcijama. Prijava se obavlja putem portala Uprave za trezor. Oni koji nisu sigurni da li treba da se prijave, mogu to proveriti na pomenutom portalu. Prema podacima koje je izneo ministar Mali, do sada je zabeleženo 2.728.000 upita građana koji su proveravali status u Akcionarskom fondu. Penzioneri, korisnici novčane socijalne pomoći i nosioci prava na besplatne akcije ostvaruju pravo na pomoć automatski, bez potrebe za prijavom.

Raspored isplata po danima

Isplate počinju u utorak, 22. septembra. Tada će novac biti isplaćen građanima koji primanja dobijaju iz Akcionarskog fonda, kao i penzionerima i korisnicima novčane socijalne pomoći. Za građane koji su se prijavljivali za državnu pomoć od 6.000 dinara, isplate će krenuti od srede, 23. septembra. Proces će trajati do petka, 25. septembra, kako bi svi koji ispunjavaju uslove primili novac u što kraćem roku.

Dodatne mere državne podrške

Ministar Mali je podsetio da je ova pomoć deo šireg paketa podrške države, ukupne vrednosti skoro milijardu evra. Paket uključuje jednokratna novčana davanja, olakšice za lekove, vaučere za penzionere i produženje Uredbe o energetski ugroženom kupcu. Takođe, 14. septembra isplaćena je jednokratna pomoć vredna oko 50 milijardi dinara, koju je dobilo oko dva miliona građana. Penzioneri su, u zavisnosti od visine penzije, primili 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara, dok su ugroženi građani dobili 25.000 dinara, a borci po 10.000 dinara.

S druge strane, od 1. avgusta smanjena je doplata za lekove na recept, a podeljeno je 30.000 vaučera za penzionere za odmor u Srbiji. Ministar je naglasio da će država nastaviti da pruža podršku građanima, kako bi se osetila sigurnost i stabilnost u izazovnim vremenima.

Pročitaj još

Srbija

Sutra leže 6.000 dinara, ali samo ako ste ovo uradili: Država večeras zatvara prijave, proverite odmah status i pogledajte u kojoj banci vas čeka novac

Danas ističe rok za elektronske prijave za pomoć od 6.000 dinara, a isplata počinje 22. septembra i završava se do 25. septembra.

Objavljeno pre

3 hours

,

September 21, 2026

Objavio:

Pomoć od 6.000 dinara: Poslednji dan za prijavu, isplata počinje sutra

Danas ističe rok za elektronske prijave za pomoć od 6.000 dinara, a isplata počinje 22. septembra i završava se do 25. septembra.

Građani koji žele da ostvare pravo na pomoć od 6.000 dinara imaju još danas da podnesu elektronsku prijavu preko portala Uprave za trezor. Prema zvaničnom saopštenju, isplata novca počinje sutra, 22. septembra, i trajaće do 25. septembra. Pomoć od 6.000 dinara namenjena je onima koji ispunjavaju jasno definisane uslove, a isplata će biti realizovana po automatizmu ili na osnovu uspešno podnete prijave.

Među onima koji će automatski ostvariti pravo na pomoć su nosioci prava iz Akcionarskog fonda, penzioneri, invalidi, korisnici socijalne pomoći i lica smeštena u zavodima za izvršenje sankcija. Ove kategorije građana ne moraju da podnose prijavu jer državne institucije podatke pribavljaju službenim putem i sredstva će im biti automatski uplaćena.

Kako funkcionišu prijave i ko ima pravo na pomoć od 6.000 dinara

Pravo na prijavu za pomoć od 6.000 dinara imaju državljani Republike Srbije sa prebivalištem u zemlji, važećom ličnom kartom i koji su punoletni do 1. septembra 2026. godine. Takođe, ne smeju biti nosioci prava u Akcionarskom fondu. Prijava se podnosi isključivo elektronski, i to preko zvaničnog portala Uprave za trezor na adresi idp.trezor.gov.rs. Potrebno je uneti jedinstveni matični broj građana (JMBG) i registarski broj važeće lične karte.

Prema saopštenju, status prijave i eventualne reklamacije mogu se direktno proveriti na istom portalu. Građani mogu koristiti opcije „Provera statusa prijave“ i „Prijava problema“ ukoliko naiđu na poteškoće sa podacima ili isplatom.

Isplata pomoći od 6.000 dinara: gde stiže novac i šta ako nemate račun

Sredstva za građane koji su podneli prijavu, uključujući penzionere i korisnike socijalne pomoći, biće uplaćena isključivo u Banci Poštanska štedionica. Ukoliko građanin nema otvoren račun u ovoj banci, sistem automatski i besplatno otvara namenski račun za ovu svrhu. Novac će biti dostupan za podizanje od 23. do 25. septembra.

Za nosioce prava iz Akcionarskog fonda, isplata se vrši na račun u banci koji je ranije otvoren za isplatu besplatnih akcija. Naziv te banke građani mogu proveriti prilikom provere statusa na portalu Uprave za trezor. Da biste podigli novac na šalteru, potrebno je da priložite važeću ličnu kartu, dok korisnici kartica mogu raspolagati sredstvima kao i inače. Novac će biti dostupan za podizanje godinu dana, dok za nosioce prava iz Akcionarskog fonda nema vremenskog ograničenja.

Bezbednosne preporuke i pravila za naslednike

Važno je napomenuti da državne institucije i banke upozoravaju građane da podatke ostavljaju isključivo na zvaničnoj stranici Uprave za trezor. Nikada se ne traži plaćanje naknade unapred, niti slanje PIN kodova i lozinki. Naslednici preminulih nosilaca prava ne podnose prijavu preko portala, već moraju lično da se obrate poslovnicama Banke Poštanska štedionica uz obavezno pravosnažno rešenje o nasleđivanju.

Pomoć od 6.000 dinara namenjena je olakšavanju finansijske situacije građana u trenutnim uslovima. Pratite status prijave i banku u kojoj vas čeka novac kako biste iskoristili svoje pravo na vreme.

Pročitaj još

U Trendu