Stručnjaci upozoravaju da žene često previđaju prve znake povišenog šećera u krvi – pravovremeno prepoznavanje je ključno za zdravlje.

Dijabetes tipa 2 postaje sve češći među ženama, a mnoge ne prepoznaju prve simptome na vreme. Kako objašnjava dr Raj Arora, bolest se razvija postepeno i može proći mnogo vremena pre nego što se otkrije. Zato je važno da žene obrate pažnju na suptilne promene koje lako mogu pripisati dnevnom umoru ili stresu.

Dijabetes može pogoditi žene svih uzrasta, ali je posebno čest kod onih iznad 40 godina. Simptomi često nisu izraženi i lako se zanemare, pogotovo kod žena koje imaju porodičnu predispoziciju, probleme sa težinom ili hormonske poremećaje.

Među prvim znacima koje treba primetiti su pojačana žeđ i učestalo mokrenje – simptomi koji ukazuju da telo pokušava da izluči višak šećera kroz urin. Takođe, hroničan umor koji se javlja čak i nakon obroka, može biti signal da organizam ne koristi šećer pravilno. Dr Raj Arora ističe: “Ako se osećate iscrpljeno bez jasnog razloga, to može biti signal koji vaše telo šalje.”

Pored toga, zamagljen vid koji se povremeno javlja može ukazivati na promene nivoa šećera u krvi i uticati na zdravlje očiju. Sporo zarastanje rana, čak i manjih posekotina, još je jedan simptom koji ne treba zanemariti. Neke žene mogu osetiti i pojačanu glad ubrzo nakon jela, što je posledica problema sa regulacijom šećera u krvi, iako se ovaj simptom ne javlja kod svih.

Mnoge žene simptome lako povežu sa stresom ili hormonskim promenama, pa često odlažu odlazak kod lekara. Pravovremeno prepoznavanje znatno olakšava kontrolu bolesti i sprečava komplikacije. “Nikada ne treba zanemariti signale koje vam telo šalje, posebno kada su neobjašnjivi i traju duže od nekoliko dana”, savetuje dr Raj Arora.

Rani pregled i laboratorijska analiza šećera mogu otkriti dijabetes dok je još u početnoj fazi. Dr Arora naglašava da simptomi kao što su kašalj ili povišena temperatura nisu povezani sa dijabetesom, već ukazuju na druge zdravstvene probleme.

Važno je pratiti svoje telo i, ukoliko se pojavi više ovih simptoma, zakazati pregled kod lekara. Redovno merenje šećera preporučuje se posebno ženama sa dodatnim faktorima rizika kao što su gojaznost, gestacijski dijabetes, sindrom policističnih jajnika ili porodična istorija. Zdrava ishrana, fizička aktivnost i održavanje normalne težine mogu značajno smanjiti rizik od bolesti. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se konsultujte sa stručnjakom – rana reakcija omogućava bolju kontrolu i kvalitetniji život.

Novo istraživanje potvrđuje da hormonska terapija smanjuje rizik od osteoporoze i preloma kod žena u menopauzi

Najnovija studija, predstavljena od strane stručnjaka iz Investigación Médica Sonora na godišnjem sastanku Endokrinološkog društva u Sjedinjenim Američkim Državama u junu 2026. godine, donosi dobre vesti svim ženama koje ulaze u menopauzu. Istraživači su otkrili da hormonska terapija može znatno doprineti očuvanju zdravlja kostiju u ovom životnom periodu. Menopauza je faza u kojoj dolazi do prirodnog gubitka estrogena, zbog čega žene postaju podložnije smanjenju koštane mase, razvoju osteoporoze i povećanom riziku od preloma. Gubitak gustine kostiju često je neprimetan dok ne dođe do prvog preloma, a komplikacije poput preloma kuka ili kičme mogu zahtevati dugotrajnu rehabilitaciju. Statistika iz 2023. godine pokazuje da žene starije od 50 godina imaju značajno veći rizik od preloma upravo zbog gubitka koštane mase.

Rezultati istraživanja još jednom potvrđuju prethodna saznanja – hormonska terapija pomaže u očuvanju gustine kostiju kod žena u menopauzi i time smanjuje rizik od preloma. Iako se ponekad izbegava zbog starih zabluda o njenoj bezbednosti, savremene smernice i prilagođene doze čine je znatno sigurnijom opcijom. Glavni autor studije, dr Diego Espinoza, naglašava: „Hormonska terapija u menopauzi ostaje jedno od najefikasnijih rešenja za očuvanje zdravlja kostiju. Ipak, mnoge žene koje bi mogle da imaju koristi od nje i dalje izbegavaju ovu terapiju.” Ova izjava podseća na značaj informisanosti i razgovora sa stručnjacima pre donošenja odluke.

Stručnjaci preporučuju da svaka žena koja ulazi u menopauzu – posebno one sa porodičnom istorijom osteoporoze, smanjenjem visine ili bolovima u leđima – razgovara sa lekarom o preventivnim merama. Osnovu čine redovan unos kalcijuma i vitamina D, fizička aktivnost i zdrav način života, ali u određenim slučajevima hormonska terapija može biti najefikasniji izbor. Konačna odluka o primeni hormonske terapije donosi se u saradnji sa lekarom i u skladu sa individualnim potrebama svake žene. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.

Hormonski disbalans, insulinska rezistencija i problemi sa štitnom žlezdom mogu otežati mršavljenje posle porođaja. Evo šta treba znati i kako reagovati.

Nakon porođaja, brojne žene suočavaju se sa promenama telesne težine koje često iznenađuju, a mogu biti posledica hormonskog disbalansa, insulinske rezistencije ili poremećaja rada štitne žlezde. Jedna žena iz Beograda podelila je svoje iskustvo – posle porođaja, i pored dijagnoza insulinske rezistencije, PCOS-a i kasnijeg problema sa štitnom žlezdom, brzo je izgubila deset kilograma tokom prvog meseca, iako je dojila samo 20 dana. Međutim, kada je otkriven problem sa štitnom žlezdom, kilogrami su joj se naglo vratili.

Tokom lekarskog pregleda, endokrinolog joj je rekao: „Dobro je što nisi dojila, jer da jesi, sad bi sigurno imala 100 kila.“ Ova izjava često zbunjuje, jer je uvreženo mišljenje da dojenje pomaže u mršavljenju, ali realnost je nešto složenija. Istraživanja pokazuju da dok neke mame tokom dojenja gube na težini, kod drugih se kilogrami zadržavaju ili povećavaju.

Glavni razlog zašto dojenje kod mnogih žena ne dovodi do mršavljenja je hormon prolaktin. On podstiče proizvodnju mleka, ali istovremeno zadržava masti kao rezervu za bebu. Žene koje imaju PCOS ili insulinsku rezistenciju često lakše dobijaju na težini tokom dojenja, jer visok nivo insulina pogoduje skladištenju masti, naročito u predelu stomaka. Povišen prolaktin dodatno usporava metabolizam, pa telo troši manje energije.

Psihološki i životni faktori takođe mogu uticati na povećan apetit – manjak sna, česta buđenja i umor često navode majke da jedu više, iz straha da neće imati dovoljno mleka. Nedostatak sna povisuje hormon grelin (odgovoran za osećaj gladi), a smanjuje leptin (hormon sitosti), što otežava kontrolu unosa hrane.

Upotreba lekova za stimulaciju laktacije može dovesti do pojačane gladi, a produžena upotreba ovih preparata doprinosi povećanju telesne mase. Stres nakon porođaja i povišen kortizol dodatno usporavaju metabolizam i ubrzavaju nakupljanje masti, posebno u prvoj godini nakon rođenja deteta.

Dr Ana Petrović, endokrinolog, ističe: „Kod žena sa insulinskom rezistencijom ili policističnim jajnicima, hormonska slika može potpuno promeniti uobičajene procese u organizmu. Zato dojenje nije uvek garancija za gubitak težine. Važno je pratiti individualne reakcije tela i posavetovati se sa stručnjakom.“

Stručnjaci savetuju da nakon porođaja izbegavate restriktivne dijete, posebno dok dojite. Umesto toga, preporučuje se intuitivna ishrana – slušajte signale svog tela, birajte nutritivno bogate namirnice i nemojte biti prestrogi prema sebi. Redovno proveravajte hormonski status, naročito ako imate prethodne endokrine probleme, kako biste mogli pravovremeno da reagujete.

Za tačnu dijagnozu i savete obavezno se obratite svom lekaru. Ako primetite nagle promene u težini, umor, promene raspoloženja ili probleme sa kožom i kosom, preporuka je da zakažete pregled kod endokrinologa što pre.