Uplata iz dobiti pala sa 1,6 milijardi dinara u 2024. na 600 miliona dinara, Jugoimport SDPR prednjači sa 410,9 miliona dinara dobiti

Državna preduzeća Republike Srbije uplatila su tokom 2025. godine ukupno 600 miliona dinara iz dobiti u budžet, što je značajan pad u poređenju sa 2024. godinom kada je taj iznos iznosio 1,6 milijardi dinara, pokazuju podaci iz Fiskalne strategije za 2027. godinu. Prema zvaničnim podacima, najznačajniji uplatioci i dalje su Jugoimport SDPR, Dipos, Srbijašume i Državna lutrija Srbije.

Od 36 strateških preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, koja zapošljavaju oko 64.000 ljudi, 23 su poslovala sa dobiti, dok je 13 završilo godinu sa gubitkom. U segmentu profitabilnih, Jugoimport SDPR je prema evidenciji Ministarstva finansija ostvario najveću uplatu u budžet za 2025. godinu.

Prema Fiskalnoj strategiji, državna preduzeća su dužna da do 30. novembra tekuće godine uplate najmanje 50% dobiti u budžet, osim u slučajevima kada se uz saglasnost Vlade dobit koristi za pokrivanje gubitka, povećanje kapitala ili investicije. U 2025. godini, ukupne uplate iz dobiti činile su 0,2% neporeskog prihoda budžeta, dok je taj procenat godinu dana ranije bio 0,6%.

Struktura uplata pokazuje da je Jugoimport SDPR uplatio 0,2 milijarde dinara, PD Srbijašume 0,1 milijardu dinara, dok su Dipos i Državna lutrija Srbije uplatili po 0,1 milijardu dinara (100 miliona dinara). Pet preduzeća zajedno uplatilo je 500 miliona dinara, a preostalih 100 miliona dolazi od ostalih državnih preduzeća.

U 2024. godini, iz dobiti državnih preduzeća uplaćeno je 1,6 milijardi dinara, od čega je 400 miliona dinara stiglo od Srbijašuma, a 300 miliona od Jugoimport SDPR-a. Dobit po završnim računima za 2025. godinu iznosila je: Jugoimport SDPR 410,9 miliona dinara, Srbijašume 157,3 miliona dinara, Dipos 185,8 miliona dinara, dok je Državna lutrija Srbije ostvarila 27,1 milion dinara.

Godinu dana ranije, u 2024. godini, ova preduzeća su ostvarila veći neto profit: Jugoimport SDPR 445 miliona dinara, Srbijašume 173,1 milion dinara, Dipos 226,6 miliona dinara i Državna lutrija Srbije 148 miliona dinara. Ovi podaci ukazuju na pad uplata iz dobiti državnih preduzeća u budžet u 2025. godini, što ima uticaja na ukupne neporeske prihode države.

Subvencije važe za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica po gazdinstvu, prijave isključivo elektronski od 15. juna do 15. jula

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za subvencije u stočarstvu po košnici pčela za 2026. godinu. Prijave su otvorene od 15. juna do 15. jula 2026. godine i podnose se isključivo putem platforme eAgrar ili portala ePodsticaji.

Pravo na podsticaje ostvaruju pravna lica, preduzetnici i nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, imaju aktivan status, obnovili registraciju za tekuću godinu, prijavili gajenje pčelinjih društava i HID broj, registrovali i obeležili košnice u Centralnoj bazi podataka, uredno prijavili stanje i promene podataka o pčelinjacima, te su vlasnici prijavljenih košnica ili su košnice u vlasništvu člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa važećim propisima.

Visina podsticaja iznosi 1.000 dinara po košnici pčela, a pravo na isplatu imaju pčelari sa najmanje 20, a najviše 1.000 košnica po gazdinstvu. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je podrška pčelarstvu jedan od ključnih segmenata agrarne politike Republike Srbije. “Pčelarstvo ima višestruki značaj za našu poljoprivredu i ekosistem, jer pčele ne samo da omogućavaju proizvodnju meda i drugih proizvoda, već imaju i nezamenljivu ulogu u oprašivanju i očuvanju biodiverziteta, što direktno utiče na produktivnost brojnih kultura. Nastavljamo ulaganja u ovaj sektor kako bismo obezbedili stabilnu podršku pčelarima”, istakao je ministar Glamočić.

On je pozvao pčelare koji ispunjavaju uslove da podnesu zahteve na vreme preko platforme eAgrar, naglašavajući da je cilj da se omogući dodatna sigurnost u proizvodnji, očuva pčelinji fond i unaprede uslovi za konkurentnost na tržištu. Ministarstvo će, kako je naglasio, i dalje sprovoditi mere za jačanje poljoprivrednih gazdinstava i održivi razvoj.

Tekst javnog poziva dostupan je na sajtu Uprave za agrarna plaćanja (https://uap.gov.rs/pravilnici/stocarstvo/pravilnik-o-nacinu-ostvarivanja-prava-na-podsticaje-u-stocarstvu-po-kosnici-pcela/). Više informacija mogu se dobiti putem telefona Ministarstva: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101 i 011/30-20-118, kao i na zvaničnoj internet prezentaciji eAgrar: https://eagrar.gov.rs/

Rudarska kompanija najavljuje otkopavanje 9,9 miliona tona rude godišnje, ukupno 126 miliona tona tokom 13,5 godina

Kineska rudarska kompanija Serbia Zijin Copper najavila je masovno proširenje rudarskih aktivnosti na površinskom kopu „Južni revir“ u Majdanpeku, sa planom da godišnje otkopa 9,9 miliona tona rude bakra. Prema podacima iz rešenja Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, ukupna količina rude koja će biti izvađena tokom predviđenog veka eksploatacije od oko 13 i po godina iznosi 126 miliona tona, dok će količina jalovine biti čak 407 miliona tona.

Projekat je zasnovan na „Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja rudnih tela na površinskom kopu Južni revir za kapacitet od 9,9 miliona tona rude godišnje“, koji je izradio Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor. Proširenje rudnika predviđeno je kroz pet faza, a četvrta faza uključuje izmeštanje reke Mali Pek, dok peta faza podrazumeva vađenje preostale rude do krajnjih granica kopa i ozelenjavanje terena.

Geografska pozicija kopa znači da će se rudarska eksploatacija odvijati na svega 100 metara od najbližih stambenih objekata u Majdanpeku. U krugu od 350 do 900 metara od budućeg kopa nalaze se i ključne gradske institucije: zgrada opštine, osnovna škola, gradski stadion, park, kulturni centar i bolnica. Proširenje je planirano u severozapadnom delu „Južnog revira“, a izmeštanje reke Mali Pek biće praćeno izmeštanjem dela državnog puta i elektro-energetskog dalekovoda.

Ministarstvo zaštite životne sredine obavezalo je Serbia Zijin Copper na stroge mere zaštite, uključujući zabranu ispuštanja rudničkih voda u rečne tokove, prikupljanje i prečišćavanje vode u taložnicima i akumulacijama, kao i neprekidni monitoring prašine na pet ključnih lokacija u gradu. Takođe, predviđena je kontrola miniranja, korišćenje eksploziva niže brizantnosti i izvođenje radova u terminima kada je izloženost građana minimalna. Kompanija je dužna da sanira klizišta i nakon završetka radova sprovede rekultivaciju terena.

U prethodnim godinama razvoj rudarskih aktivnosti u ovom kraju pratio je niz ekoloških kontroverzi i reakcija lokalne zajednice. Prema istraživanjima, uzorkovanje voda iz reka Mali i Veliki Pek tokom decembra 2022. pokazalo je povećane vrednosti amonijum jona, ortofosfata, gvožđa, mangana, sulfata i bakra. Mali Pek formiraju potoci iz Rajkove i Paskove pećine, a reka protiče kroz grad Majdanpek pre nego što se ulije u Veliki Pek.