Samo dvadeset minuta na svežem vazduhu smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i jača imunitet kod žena svih uzrasta

Provođenje vremena na otvorenom, makar i dvadeset minuta dnevno, može imati izuzetno pozitivan uticaj na zdravlje žena, naročito onih koje žive u gradskim sredinama i često su izložene stresu. Najnovija istraživanja potvrđuju da čak i kratka šetnja parkom ili boravak na svežem vazduhu pokreće brojne korisne promene u organizmu – smanjuje nivo hormona stresa, pomaže u snižavanju krvnog pritiska i doprinosi mentalnoj stabilnosti.

Stručnjaci ističu da su efekti prirode merljivi već nakon dvadesetak minuta. Kako pojašnjava dr Ana Petrović, specijalista psihijatrije: “Kontakt sa zelenilom, mirisima drveća i zvucima prirode aktivira naš autonomni nervni sistem koji automatski usporava rad srca, snižava pritisak i smanjuje napetost.” Ovakvo spontano opuštanje potvrđeno je i kroz obimne studije – osobe koje redovno provode najmanje 120 minuta nedeljno u prirodi imaju bolje opšte zdravlje i izraženiji osećaj psihološke ravnoteže.

Dobra vest je da benefiti nisu rezervisani za planinarenje ili višesatne izlete. Dovoljno je prošetati kroz lokalni park, dvorište ili pored reke kako biste osetili opuštanje i povratak balansa u organizmu. Kod žena koje su opterećene svakodnevnim obavezama i stresom, ovakva praksa može biti dragoceno sredstvo u prevenciji hroničnih bolesti, anksioznosti i nesanice.

Prirodno okruženje utiče i na hormonsku ravnotežu – dokazano je da boravak napolju snižava nivo kortizola i adrenalina, hormona koji su odgovorni za stresne reakcije. Prema jednoj studiji, žene koje su provele tri dana među biljkama sa mirisom čempresa imale su niže vrednosti hormona stresa i veći broj „prirodnih ćelija ubica“ koje štite organizam od infekcija, a taj efekat je bio vidljiv i dve nedelje kasnije.

Mirisi prirode takođe imaju važnu ulogu – već 90 sekundi nakon udisanja arome borovine ili citrusnih nota, primećuje se smirenje i bolje raspoloženje. Čak i bebe, koje nemaju prethodne asocijacije na mirise, reaguju umirenjem na određene prirodne arome, što potvrđuje duboko biološku osnovu ovog efekta.

Za žene koje žele da unaprede svoje zdravlje i opšte stanje, preporuka je da nekoliko puta nedeljno odvoje vreme za šetnju ili boravak na otvorenom. To može biti pauza za ručak u parku, vođenje deteta na igralište ili lagana vožnja bicikla. Dr Petrović savetuje: “Redovan boravak na otvorenom jača otpornost na stres, poboljšava san i podstiče osećaj zadovoljstva.”

Za sve specifične savete i individualne preporuke, važno je konsultovati se sa svojim lekarom.

Broj žena obolelih od melanoma u Srbiji raste, ali inovativni lekovi i pravovremeni pregledi mogu spasiti život

Melanom, najopasniji tip raka kože, predstavlja sve veći izazov za zdravlje žena u Srbiji. Samo tokom 2024. godine, zabeleženo je 786 novih slučajeva melanoma, dok je 292 osobe izgubilo bitku sa ovom bolešću. Stručnjaci naglašavaju koliko je važno rano otkrivanje, jer žene često mogu prve primetiti promene na svojoj koži. Melanom se može razviti iz postojećih mladeža ili kao nova promena na koži, a najugroženije su osobe sa svetlom puti, mada ni žene sa tamnijom kožom nisu zaštićene. Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma ističe da učestalost melanoma u Srbiji raste za oko 15 odsto na svakih pet godina, dok je stopa smrtnosti među najvišima u Evropi.

Problem je u tome što mnoge žene ne prepoznaju rane simptome bolesti. Promena boje, veličine ili oblika mladeža, kao i pojava novih promena na koži, prvi su znaci na koje treba obratiti pažnju. Pravovremena poseta dermatologu može biti presudna za rano otkrivanje i uspešno lečenje. Prof. dr Lidija Kandolf, dermatološkinja, naglašava značaj savremenih terapija: „Svaka nova terapija produžava život i poboljšava kvalitet života pacijenata. Posebno je važna kombinovana imunoterapija, koja je postala standard u svetu.” Ona dodaje da bi veća dostupnost ovih lekova, naročito u ranim fazama bolesti, značajno poboljšala ishode lečenja žena u Srbiji.

Iako su inovativne terapije već dostupne u svetu, u Srbiji se još čeka njihovo uvrštavanje na listu dostupnih lekova. Dr Bojan Trkulja iz udruženja inovativnih proizvođača lekova ističe: “Oko 40 lekova u više od 80 indikacija čeka na ulazak na listu. Svako odlaganje znači lošije ishode i veće troškove u budućnosti.”

Dostupnost savremenih terapija može značajno uticati na svakodnevni život žena koje žive sa melanomom. Jana Golubović iz udruženja pacijenata podelila je svoje iskustvo, naglašavajući koliko je važno imati podršku i mogućnost lečenja najsavremenijim lekovima.

Stručnjaci savetuju ženama da redovno pregledaju svoju kožu, posebno ako imaju više mladeža ili su u porodici već postojali slučajevi melanoma. Preporučuju se kreme sa visokim zaštitnim faktorom, nošenje odeće koja pokriva kožu, izbegavanje sunčanja u periodu najjačeg UV zračenja i izbegavanje solarijuma. Ako primetite bilo kakve promene na koži, obavezno se obratite dermatologu – pravovremena dijagnoza može spasiti život.

Uprkos modernoj terapiji, žene koje žive sa HIV-om i dalje se bore sa diskriminacijom, posebno pri digitalizaciji zdravstvenih podataka

Žene različitih uzrasta koje žive sa HIV-om u Srbiji i dalje se suočavaju sa snažnom stigmom i diskriminacijom, naročito u zdravstvenom sektoru, iako je lečenje danas značajno napredovalo i omogućava kvalitetan, dug život. Strah od otkrivanja dijagnoze često sprečava mnoge da se testiraju ili nastave lečenje, što može imati ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.

Na nedavnoj konferenciji o HIV-u i digitalizaciji zdravstva, stručnjaci su upozorili da elektronski zdravstveni kartoni donose nove izazove, posebno u pogledu toga ko ima pristup ličnim medicinskim podacima. Ova briga je još izraženija kod žena iz manjih sredina, gde je anonimnost teže sačuvati. Branislav Prokić, izvršni direktor udruženja za podršku osobama sa HIV-om, istakao je: “Ljudi žele da znaju ko ima pristup njihovim podacima. U manjim sredinama strah je još izraženiji i zato je ključno da sistem garantuje poverljivost.” Dodao je i da su elektronski recepti korak napred, ali da je kontinuirano unapređenje zaštite privatnosti od suštinskog značaja.

Predstavnik Ministarstva zdravlja, Nikola Radoman, izjavio je: “Samo lekar koji leči pacijenta imaće uvid u HIV status, dok će pacijenti moći da vide ko je pristupao njihovom kartonu.” Elektronski zdravstveni karton je još u test fazi, a planira se njegovo postepeno uvođenje širom Srbije.

Iako se HIV danas uspešno kontroliše lekovima i smatra hroničnim stanjem, profesor dr Jovan Ranin iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije upozorava: “HIV je danas hronično stanje, ali stigma i dalje postoji, posebno van infektivnih klinika.”

Diskriminacija je i dalje česta, što potvrđuju i podaci poverenika za zaštitu ravnopravnosti, prema kojima je najveći broj žalbi vezan upravo za zdravstveni sistem i postupanje prema osobama sa HIV-om. Relja Pantić iz ove institucije navodi: “Stigma je ostala gotovo ista kao pre nekoliko decenija, a i dalje imamo slučajeve odbijanja pacijenata.”

Ženama koje žive sa HIV-om savetuje se da se detaljno informišu o svojim pravima i načinima zaštite privatnosti, kao i da potraže podršku od specijalizovanih organizacija i zdravstvenih radnika. Važno je znati da su svi medicinski podaci poverljivi i da je zloupotreba informacija zakonom kažnjiva. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se obratite svom lekaru.