Praktične tehnike i preporuke stručnjaka koje pomažu ženama da lakše prebrode bolove i nastave sa fizičkom aktivnošću

Neprijatna ukočenost i bol u mišićima posle treninga česta su pojava kod mnogih žena, posebno kada u rutinu uvodite nove vežbe ili pojačavate intenzitet. Ova odložena mišićna bol (DOMS) obično se javlja između 12 i 48 sati nakon fizičke aktivnosti i znak je da se vaši mišići prilagođavaju i jačaju, a ne da ste pretrpeli povredu. Upala mišića zapravo nastaje kada telo prilagođava mišićna vlakna novom opterećenju, što je posebno često kod žena koje menjaju trening rutinu ili se vraćaju vežbanju posle duže pauze. Simptomi upale uključuju bol, zategnutost i otežano kretanje, ali u najvećem broju slučajeva nestaju sami u roku od nekoliko dana.

Prvi korak u olakšavanju ovih simptoma jeste nastavak lagane fizičke aktivnosti. Umesto da potpuno mirujete, preporučuju se šetnje, vožnja bicikla ili blago istezanje, kako biste poboljšali cirkulaciju i ubrzali oporavak mišića. Lagano istezanje, bez forsiranja i bola, dodatno pomaže mišićima da povrate fleksibilnost. Toplota je još jedan saveznik – topli tuš, obloga ili blaga masaža mogu opustiti mišiće i smanjiti osećaj zategnutosti. Ne zaboravite na dovoljan unos vode i proteina, jer su oni ključni za regeneraciju mišića – obroci bogati proteinima nakon treninga nikako ne bi trebalo da se preskaču.

Kako biste sprečili ponovnu učestalu upalu mišića i sačuvali kontinuitet treninga, savetuje se postepeno povećavanje intenziteta vežbi. Novi pokreti, poput čučnjeva, uvodite pažljivo, uz pravilnu tehniku i dovoljno vremena za odmor kako bi se telo adaptiralo i tako smanjila učestalost i intenzitet upala. Redovan trening pomaže organizmu da razvije otpornost na ovakve bolove.

Specijalista fizikalne medicine, dr Snežana Paunović, ističe: „Upala mišića je normalna reakcija organizma na pojačano naprezanje. Najvažnije je da žene slušaju svoje telo, izbegavaju nagle promene i obrate pažnju na signale koje im mišići šalju.“

Ukoliko bol traje duže od pet dana ili se pogoršava, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta. Pravilna briga o telu i postepeno povećavanje opterećenja omogućiće vam bezbedan i zdrav povratak omiljenim aktivnostima.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma i podrška porodice presudni su za oporavak žena koje se suočavaju sa depresijom

U Srbiji sve više žena prolazi kroz izazove koje donosi depresija, ozbiljno zdravstveno stanje koje pogađa više od 250.000 građana. Tokom Nacionalnog meseca mentalnog zdravlja, koji se svake godine obeležava u junu, stručnjaci naglašavaju važnost brzog prepoznavanja simptoma i traženja pomoći na vreme. Depresija se ne može svesti na prolaznu tugu ili običan umor – ona značajno utiče na svakodnevni život, međuljudske odnose i radnu sposobnost. Nažalost, stigma i nerazumevanje okoline često ženama otežavaju da otvoreno potraže podršku, zbog čega su razumevanje i pomoć porodice i šire zajednice ključni za oporavak.

Simptomi depresije kod žena mogu uključivati gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti, osećaj bezvrednosti, smanjenu energiju, promene u apetitu i snu, kao i pojačanu razdražljivost ili povlačenje iz društva. Ovaj poremećaj može se javiti u bilo kom životnom periodu – tokom trudnoće, nakon porođaja ili u menopauzi. Dobra vest je da je uz pravovremenu i odgovarajuću terapiju, kao i istinsku podršku okoline, oporavak moguć za veliki broj žena. Udruženje psihijatara Srbije pokrenulo je kampanju „Pomoć je tu, odmah pored tebe – Zajedno u borbi protiv depresije“, uz podršku udruženja „Herc“ i „Videa“, kako bi ohrabrili žene da otvoreno govore o svojim teškoćama i potraže stručnu pomoć bez odlaganja.

Porodica ima posebno važnu ulogu u procesu lečenja, što potvrđuje i dr Marija Jovanović, psihijatar: „Podrška porodice je često presudna za oporavak žene sa depresijom. Kada okolina pokaže razumevanje, osoba se lakše otvara i prihvata pomoć. Važno je ne umanjivati tuđa osećanja ili govoriti da je sve stvar volje. Depresija je bolest koja se leči, a pravovremena reakcija donosi najbolje rezultate.“ Uprkos tome, mnoge žene se i dalje suočavaju sa osećajem srama ili strahom od nerazumevanja. Ohrabruje činjenica da je razgovor o mentalnom zdravlju u Srbiji sve otvoreniji i da se predrasude postepeno razbijaju. Niko ne treba da ostane sam sa svojim problemom – pomoć je dostupna.

Ako prepoznajete simptome depresije kod sebe, važno je da o tome razgovarate sa bliskim osobama ili se obratite svom izabranom lekaru. Psiholozi i psihijatri u domovima zdravlja i udruženja za mentalno zdravlje nude besplatnu podršku i savetovanje. Najvažniji korak je da ne odlažete traženje pomoći, jer rana intervencija značajno ubrzava oporavak. Depresija je izlečiva bolest, a uz odgovarajuću terapiju i podršku moguće je vratiti kvalitet života. Za preciznu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Stručnjaci ističu: u poznim godinama, tri rutinske procedure mogu biti manje korisne od potencijalnih rizika

Žene koje su prešle 75. godinu često se pitaju koje rutinske medicinske preglede treba i dalje redovno obavljati. Iako je individualni savet lekara najvažniji, novi nalazi pokazuju da postoje tri pregleda koja možda više nisu neophodna u kasnijim godinama života. Lekari naglašavaju da kod nekih procedura rizici mogu prevazići koristi, posebno kod žena koje već imaju druge zdravstvene tegobe.

Kada je reč o kolonoskopiji nakon 75. godine, gastroenterolog dr Steven Itzkowitz iz Icahn School of Medicine u Njujorku izdvaja primer osamdesetpetogodišnje pacijentkinje koja je, iako zdravlja, ispunjavala uslove za još jednu kolonoskopiju. Ipak, prema njegovim rečima, “nedavna istraživanja pokazuju da su koristi od ponovljene kolonoskopije male nakon 75. godine”. Kako starimo, raste i rizik od komplikacija poput krvarenja, reakcije na anesteziju ili povrede creva, a uz to su česte i terapije za razređivanje krvi koje dodatno komplikuju postupak.

Što se tiče aktiničnih keratoza, to su crvene ili hrapave promene na koži koje nastaju usled godina i izlaganja suncu. Iako su estetski neprijatne, u većini slučajeva ne predstavljaju ozbiljnu opasnost. Dermatolog dr Allison Billi sa University of Michigan objašnjava: “Za prosečnu pacijentkinju bez istorije raka kože, postoji šansa manja od 1 prema 1.000 da ovakva promena preraste u rak kože.” Uklanjanje aktiničnih keratoza često je bolno, može ostaviti trajne tragove, a nove promene se iznova javljaju. Zbog toga dr Billi savetuje da se ove promene prate godišnje i uklanjaju samo ako se pojave bol, krvarenje ili ubrzan rast.

Treća procedura odnosi se na terapiju levotiroksinom, lekom za hipotireozu. Mnoge starije žene ga i dalje uzimaju, ali istraživanja ukazuju da kod blagih oblika hipotireoze u poznim godinama ovaj lek možda i nije potreban. Rizici od nuspojava tada mogu prevagnuti nad koristima, naročito ako nema izraženih simptoma. Zato se preporučuje redovna kontrola hormona i razgovor sa lekarom o eventualnom smanjenju ili ukidanju terapije.

Na kraju, važno je istaći da su ove preporuke individualne i da svaka žena treba da sa svojim lekarom proceni rizike i koristi svakog pregleda ili leka. Kako kaže dr Billi: „Lečenje može biti teže od samog stanja. Uklanjanje je zapravo izuzetno bolno, i tokom i posle zahvata.” Zdravlje treba da bude prioritet, a odluke donosite u dogovoru sa svojim stručnjakom.