Stručnjaci sa Stanforda upozoravaju žene da obrate pažnju na žute naslage na kapcima kao mogući pokazatelj kardiovaskularnih problema

Žute naslage na kapcima mogu biti važan pokazatelj zdravlja srca i krvnih sudova, pokazuje novo istraživanje Univerziteta Stanford iz septembra ove godine. Naime, stručnjaci su proučavali povezanost pojave ksantelazme na kapcima i povećanog rizika od infarkta i moždanog udara. Ova pojava je češća kod odraslih žena, naročito u zrelijim godinama. Zbog toga je važno da svaka žena obrati pažnju na ovakve promene na koži i na vreme proveri krvni pritisak i nivo masnoća u krvi.

Istraživanje je obuhvatilo više od 35.000 ljudi, a rezultati su pokazali da žene sa žutim naslagama imaju veći rizik od infarkta, moždanog udara i takozvanih mini-moždanih udara. Zapravo, tokom prve godine praćenja, procenat infarkta kod osoba sa ksantelazmom bio je skoro tri puta veći nego kod onih bez ove promene. Osim toga, povećan je i broj moždanih udara i manjih ishemijskih napada, što dodatno naglašava važnost redovnih pregleda.

Kako prepoznati žute naslage na kapcima i zašto nastaju

Ksantelazma se najčešće javlja kao blago ispupčena žuta ili žućkasta promena na koži kapaka, obično u unutrašnjem uglu oka. Najčešće ne boli, ali može biti estetski problem. Ipak, zapravo nastaje kada se holesterol i druge masti talože u ćelijama kože. Zbog toga, pojavljivanje ovih naslaga ne treba zanemariti, čak i ako ne postoje drugi simptomi.

Štaviše, stručnjaci ističu da povećan rizik postoji i kod žena koje nemaju povišen holesterol. Naime, žute naslage na kapcima mogu biti prvi signal da treba obratiti pažnju na zdravlje srca, čak i kada analize krvi izgledaju u redu. “Ksantelazma ne znači da ćete sigurno imati infarkt ili moždani udar, ali je važno proveriti druge faktore rizika”, naglasio je profesor Univerziteta Stanford koji je vodio istraživanje.

Šta uraditi ako primetite žute naslage na kapcima

Ukoliko primetite žute naslage na kapcima, preporučuje se da što pre posetite lekara. Na taj način možete proveriti krvni pritisak, holesterol kao i druge pokazatelje zdravlja srca. Osim toga, redovni pregledi su posebno važni ako imate dodatne faktore rizika, kao što su gojaznost, pušenje ili porodična istorija bolesti srca. Pored toga, na vreme prepoznata promena može pomoći da sprečite ozbiljnije posledice.

Na kraju, iako ksantelazma najčešće ne izaziva bol, ona je važan vizuelni znak da zdravlje srca može biti ugroženo. Zbog toga, obratite pažnju na svaku promenu na kapcima i nemojte odlagati razgovor sa lekarom. Pravilna i pravovremena reakcija može smanjiti rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti i doprineti vašem celokupnom zdravlju.

Sigurno vam se bar jednom dogodilo da iznenada osetite da vas neko posmatra. Okrenete se i zaista ugledate osobu koja gleda u vašem pravcu. Zbog toga se nameće pitanje – da li je to samo osećaj ili naš mozak zaista može da registruje nečiji pogled?

U velikom broju slučajeva, taj osećaj nastaje zato što mozak neprestano obrađuje informacije iz okruženja, čak i kada ih nismo potpuno svesni. Pokret u perifernom vidu, položaj nečijeg tela, promena zvuka u okolini ili čak kratkotrajni pogled mogu biti registrovani pre nego što shvatimo šta smo zapravo primetili.

Zbog toga ponekad instinktivno pogledamo u određenom pravcu, a tek tada shvatimo da nas neko zaista gleda. To ne znači da imamo neku posebnu sposobnost da „osetimo pogled“, već da naš mozak veoma brzo spaja sitne informacije iz okruženja.

Ipak, osećaj može biti i potpuno pogrešan. Kada smo umorni, nervozni ili posebno obraćamo pažnju na ljude oko sebe, lakše možemo protumačiti slučajan pogled kao namerno posmatranje.

Zato sledeći put kada imate osećaj da vas neko gleda, moguće je da vaš mozak jeste nešto primetio pre vas – ali je podjednako moguće i da je samo napravio brzu procenu na osnovu nepotpunih informacija.

Da li ste primetili da se drugačije krećete kada sami hodate ulicom nego kada ste u društvu? Hod, brzina, pogled i čak način na koji koristimo telefon mogu se promeniti, a iza toga stoji način na koji naš mozak reaguje na prisustvo drugih ljudi.

Kada hodamo sami, mnogo manje razmišljamo o tome kako izgledamo drugima. Možemo usporiti, promeniti pravac, zastati ispred izloga ili jednostavno lutati bez konkretnog cilja. Pažnja je tada više usmerena na sopstvene misli i ono što se nalazi oko nas.

U društvu se situacija menja. Nesvesno počinjemo da usklađujemo tempo sa osobama koje su sa nama, a često prilagođavamo i ponašanje samom društvu. Ako razgovaramo, pažnja se prebacuje sa okoline na sagovornike, pa isti put može delovati kraće i prijatnije.

Postoji još jedan zanimljiv detalj. Kada smo među ljudima, mozak automatski obrađuje njihove pokrete i položaj kako bismo održali razmak i izbegli sudare. Zbog toga hodanje u grupi nije samo društvena aktivnost – ono zahteva stalno prilagođavanje.

Zato ista osoba može imati potpuno drugačiji ritam kada je sama i kada je sa prijateljima. Nije reč o svesnoj glumi, već o tome što se naše ponašanje prirodno prilagođava ljudima koji nas okružuju.