Možda zvuči paradoksalno, ali dan proveden uglavnom sedeći može da se završi osećajem velike iscrpljenosti. Iako nismo imali naporan fizički trening ili prešli kilometre pešice, uveče često imamo utisak da nam je potrebna pauza od svega.

Jedan od razloga je dugotrajno mirovanje. Kada satima sedimo, mišići nogu i leđa ostaju u gotovo istom položaju, dok se telo neprestano prilagođava tom položaju. To može doprineti osećaju ukočenosti i fizičke nelagodnosti.

Tu je i mentalni umor. Dug rad za računarom, koncentracija, brojni zadaci i stalno prebacivanje pažnje troše mentalnu energiju, čak i kada telo gotovo miruje. Zbog toga se psihička iscrpljenost na kraju dana može osećati veoma fizički.

Dugo sedenje često znači i manje kretanja, manje promena položaja i manje spontanih aktivnosti tokom dana. Kada se sve to spoji sa stresom i nedovoljno kvalitetnim odmorom, nije neobično da se uveče osećamo „preumorno“.

Zato osećaj iscrpljenosti ne zavisi samo od toga koliko smo kilometara prešli ili koliko smo fizički radili. I telo koje je satima mirovalo može biti umorno, posebno kada je mozak tokom celog dana bio pod opterećenjem.

Ponekad najbolji odgovor na takav dan nije još jedno dugo sedenje, već kratko ustajanje, razgibavanje i promena položaja. Telo možda nije dobilo mnogo fizičkog napora, ali mu je promena svakako potrebna.