Ako poznajete osobu koja gotovo nikada ne stiže na vreme, verovatno ste se bar jednom zapitali kako joj se kašnjenje uvek dogodi. Iako se često smatra da je reč o neodgovornosti ili lošoj organizaciji, psihologija nudi nešto složenije objašnjenje.

Ljudi koji stalno kasne često imaju problem sa procenom vremena. Oni mogu da potcene koliko im je potrebno da se spreme, završe obavezu ili stignu do određenog mesta. Zbog toga im plan u glavi deluje realno, iako se u praksi gotovo uvek ispostavi da su pogrešili.

Još jedan razlog može biti sklonost ka optimizmu. Osoba veruje da će sve proći bez zastoja – da neće biti gužve, da će brzo pronaći parking ili da će oblačenje trajati samo nekoliko minuta. Svako pojedinačno kašnjenje tada deluje kao slučajnost, ali se obrazac ponavlja.

Kod nekih ljudi postoji i potreba za poslednjim trenutkom. Pritisak koji nastaje kada vreme ističe može da ih pokrene i učini fokusiranijim, pa nesvesno stvaraju situacije u kojima rade „pod pritiskom“.

Zato sledeći put kada neko ponovo zakasni, možda nije u pitanju samo nemar. Iza stalnog kašnjenja mogu da stoje loša procena vremena, preterani optimizam i navika da se obaveze ostavljaju za poslednji trenutak.

Postoje male navike koje gotovo nikada ne pokazujemo pred drugim ljudima. Razgovaramo sami sa sobom, naglas komentarišemo ono što radimo, zamišljamo razgovore koji se još nisu dogodili ili se jednostavno ponašamo potpuno drugačije kada znamo da nas niko ne posmatra.

Jedna od tih navika posebno privlači pažnju: pričanje sa samim sobom naglas.

Iako nekome može delovati neobično, samo po sebi nije znak da sa osobom nešto nije u redu. Naprotiv, razgovor sa sobom može imati sasvim praktičnu psihološku funkciju.

Zašto pričamo sami sa sobom?

Kada neku misao izgovorimo naglas, ona postaje konkretnija. Umesto da se nekoliko ideja istovremeno vrti u glavi, dobijamo jasniji sled misli.

Zato ljudi ponekad naglas objašnjavaju sebi šta treba da urade, ponavljaju važne informacije ili komentarišu problem koji pokušavaju da reše.

Na taj način mogu lakše da organizuju misli i usmere pažnju.

A šta ako sami sa sobom vodite čitave razgovore?

Neki ljudi kada su sami zamišljaju razgovor sa drugom osobom, unapred pripremaju šta će reći ili ponavljaju određenu situaciju koja im se dogodila.

To može biti način da obrade iskustvo, sagledaju situaciju iz druge perspektive ili pripreme odgovor za budući razgovor.

Naravno, sama ova navika ne govori automatski kakva je nečija ličnost. Ljudi se razlikuju i po tome koliko često razgovaraju sa sobom i na koji način to rade.

Možda ste samo osoba koja mnogo razmišlja

Ako primetite da najviše razgovarate sa sobom kada pokušavate da donesete odluku, rešite problem ili organizujete obaveze, ta navika može jednostavno biti deo vašeg načina razmišljanja.

Ponekad upravo ono što radimo kada niko ne gleda otkriva kako pokušavamo da razumemo sopstvene misli.

Zato sledeći put kada shvatite da sami sa sobom vodite razgovor, nema potrebe da se pitate da li je to „čudno“. Mnogo je zanimljivije pitanje — šta vam vaš sopstveni um pokušava objasniti?

Sede dve osobe jedna pored druge, a ujutru jedna ima nekoliko ujeda komaraca, dok druga gotovo da nema nijedan. Mnogi su ovu pojavu primetili, a iza nje zaista postoji naučno objašnjenje.

Komarci ne biraju ljude nasumično. Privlače ih određeni signali koje naše telo proizvodi, pa zbog toga neki ljudi mogu biti češća meta od drugih.

Komarci „nanjuše“ ugljen-dioksid

Jedan od najvažnijih signala je ugljen-dioksid koji izdišemo.

Komarci mogu da ga registruju iz određene udaljenosti i tako pronađu potencijalnog domaćina. Kada se približe, koriste i druge informacije, poput telesne toplote i mirisa kože.

Zbog toga osoba koja se više kreće ili intenzivnije diše može u određenim okolnostima biti uočljivija komarcima.

Miris kože takođe igra veliku ulogu

Na površini kože žive različiti mikroorganizmi, a njihovom aktivnošću nastaju različita jedinjenja koja doprinose našem telesnom mirisu.

Upravo ta kombinacija mirisa može uticati na to koliko smo privlačni komarcima.

Zato se dešava da dve osobe koje sede jedna pored druge budu potpuno različito „zanimljive“ komarcima.

Znojenje može da privuče pažnju

Toplota tela, znoj i jedinjenja koja se nalaze na koži mogu dodatno pomoći komarcima da pronađu metu.

To je jedan od razloga zbog kojih ljudi tokom toplih večeri, naročito nakon fizičke aktivnosti, mogu primetiti više komaraca oko sebe.

Nije sve do krvne grupe

Često se može čuti da komarci „vole“ određenu krvnu grupu. Krvna grupa zaista može imati uticaj na privlačnost kod nekih vrsta komaraca, ali ona nije jedini faktor.

Mnogo je važnija kombinacija ugljen-dioksida, telesne toplote i hemijskih signala sa kože.

Zato, ako vas komarci tokom leta redovno pronalaze pre svih ostalih, verovatno nije stvar u tome da ste jednostavno „slabiji na ujede“. Vaše telo im možda šalje jače signale nego što to čini osoba koja sedi pored vas.