Saznajte kojih pet sastojaka može narušiti ukus jela ili oštetiti vaš uređaj za pripremu hrane

Friteza na vruć vazduh je postala neizostavan kuhinjski aparat za mnoge žene koje žele bržu i zdraviju pripremu obroka. Ipak, važno je znati da nije svaka namirnica pogodna za ovakav način termičke obrade. Prava kombinacija namirnica donosi bolje rezultate, dok pogrešan izbor može pokvariti jelo ili čak izazvati probleme sa aparatom. Tehnološkinja ishrane Ivana Marković savetuje da obratite pažnju na sledeće:

“Nisu sve namirnice pogodne za fritezu na vruć vazduh. Prava šteta je kada vam jelo ne uspe ili napravite nered u kuhinji, samo zato što uređaj nije predviđen za određene sastojke”, ističe Ivana.

Prva grupa su hrskave pohovane namirnice koje su prelivene tečnim testom, kao što su tempura ili klasično pohovanje. U ovim slučajevima, testo često sklizne sa hrane, napravi nered i ne dobijete željeni rezultat. Ako volite pohovano, preporučuje se tanji omotač ili pečenje u rerni.

Zatim, sirova zrna i mahunarke poput pirinča, leblebija ili pasulja, čak i kada su prethodno natopljene, ne mogu se ravnomerno skuvati u fritezi jer im je potrebna veća količina tečnosti – što ova sprava ne omogućava.

Mekani sirevi, kao što su brie ili mocarela, lako se tope i mogu iscureti kroz rešetku friteze, što otežava čišćenje i može dovesti do oštećenja aparata. Ako želite topljeni sir, birajte recepte gde je sir zaštićen, na primer u sendviču ili umotan u testo.

Sirovo lisnato povrće, poput spanaća ili rukole, veoma je lagano pa može završiti zalepivši se za grejač ili postati gorko zbog prepečenosti. Umesto toga, za fritezu koristite čvršće povrće kao što su brokoli, šargarepa ili tikvica.

Previše masna ili začinjena hrana, posebno sa puno ulja ili gustim marinadama koje sadrže šećer, brzo zagoreva i stvara dim, a može i trajno oštetiti uređaj. “Preporučuje se minimalna količina ulja i izbegavanje gustih marinada kako biste sačuvali i ukus i aparat”, savetuje Ivana.

Na kraju, birajte pažljivo šta ćete pripremati, jer pravilnim izborom namirnica friteza na vruć vazduh može biti vaš veliki saveznik u svakodnevnom kuvanju. Eksperimentišite, ali imajte u vidu da određene namirnice nisu pogodne za ovakav način pripreme i tako će vaše kuvanje biti i lakše i uspešnije.

Otkrijte koji predmeti iz vaše kuhinje su najpoželjniji za donaciju i kako time možete pomoći drugima i sebi

Tokom godina, mnoge žene sakupe dosta kuhinjskih stvari koje na kraju ne koriste. U second hand prodavnicama širom Srbije, određeni kuhinjski predmeti su među najtraženijima, a njihova donacija može biti pravo rešenje za one kojima su zaista potrebni. Evo šta možete izdvojiti iz svoje kuhinje i donirati, istovremeno osvežavajući sopstveni prostor.

Ivana Petrović, savetodavka za održivo domaćinstvo, kaže: „Donacija praktičnih stvari iz kuhinje ne samo da pomaže drugima, već je i odličan način da osvežite svoj prostor bez troškova.”

Prvo, tanjiri i čaše su uvek traženi. Zbog toga što se često lome ili gube, kvalitetni setovi, ali i pojedinačni komadi, posebno staklene čaše, lako pronalaze novog vlasnika. Ako imate servis koji više ne koristite ili ste ga zamenili novim, spakujte ga za donaciju.

Zatim, šerpe i tiganji su vrlo popularni među kupcima, naročito ako su dobro očuvani. Ivana ističe: „Mnogi mladi koji se osamostaljuju ili porodice u teškoj situaciji traže upravo osnovno posuđe za svakodnevno kuvanje.”

Treći predlog su pribori za jelo – viljuške, kašike i noževi, bilo u kompletu ili pojedinačno. Osobe koje uređuju novi dom ili često organizuju veća okupljanja rado kupuju ovakve predmete iz second hand ponude.

Četvrti najtraženiji predmet su zdrave plastične ili staklene posude za čuvanje hrane. Kutije i teglice sa poklopcima su izuzetno praktične, a Ivana savetuje: „Ako imate višak čistih, čvrstih posuda sa poklopcem, budite sigurni da će ih neko rado koristiti.”

Pre donacije, proverite da li su predmeti čisti i neoštećeni, pažljivo ih spakujte i proverite u prodavnici da li su im takve stvari potrebne – tako će vaša donacija biti najkorisnija.

Doniranjem viška iz kuhinje pomažete drugima, smanjujete otpad i sebi otvarate više prostora u domu. Ovaj mali gest solidarnosti nekoj porodici može mnogo značiti, a vama doneti osećaj zadovoljstva.

Praktični saveti dr Nikol Arnet Sanders za žene koje žele da spreče preterano naručivanje i sačuvaju budžet

Sve veći broj žena u Srbiji uočava da često naručuje stvari putem interneta, pogotovo u trenucima stresa ili dosade. Impulsivna online kupovina može lako dovesti do prepunih ormara, opterećenog kućnog budžeta i osećaja nezadovoljstva. Psihološkinja i stručnjakinja za ponašanje potrošača, dr Nikol Arnet Sanders, otkriva kako da prepoznate emocionalne okidače i preuzmete kontrolu nad sopstvenom potrošnjom.

Prema njenim rečima, “znak za uzbunu nije samo broj paketa na vašim vratima, već i to koliko često kupujete stvari koje ne koristite ili ih zaboravite čim ih naručite”. Ako često nalazite stvari s etiketom u ormaru ili redovno kupujete ono što već posedujete, vreme je za promenu navika.

Iznenadna i nekontrolisana kupovina najčešće je posledica emotivnih stanja – usamljenosti, stresa ili dosade. “Kupujemo emocije, a ne proizvode. Svaki novi komad odeće ili kozmetike je pokušaj da sebi pružimo utehu, uzbuđenje ili osećaj kontrole”, ističe dr Sanders. Međutim, to zadovoljstvo brzo nestane, ostavljajući osećaj krivice ili žaljenja.

Ako primetite da vas preplavljuje uzbuđenje tokom naručivanja, da krijete kupljene stvari od drugih ili često zaboravljate šta ste kupile, to su jasni znaci da je šoping izmakao kontroli. Naučna istraživanja potvrđuju da sam proces naručivanja i iščekivanje oslobađaju dopamin, ali taj osećaj nestane čim paket stigne.

Za povratak kontrole preporučuje se sledeće:

Korak 1: Primena pravila 24 sata – ostavite željeni proizvod u online korpi i sačekajte dan pre kupovine. Većina shvati da im stvar nije potrebna.

Korak 2: Prepoznajte svoje okidače – obratite pažnju na situacije koje vas najviše navode na kupovinu, poput umora posle posla ili preporuka na društvenim mrežama. Umesto da naručite, prošetajte ili pozovite prijateljicu.

Korak 3: Fokusirajte se na veće ciljeve – kada štedite za letovanje, edukaciju ili otplatu kredita, podsetite se tih ciljeva kad god poželite da nešto impulsivno kupite.

Korak 4: Ograničite vreme na aplikacijama i društvenim mrežama – manje izloženosti reklamama znači i manje iskušenja.

Korak 5: Redovno sortirajte i donirajte stvari koje ne koristite – tako ćete realnije sagledati šta vam je zaista potrebno i šta već imate.

Na kraju, dozvolite sebi male radosti, ali ne dozvolite da vas impulsivna kupovina udalji od ličnog mira i finansijske stabilnosti. Svaka žena zaslužuje balans i mogućnost da ulaže u ono što joj zaista znači.