Tokom letnjih vrućina automobil parkiran na suncu može postati prava „pećnica“. Temperatura u unutrašnjosti vozila za kratko vreme može značajno porasti u odnosu na spoljašnju, a hrana ostavljena na sedištu ili u gepeku može se pokvariti mnogo brže nego što mnogi očekuju.

Stručnjaci upozoravaju da problem nije samo u promenjenom ukusu ili mirisu hrane – pojedine namirnice mogu postati pogodno mesto za razmnožavanje bakterija koje izazivaju trovanje hranom.

Meso i mesne prerađevine među najrizičnijima

Sirovo meso, piletina, mleveno meso, kobasice, šunka i druge mesne prerađevine spadaju među namirnice koje se najbrže kvare na visokim temperaturama.

Poseban rizik predstavljaju bakterije koje se mogu brzo razmnožavati kada se hrana nalazi u takozvanoj „opasnoj temperaturnoj zoni“ – uslovima koji nisu dovoljno hladni da uspore rast mikroorganizama.

Čak i ako meso kasnije izgleda normalno i nema neprijatan miris, to ne znači da je bezbedno za jelo.

Mlečni proizvodi ne podnose toplotu

Mleko, jogurt, pavlaka, sveži sirevi i drugi mlečni proizvodi zahtevaju čuvanje na odgovarajućoj temperaturi.

Ostavljanje ovih proizvoda u zagrejanom automobilu može dovesti do:

• ubrzanog kvarenja;
• promene ukusa i mirisa;
• razmnožavanja bakterija.

Posebno treba biti oprezan sa proizvodima koji sadrže jaja ili sveže sastojke.

Jaja i jela od jaja su posebno osetljiva

Sveža jaja, kao i namirnice poput majoneza, krem salata i sendviča sa jajima, mogu biti rizične ako dugo stoje na toploti.

Problem je što se bakterije ne moraju odmah videti niti osetiti, pa procena „izgleda dobro“ nije dovoljna.

Riba i morski plodovi zahtevaju dodatni oprez

Riba, škampi, školjke i drugi morski proizvodi veoma su osetljivi na temperaturu.

Čak i kratko izlaganje velikoj toploti može ubrzati kvarenje i povećati rizik od zdravstvenih problema.

Kuvana hrana nije bezbedna ako dugo stoji

Mnogi misle da je kuvana hrana sigurnija jer je prošla termičku obradu. Međutim, nakon kuvanja ona ponovo može postati pogodna za rast bakterija ukoliko se ne čuva pravilno.

U automobilu posebno ne bi trebalo ostavljati:

• kuvano meso;
• supe i čorbe;
• testenine sa sosovima;
• pirinač;
• gotova jela iz restorana.

Voće i povrće takođe mogu imati problem

Iako su manje rizični od mesa i mlečnih proizvoda, pojedino voće i povrće može propasti na visokim temperaturama.

Posebno su osetljivi:

• isečeno voće;
• salate;
• paradajz isečen za sendviče;
• namirnice sa dodatkom preliva.

Cela jabuka ili banana neće se pokvariti istom brzinom kao isečena lubenica ili voćna salata.

Šta je sa flaširanom vodom u automobilu?

Flaširana voda uglavnom nije opasna za zdravlje ako je pravilno zatvorena, ali dugotrajno držanje plastičnih flaša na visokim temperaturama nije preporučljivo.

Osim toga, voda koja satima stoji u vreloj kabini često promeni ukus, pa je najbolje nositi svežu vodu i ne ostavljati zalihe u automobilu tokom velikih vrućina.

Najčešća greška: „Samo sam izašao na pet minuta“

Mnogi vozači ostave namirnice u automobilu misleći da će se brzo vratiti. Međutim, čak i za kratko vreme temperatura u vozilu može značajno porasti, naročito ako je automobil parkiran na direktnom suncu.

Poseban problem je što se unutrašnjost vozila hladi veoma sporo, pa hrana može ostati izložena toploti i nakon povratka u automobil.

Kako bezbedno prevoziti hranu tokom leta?

Stručnjaci savetuju:

• kupovinu kvarljivih namirnica planirati pred odlazak kući;
• koristiti rashladne torbe ili prenosive frižidere;
• meso, mlečne proizvode i zamrznutu hranu poslednje uzimati u prodavnici;
• ne ostavljati namirnice u gepeku ili kabini dok završavate druge obaveze;
• ako postoji sumnja da je hrana bila predugo na toploti, bolje je ne rizikovati.

Ne oslanjajte se samo na miris i izgled

Jedna od najvećih zabluda jeste da se pokvarena hrana uvek prepozna po neprijatnom mirisu ili promenjenoj boji.

Neke bakterije mogu izazvati probleme i kada hrana izgleda potpuno normalno.

Zato stručnjaci poručuju: tokom letnjih temperatura automobil nije mesto za čuvanje hrane. Ono što je izgledalo bezazleno dok je napolju prijatnih 25 stepeni, na velikoj vrućini može postati zdravstveni rizik.

Dok se tokom letnjih talasa neki ljudi bez problema kreću po najvećoj vrućini, drugi već posle nekoliko minuta na suncu osećaju iscrpljenost, vrtoglavicu i nedostatak vazduha. Iako mnogi misle da je stvar samo u „navici“ ili izdržljivosti, stručnjaci objašnjavaju da način na koji telo reaguje na visoke temperature zavisi od brojnih faktora.

Razlike postoje u načinu na koji organizam reguliše temperaturu, koliko se efikasno hladi i kako reaguje na opterećenje koje donosi toplota.

Nije svima isti „termometar“ u telu

Ljudski organizam pokušava da održava telesnu temperaturu oko 37 stepeni, bez obzira na spoljašnje uslove.

Kada je napolju vruće, telo aktivira nekoliko mehanizama:

• širi krvne sudove kako bi oslobodilo toplotu;
• pojačava znojenje;
• ubrzava rad srca;
• menja način na koji telo raspoređuje krv.

Kod nekih ljudi ovi mehanizmi rade veoma efikasno, dok kod drugih organizam mnogo teže podnosi toplotno opterećenje.

Znojenje je jedan od glavnih faktora

Znoj je prirodni sistem hlađenja tela. Kada ispari sa kože, odnosi deo toplote i pomaže da se organizam rashladi.

Međutim, ljudi se razlikuju po količini znojenja.

Neko počne da se znoji već na blagoj vrućini, dok se drugi gotovo ne znoje. Važno je napomenuti da veće znojenje ne znači nužno da je osoba „slabija“ na vrućini – upravo suprotno, to može biti znak da telo aktivno pokušava da se rashladi.

Problem nastaje kada je vazduh veoma vlažan, jer tada znoj teže isparava i hlađenje postaje manje efikasno.

Kondicija i navika imaju veliku ulogu

Ljudi koji često borave na visokim temperaturama ili treniraju u toplim uslovima mogu razviti bolju toleranciju na vrućinu.

Proces poznat kao aklimatizacija omogućava telu da se postepeno prilagodi. Kod takvih osoba znojenje može početi ranije, srce efikasnije pumpa krv, a organizam bolje čuva tečnost.

Zbog toga radnici na otvorenom ili sportisti često bolje podnose visoke temperature od ljudi koji većinu vremena provode u klimatizovanim prostorijama.

Zašto neki ljudi osećaju da „ne mogu da dišu“?

Visoke temperature posebno teško podnose osobe koje imaju probleme sa srcem i plućima.

Na vrućini telo šalje više krvi ka koži kako bi se rashladilo, što dodatno opterećuje srce. Kod osoba sa određenim zdravstvenim problemima to može izazvati osećaj nedostatka vazduha, umora ili pritiska u grudima.

Topao vazduh takođe može pogoršati tegobe kod ljudi sa astmom i drugim respiratornim bolestima, naročito kada je prisutna visoka vlažnost ili zagađenje vazduha.

Telesna građa takođe utiče

Na podnošenje vrućine utiču i:

• telesna masa;
• količina potkožnog masnog tkiva;
• godine života;
• nivo fizičke aktivnosti.

Osobe sa većom telesnom masom često imaju veće teškoće pri rashlađivanju jer telo proizvodi više toplote, dok masno tkivo otežava njeno oslobađanje.

Zašto stariji ljudi teže podnose leto?

Sa godinama se menjaju sposobnosti organizma da reguliše temperaturu.

Starije osobe često imaju slabiji osećaj žeđi, manje efikasan sistem znojenja i sporiju reakciju tela na promene temperature.

Zbog toga su izložene većem riziku od dehidracije i toplotnog udara.

Genetika može igrati ulogu

Neke razlike u podnošenju toplote povezane su i sa genetikom.

Ljudi se razlikuju u načinu na koji njihovo telo reguliše cirkulaciju, znojenje i reakciju na toplotni stres. Zbog toga dve osobe iste starosti i slične kondicije mogu potpuno drugačije reagovati na isti vremenski uslov.

Kada vrućina postaje opasna?

Normalno je da se tokom vrelih dana osećate umorno, ali postoje simptomi koji zahtevaju oprez:

• jaka slabost;
• vrtoglavica;
• mučnina;
• glavobolja;
• ubrzan rad srca;
• konfuzija;
• gubitak svesti.

Posebno opasan znak je prestanak znojenja uz veoma visoku telesnu temperaturu, što može ukazivati na toplotni udar.

Najbolja zaštita je slušati telo

Stručnjaci savetuju da se tokom velikih vrućina ne testira izdržljivost organizma. Redovan unos tečnosti, izbegavanje najtoplijeg dela dana, lagana odeća i pauze u hladu mogu značajno smanjiti rizik.

Iako neki ljudi deluju kao da im visoke temperature uopšte ne smetaju, a drugi se bore već na početku vrelog dana, razlika nije samo u „navici“. Način na koji podnosimo vrućinu rezultat je kombinacije genetike, kondicije, godina, zdravstvenog stanja i sposobnosti tela da se efikasno rashladi.

Niskokalorične užine poput kokica, tikvica i kelja olakšavaju ženama da uživaju bez griže savesti

Zdrave grickalice koje ne goje privlače sve više pažnje među ženama koje žele da očuvaju liniju, ali i uživaju u ukusnim zalogajima tokom dana. U poslednje vreme, mnoge dame u Srbiji biraju praktične i lagane užine koje mogu lako pripremiti kod kuće. Zbog toga, stručnjaci ističu važnost izbora namirnica koje ne sadrže previše kalorija, ali su bogate vlaknima i vitaminima.

Zdrave grickalice koje ne goje kao izbor za svaku priliku

Pre svega, kokice predstavljaju omiljenu užinu za mnoge žene. Pripremljene sa minimalnom količinom ulja i malo soli, kokice nude osećaj sitosti i ne opterećuju organizam nepotrebnim kalorijama. Osim toga, možete ih začiniti mlevenom paprikom ili origanom, pa svaki put dobijate novi ukus. Takođe, karpačo od tikvica je odličan način da osvežite svoje obroke, posebno tokom toplih letnjih dana. Tikvice se seku tanko, preliju limunovim sokom, maslinovim uljem, posole i pobibere. Na taj način, ova užina sadrži mnogo vode i veoma malo kalorija, što je čini pogodnom za redovnu konzumaciju.

Hrskavi zalogaji za žene koje paze na liniju

Osim navedenih opcija, kiseli krastavci su često na meniju žena koje žele nešto slano, ali ne žele da unesu mnogo kalorija. Ipak, zbog soli, preporučuje se umeren unos. S druge strane, čips od kelja postaje sve popularniji zahvaljujući svojoj jednostavnoj pripremi. Kelj se opere, odvoji od stabljike, blago posoli, premaže sa malo ulja i peče desetak minuta u rerni. Krajnji rezultat je hrskava grickalica bogata vitaminima i mineralima, idealna kao zamena za klasični čips. Mnoge žene ističu da im ovakve užine pomažu da izbegnu prejedanje i sačuvaju vitku liniju.

Navike koje olakšavaju zdrav izbor tokom dana

Zbog užurbanog tempa života, praktične užine su često najbolji saveznik na poslu ili tokom obaveza. „Otkako sam počela da nosim čips od kelja na posao, više nemam potrebu za kupovnim grickalicama“, kaže Marija Petrović, nutricionista. Na ovaj način, žene mogu same da kontrolišu sastojke i prilagode užinu svom ukusu. Na kraju, zdrave grickalice koje ne goje omogućavaju ženama da uživaju u svakodnevnim aktivnostima, a pritom vode računa o svom zdravlju i izgledu.