Kejtlin iz Kanade opisuje iskustvo surogat majčinstva kada je ostala bez podrške porodice kojoj je želela da pomogne
Kejtlin Legasi iz Kanade odlučila je sa svega 20 godina da bude surogat majka za bračni par iz Velike Britanije. Njen motiv bila je želja da usreći one koji ne mogu da imaju decu, pa se prijavila putem onlajn foruma i upoznala Alis i Džejmsa, koji su godinama pokušavali da dobiju dete. “Verovala sam da ti ljubazni, brižni ljudi zaslužuju da budu roditelji, i da ja mogu da im pomognem”, priseća se Kejtlin.
Prema zakonima u Kanadi, surogat majčinstvo ne podrazumeva finansijsku nadoknadu, osim pokrića osnovnih troškova, što je Kejtlin i prihvatila. Dogovor je bio da se njih troje upišu u izvod iz matične knjige rođenih, dok bi ona ubrzo potom odustala od svih roditeljskih prava. Danas, Kejtlin smatra da niko mlađi od 25 godina ne bi trebalo da donosi ovako važnu odluku i priznaje: “Bila sam naivna sa jedva 20 godina”.
Na početku trudnoće, podrška i komunikacija sa parom iz Velike Britanije bili su redovni, ali su vremenom razgovori postali ređi, a uplata troškova je prestala. Kada je izrazila zabrinutost, Džejms joj je rekao da se razvodi i da je Alis napustila dom. Ubrzo nakon toga, predložili su joj da blizance preda na usvajanje. “Odjednom me je preplavila panika. Držala sam stomak i pitala se šta će biti s blizancima. Nisam znala odakle da počnem”, iskrena je Kejtlin.
Bez pravne zaštite, obratila se poznanici koja radi sa hraniteljskim porodicama i ubrzo upoznala Sofi i Roba, par koji je dugo čekao na usvajanje deteta. Sofi je bila uz nju tokom porođaja, a blizanci su rođeni u 33. nedelji i morali su da ostanu na intenzivnoj nezi. “Nije bilo onog naleta ljubavi kao sa mojom decom”, kaže Kejtlin. Kao zakonska majka, bila je odgovorna za medicinske odluke i boravila je sa blizancima u bolnici dok nije završen zvaničan proces usvajanja.
Par iz Velike Britanije, koji je prvobitno želeo decu, kasnije je odbio svaki kontakt, pa su Sofi i Rob morali uz pomoć privatnog detektiva da pronađu biološkog oca radi završetka usvajanja. “Kada su deca zvanično usvojena, osetila sam ogroman talas olakšanja. Sreća u nesreći bila je što se noćna mora konačno završila”, zaključuje Kejtlin. Danas, Kejtlin ima kontakt sa roditeljima blizanaca i ponosna je što je omogućila dvoje dece da pronađu svoj dom.
