U susret 8. martu, otkrivamo kako svakodnevni mentalni i emocionalni zadaci utiču na žene i njihovo zdravlje
Praznični period oko Dana žena često je vreme kada žene dobijaju pažnju u vidu čestitki, cveća ili malih poklona. Ipak, iza tih gestova ostaje važno pitanje: ko svakodnevno vodi računa o funkcionisanju doma, organizaciji obaveza i pružanju emocionalne podrške porodici i kolegama? Istraživanja potvrđuju da se najveći deo ovih zadataka i dalje oslanja na žene, što dovodi do konstantnog osećaja umora i iscrpljenosti.
Ovaj „mentalni teret” uključuje praćenje svega što je potrebno za domaćinstvo, od brige o školskim obavezama dece do planiranja kupovine i održavanja kućnog reda. „Često čujem rečenicu: ‘Samo mi reci šta treba da uradim’, ali to nije pomoć – to je prebacivanje odgovornosti za organizaciju na mene”, ističe Jovana Petrović, zaposlena majka dvoje dece. Takva podela proističe iz društvenih normi: devojčice od detinjstva uče kako da prepoznaju i rešavaju kućne zadatke, dok se od dečaka to ne očekuje u istoj meri.
Stručna istraživanja potvrđuju da razlike u percepciji kućnih obaveza nisu urođene, već rezultat vaspitanja. Muškarci i žene mogu razviti jednaku svest o potrebama doma, ali je ključno da se zadaci dele ravnopravno, kako bi se izbegao dodatni pritisak na žene.
Ovaj nevidljivi rad nastavlja se i na radnom mestu: od žena se često očekuje da budu organizatori timskih događaja, medijatori ili podrška kolegama u stresnim situacijama. „Na poslu se često podrazumeva da ću ja organizovati proslave ili pomoći kolegi da prevaziđe stres, iako to nije deo mog zvaničnog posla“, navodi Milica Janković, administrativna radnica. Ovakav emocionalni rad retko je priznat ili nagrađen, ali može ozbiljno doprineti osećaju sagorevanja.
Žene koje pripadaju marginalizovanim grupama suočavaju se sa dodatnim pritiscima i potrebom da stalno dokazuju svoju vrednost, što dodatno utiče na njihovo psihofizičko zdravlje.
Ekonomistkinje i autorke, poput Rouz Hakman, ističu važnost emocionalnog rada koji žene svakodnevno obavljaju – iako je on presudan za funkcionisanje društva i privrede, često nije materijalno nagrađen. Savremena istraživanja pokazuju da ovakva angažovanost povećava produktivnost i uspeh kompanija, ali priznanje za to žene retko dobijaju.
Uoči Dana žena, važno je razmisliti šta ženama zaista treba. Sve više žena želi ravnopravnu podelu odgovornosti, više razumevanja i više vremena za sebe. Prava podrška nije u simboličnim poklonima, već u svakodnevnom deljenju odgovornosti i priznavanju truda – kako kod kuće, tako i na radnom mestu.
