Connect with us

Porodica

Nevidljiv teret: Zašto žene i dalje preuzimaju najviše brige u porodici i na poslu

U susret 8. martu, otkrivamo kako svakodnevni mentalni i emocionalni zadaci utiču na žene i njihovo zdravlje

Published

4 months ago

on

Foto Izvor:

U susret 8. martu, otkrivamo kako svakodnevni mentalni i emocionalni zadaci utiču na žene i njihovo zdravlje

Praznični period oko Dana žena često je vreme kada žene dobijaju pažnju u vidu čestitki, cveća ili malih poklona. Ipak, iza tih gestova ostaje važno pitanje: ko svakodnevno vodi računa o funkcionisanju doma, organizaciji obaveza i pružanju emocionalne podrške porodici i kolegama? Istraživanja potvrđuju da se najveći deo ovih zadataka i dalje oslanja na žene, što dovodi do konstantnog osećaja umora i iscrpljenosti.

Ovaj „mentalni teret” uključuje praćenje svega što je potrebno za domaćinstvo, od brige o školskim obavezama dece do planiranja kupovine i održavanja kućnog reda. „Često čujem rečenicu: ‘Samo mi reci šta treba da uradim’, ali to nije pomoć – to je prebacivanje odgovornosti za organizaciju na mene”, ističe Jovana Petrović, zaposlena majka dvoje dece. Takva podela proističe iz društvenih normi: devojčice od detinjstva uče kako da prepoznaju i rešavaju kućne zadatke, dok se od dečaka to ne očekuje u istoj meri.

Stručna istraživanja potvrđuju da razlike u percepciji kućnih obaveza nisu urođene, već rezultat vaspitanja. Muškarci i žene mogu razviti jednaku svest o potrebama doma, ali je ključno da se zadaci dele ravnopravno, kako bi se izbegao dodatni pritisak na žene.

Ovaj nevidljivi rad nastavlja se i na radnom mestu: od žena se često očekuje da budu organizatori timskih događaja, medijatori ili podrška kolegama u stresnim situacijama. „Na poslu se često podrazumeva da ću ja organizovati proslave ili pomoći kolegi da prevaziđe stres, iako to nije deo mog zvaničnog posla“, navodi Milica Janković, administrativna radnica. Ovakav emocionalni rad retko je priznat ili nagrađen, ali može ozbiljno doprineti osećaju sagorevanja.

Žene koje pripadaju marginalizovanim grupama suočavaju se sa dodatnim pritiscima i potrebom da stalno dokazuju svoju vrednost, što dodatno utiče na njihovo psihofizičko zdravlje.

Ekonomistkinje i autorke, poput Rouz Hakman, ističu važnost emocionalnog rada koji žene svakodnevno obavljaju – iako je on presudan za funkcionisanje društva i privrede, često nije materijalno nagrađen. Savremena istraživanja pokazuju da ovakva angažovanost povećava produktivnost i uspeh kompanija, ali priznanje za to žene retko dobijaju.

Uoči Dana žena, važno je razmisliti šta ženama zaista treba. Sve više žena želi ravnopravnu podelu odgovornosti, više razumevanja i više vremena za sebe. Prava podrška nije u simboličnim poklonima, već u svakodnevnom deljenju odgovornosti i priznavanju truda – kako kod kuće, tako i na radnom mestu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Porodica

Novi broj magazina slavi žene i povratak prirodne lepote kroz inspirativne priče

Jubilarno izdanje donosi transformacije, savete o zdravlju i stilu, kao i lične priče poznatih i stručnjaka

Published

2 months ago

on

April 20, 2026

By

Jubilarno izdanje donosi transformacije, savete o zdravlju i stilu, kao i lične priče poznatih i stručnjaka

Od subote, 18. aprila, na kioscima vas očekuje novo izdanje omiljenog ženskog magazina koje donosi bogat izbor tema za lični rast, lepotu i zdravlje, savršene za opuštanje tokom vikenda. Povodom 30 godina postojanja, magazin ističe žene iz svoje redakcije – ovonedeljni broj posvećen je urednici noćne smene Jeleni Stefanović, koja je još kao devojčica znala da će život posvetiti novinarstvu. U rubrici o ličnom stilu, stručnjaci iz oblasti šminke, frizura i mode predstavili su transformaciju učiteljice Tamare Jovanović iz Banatskih Karlovaca. Tamara je presrećna izjavila: “Kao da me je sunce ogrejalo!” nakon što je isprobala novi izgled.

Čitateljke će pronaći i otvorene ispovesti poznatih žena. Pevačica Nina Badrić govori o izazovima nastupa i granicama koje je morala da postavi tokom karijere. Upoznajte i mladu frulašicu iz generacije Z, Snježanu Tuku, koja svojim talentom osvaja publiku. Posebno emotivan deo magazina posvećen je sećanju na dr Tamaru Lazić Strugar, koja je ostavila neizbrisiv trag u svom pozivu.

Za roditelje, novi broj donosi praktične savete o tome kako očuvati poverenje deteta kada je reč o korišćenju mobilnih telefona. Kulinarski kutak nudi recepte za jela sa mladim zelenišem, kolače sa grizom i domaći hleb sa spanaćem, uz preporuke za brze i zdrave obroke.

Zdravlje i lepota ostaju u fokusu: dr Jelena Glavinić prenosi najnovije informacije sa Svetskog kongresa estetske i antiejdž medicine. Tu su i preporuke za izbor obuće i negu kože, kao i znaci po kojima ćete prepoznati da neka krema nije za vas. Ne zaboravite na redovno merenje krvnog pritiska, proveru mladeža i brigu o jetri tokom proleća. Ljubiteljke biljaka mogu naučiti više o ljubičastoj detelini, koja oplemenjuje svaki vrt.

Magazin poziva sve čitateljke da se priključe digitalnoj zajednici, kako bi uvek bile informisane o najnovijim vestima i događajima iz sveta žena.

Pročitaj još

Porodica

Kako je Amir pronašao toplinu porodice koju nije imao kao dete

Nakon detinjstva bez roditeljske ljubavi, Amir iz Tuzle danas gradi srećan dom za svoju porodicu

Published

2 months ago

on

April 16, 2026

By

Nakon detinjstva bez roditeljske ljubavi, Amir iz Tuzle danas gradi srećan dom za svoju porodicu

Amir Šečić iz Tuzle odrastao je bez roditelja – majka ga je ostavila samo tri dana nakon rođenja, a oca nikada nije upoznao. Svoje detinjstvo proveo je u domu za nezbrinutu decu, gde su mu toplina doma i roditeljski zagrljaj bili nepoznati. Kako sam priznaje, ‘Uvek mi je falila ljubav i sigurnost koju bi trebalo roditelji da pruže’.

Godinama je pokušavao da sazna više o svom poreklu i da razume zašto ga je majka napustila. Iako su povremeno pokušavali da razgovaraju o prošlosti, to nije donosilo olakšanje – ‘Pokušavali smo da spojimo naše priče o prošlosti, ali nikada nismo uspeli. Ili bi ona odustala, ili ja. Tako smo ostali svako sa svojom istinom’, priča Amir.

Najbolniji trenutak bio mu je susret sa majkom na njegov 18. rođendan, kada je želeo da proveri da li zna kad mu je rođendan. Majka mu je tada rekla da je to za nju običan dan i da ne zna razlog njegovog dolaska. ‘To me je slomilo. Tada sam odlučio da više neću pokušavati’, priseća se.

Nakon što je sa 15 godina napustio dom, život je postao još teži. Sa samo 17 godina odlazi u Nemačku u potrazi za poslom i boljom budućnošću. Suočavajući se sa izazovima, Amir je utehu pronašao u pisanju i objavio knjigu o svom detinjstvu, želeći da inspiriše mlade ljude i podseti ih koliko je porodica važna.

Danas je Amir suprug i otac dve devojčice. Porodica mu je najveća vrednost, a trudi se da pruži supruzi i ćerkama svu ljubav koju je sam želeo kao dete. ‘Moja osveta nije bila mržnja, već snaga da budem bolji roditelj svojoj deci’, ističe Amir. Njegova priča pokazuje da rane iz detinjstva mogu ostati, ali i postati podsticaj za stvaranje srećnog i toplog doma.

Pročitaj još

Porodica

Povratak iz Švajcarske: Kako je Rada pronašla sreću u selu Ježevica

Nakon godina provedenih u inostranstvu, Rada Kalajdžić u penziji gradi porodične veze i neguje tradiciju u Srbiji

Published

2 months ago

on

April 16, 2026

By

Nakon godina provedenih u inostranstvu, Rada Kalajdžić u penziji gradi porodične veze i neguje tradiciju u Srbiji

U podnožju planine Jelice, u mirnom selu Ježevica, Rada Kalajdžić je pronašla pravu sreću okružena porodicom, tradicijom i prirodom. Nakon više od dvadeset godina rada i života u Švajcarskoj, ova sedamdesetogodišnja baka i penzionerka odlučila je da se sa suprugom vrati u Srbiju. Kupili su kuću i imanje, želeći da penzionerske dane provedu u skladu sa vrednostima koje su im najvažnije.

Rada je majka dva sina i baka, a porodici i poštenom radu posvetila je ceo svoj život. Ističe da je od oca naučila ljubav prema ručnim radovima, te je nastavila da štrika, hekla i veze, ispunjavajući njegovu želju. Sve što napravi poklanja drugima, posebno onima kojima je pomoć najpotrebnija, nastavljajući tako porodičnu tradiciju.

Iako se vratila na selo, Rada nije ostala samo u okviru svog domaćinstva. Aktivno učestvuje u lokalnom udruženju žena, gde sa ostalim članicama organizuje podršku osobama sa invaliditetom, crkvama, manastirima i deci. Vodi računa o svojoj bašti, gde uzgaja voće i povrće, i uživa u svakodnevnim seoskim poslovima, daleko od gradske vreve.

Posebno je ponosna na odnos sa snajama – znanje iz domaćinstva nesebično deli sa njima, a one joj uzvraćaju poštovanjem. Kako sama kaže: „Verujem u pravdu i reč, a ono što obećam – to i ispunim, bez obzira na okolnosti.“ U njihovom domu poštovanje i razumevanje su svakodnevnica, a meštani često u šali kažu da je Ježevica selo u kojem se svekrve i snaje zaista vole – što je za Radu stvarnost, a ne izuzetak.

Za Radu je najveće bogatstvo porodica koja se drži zajedno, ljubav koja se prenosi i znanje koje ostaje kroz generacije. Svojim primerom pokazuje da je moguće spojiti tradiciju, međusobno poštovanje i toplinu, čak i nakon godina provedenih u inostranstvu.

Pročitaj još

U Trendu