Spor između osnivača i aktuelnog CEO-a OpenAI-a mogao bi uticati na budućnost AI industrije i pravila finansiranja
U Oaklandu narednih dana počinje suđenje u slučaju Musk protiv Altmana, u kojem će porota odlučivati da li je OpenAI prevario Elona Muska prilikom prelaska iz neprofitne u profitnu organizaciju. Reč je o sporu koji bi mogao imati dugoročne posledice na finansijske modele i regulaciju u veštačkoj inteligenciji. Suđenje dolazi nakon što je OpenAI, poznat po razvoju ChatGPT-a, uspešno reorganizovao svoju kompanijsku strukturu u javno dobrobitno preduzeće, dok je neprofitna fondacija zadržala vlasnički udeo procenjen na 130 milijardi dolara.
Elon Musk je tužbu podneo 2024. godine, tvrdeći da je OpenAI napustio svoju originalnu neprofitnu misiju. Prema dostupnim informacijama, sukob je započeo još 2015. kada je Sam Altman, tada suosnivač OpenAI-a, predložio Musku zajednički rad na razvoju AI tehnologija koje bi koristile čovečanstvu, bez potrebe za ostvarivanjem profita. Ipak, ubrzo je postalo jasno da su za dalji razvoj potrebna znatno veća ulaganja, zbog čega je tokom 2017. većina zaposlenih, uključujući Muska, podržala formiranje profitnog ogranka.
Musk je napustio upravni odbor 2018. godine, a naredne godine OpenAI je osnovao profitni ogranak sa “capped-profit” modelom. Ova struktura je omogućavala investitorima povrat ograničen na 100 puta uloženo, dok bi višak prihoda pripao neprofitnom delu. Nakon komercijalnog uspeha ChatGPT-a 2022. i novog investicionog ciklusa od 6,6 milijardi dolara u 2024. godini, OpenAI je reorganizovao profitni deo u javno dobrobitno preduzeće, čime je olakšana dalja kapitalizacija i saradnja s investitorima poput Microsofta.
Musk je pokušao da sudski spreči ovu transformaciju, ali bez uspeha. On tvrdi da je prevaren kao donator, jer neće imati finansijsku korist ni u slučaju izlaska OpenAI-a na berzu. U postupku je utvrđeno da je Musk prvobitno tvrdio da je donirao 100 miliona dolara, dok su kasniji podaci ukazivali na iznos od oko 50 miliona dolara. Prema rečima profesora Majkla Dorfa sa UCLA, pravna kompleksnost leži u prelasku iz neprofitnog u profitni model, što je retka praksa u američkom poslovnom pravu.
Ishod ovog procesa mogao bi imati šire posledice za način na koji se finansiraju AI kompanije i odnos neprofitnog i profitnog sektora u razvoju naprednih tehnologija, a pažljivo ga prate i investitori i regulatorna tela.
