Vesti o nestanku dece i tinejdžera, koji bez najave odu od kuće i satima ili danima se ne javljaju porodici, poslednjih godina izazivaju veliku zabrinutost u Srbiji. Iako se u mnogim slučajevima deca pronađu nepovređena, svaki nestanak za roditelje predstavlja sate neizvesnosti, straha i iščekivanja.

Stručnjaci upozoravaju da ovakve situacije ne treba posmatrati samo kao „dečju fazu“ ili bunt, već kao mogući znak da je detetu potrebna pomoć i podrška.

Zašto deca odlaze od kuće?

Razlozi mogu biti veoma različiti. Kod adolescenata su česti sukobi sa roditeljima, osećaj da ih niko ne razume, pritisak vršnjaka ili problemi u školi. Neka deca beže od konflikata, dok druga žele da pokažu nezavisnost ili privuku pažnju kada smatraju da ih okolina ne čuje.

Na odluku mogu uticati i vršnjačko nasilje, problemi na društvenim mrežama, emotivne veze, porodične krize ili osećaj usamljenosti. U pojedinim slučajevima prisutni su i ozbiljniji problemi sa mentalnim zdravljem, zbog čega je važno ne donositi ishitrene zaključke.

Prvi sati su najvažniji

Ako dete nije došlo kući u dogovoreno vreme i ne odgovara na pozive ili poruke, roditelji bi najpre trebalo da pokušaju da stupe u kontakt sa njegovim prijateljima, rođacima i osobama za koje znaju da ih dete posećuje. Važno je proveriti sve informacije, ali bez širenja panike ili neproverenih tvrdnji.

Ukoliko postoji osnovana sumnja da je dete nestalo ili je u opasnosti, ne treba čekati. Odmah je potrebno obavestiti policiju i dati sve raspoložive informacije – opis deteta, fotografiju, poslednju poznatu lokaciju, odeću koju je nosilo i druge korisne podatke. Brza reakcija može biti od presudnog značaja.

Kako razgovarati kada se dete vrati?

Koliko god situacija bila stresna, prvi razgovor ne bi trebalo da bude ispunjen optužbama i povišenim tonom. Stručnjaci savetuju da roditelji najpre pokažu olakšanje što je dete bezbedno, a zatim pokušaju da saznaju šta ga je navelo da ode.

Otvoren razgovor, pažljivo slušanje i spremnost da se zajednički pronađe rešenje često daju bolje rezultate od kažnjavanja ili pretnji. Ako se iza odlaska kriju ozbiljniji problemi, korisno je potražiti pomoć školskog psihologa, pedagoga ili stručnjaka za mentalno zdravlje.

Prevencija počinje u porodici

Redovna komunikacija, međusobno poverenje i interesovanje za detetov svakodnevni život mogu značajno smanjiti rizik od ovakvih situacija. Važno je da deca znaju da u porodici mogu da razgovaraju o svojim problemima bez straha od osude.

Roditelji bi trebalo da prate promene u ponašanju, poput naglog povlačenja, učestalih svađa, izostanaka iz škole ili prekida kontakta sa prijateljima. Takvi signali ne znače nužno da će dete otići od kuće, ali mogu ukazivati na to da prolazi kroz težak period.

Svaki slučaj treba shvatiti ozbiljno

Odlazak deteta od kuće nikada ne treba minimizovati. I kada se sve završi bez težih posledica, takav događaj često ukazuje da postoje problemi kojima treba posvetiti pažnju. Pravovremena reakcija, saradnja sa nadležnim službama i podrška detetu nakon povratka ključni su za njegovu bezbednost i sprečavanje sličnih situacija u budućnosti.

Najvažnija poruka je da nijedan roditelj ne treba da okleva ako veruje da mu je dete nestalo. Brza prijava policiji i prikupljanje tačnih informacija mogu biti presudni, dok otvorena komunikacija i podrška ostaju najbolji način da se izgradi poverenje i smanji rizik da se ovakve situacije ponove.

Od trenutka kada dete uđe u tinejdžerske godine, odeća često postaje mnogo više od običnog izbora garderobe. Način oblačenja može biti način izražavanja ličnosti, pripadnosti određenoj grupi ili pokušaj da mlada osoba pronađe sopstveni identitet.

Mnogim roditeljima se dešava da se iznenade kada njihov tinejdžer počne da bira garderobu koju oni smatraju neobičnom, neprikladnom ili potpuno drugačijom od onoga što bi sami izabrali. Međutim, stručnjaci savetuju da prvi korak ne bude kritika, već razgovor.

Pokušajte da razumete šta stoji iza izbora

Odeća kod tinejdžera često šalje poruku o tome kako se osećaju i kako žele da ih drugi vide. Nova frizura, drugačiji stil ili određeni komadi garderobe mogu biti deo istraživanja sopstvenog identiteta.

Umesto pitanja poput: „Zašto se tako oblačiš?“, korisnije je pokazati interesovanje i pitati šta im se dopada u tom stilu i zbog čega su ga izabrali.

Postavite granice, ali bez omalovažavanja

Roditelji imaju pravo da postave određena pravila, naročito kada je reč o situacijama u kojima postoje realni razlozi za zabrinutost. Ipak, stalne kritike izgleda mogu narušiti samopouzdanje deteta i udaljiti ga od porodice.

Važno je razlikovati ono što je samo drugačije od onoga što je zaista problematično.

Ne pretvarajte garderobu u stalni izvor konflikta

Ako se svaki izlazak iz kuće pretvori u raspravu oko odeće, tinejdžer može početi da krije svoje izbore ili da razgovore sa roditeljima doživljava kao napad.

Bolji pristup je dogovor – na primer, određena pravila za školu, porodične događaje ili formalne prilike, uz slobodu da u drugim situacijama izrazi svoj stil.

Gradite odnos zasnovan na poverenju

Tinejdžerski period je vreme kada mladi žele više samostalnosti. Kada roditelji pokažu da poštuju njihovu potrebu za izražavanjem, veća je verovatnoća da će ih dete poslušati i kada dođu ozbiljnije teme.

Najvažnije je da tinejdžer zna da je prihvaćen kao osoba, čak i kada se roditelju ne dopada svaki njegov izbor. Razgovor, poštovanje i jasne granice često daju bolje rezultate od zabrana i kritika.

Jubilarno izdanje donosi transformacije, savete o zdravlju i stilu, kao i lične priče poznatih i stručnjaka

Od subote, 18. aprila, na kioscima vas očekuje novo izdanje omiljenog ženskog magazina koje donosi bogat izbor tema za lični rast, lepotu i zdravlje, savršene za opuštanje tokom vikenda. Povodom 30 godina postojanja, magazin ističe žene iz svoje redakcije – ovonedeljni broj posvećen je urednici noćne smene Jeleni Stefanović, koja je još kao devojčica znala da će život posvetiti novinarstvu. U rubrici o ličnom stilu, stručnjaci iz oblasti šminke, frizura i mode predstavili su transformaciju učiteljice Tamare Jovanović iz Banatskih Karlovaca. Tamara je presrećna izjavila: “Kao da me je sunce ogrejalo!” nakon što je isprobala novi izgled.

Čitateljke će pronaći i otvorene ispovesti poznatih žena. Pevačica Nina Badrić govori o izazovima nastupa i granicama koje je morala da postavi tokom karijere. Upoznajte i mladu frulašicu iz generacije Z, Snježanu Tuku, koja svojim talentom osvaja publiku. Posebno emotivan deo magazina posvećen je sećanju na dr Tamaru Lazić Strugar, koja je ostavila neizbrisiv trag u svom pozivu.

Za roditelje, novi broj donosi praktične savete o tome kako očuvati poverenje deteta kada je reč o korišćenju mobilnih telefona. Kulinarski kutak nudi recepte za jela sa mladim zelenišem, kolače sa grizom i domaći hleb sa spanaćem, uz preporuke za brze i zdrave obroke.

Zdravlje i lepota ostaju u fokusu: dr Jelena Glavinić prenosi najnovije informacije sa Svetskog kongresa estetske i antiejdž medicine. Tu su i preporuke za izbor obuće i negu kože, kao i znaci po kojima ćete prepoznati da neka krema nije za vas. Ne zaboravite na redovno merenje krvnog pritiska, proveru mladeža i brigu o jetri tokom proleća. Ljubiteljke biljaka mogu naučiti više o ljubičastoj detelini, koja oplemenjuje svaki vrt.

Magazin poziva sve čitateljke da se priključe digitalnoj zajednici, kako bi uvek bile informisane o najnovijim vestima i događajima iz sveta žena.