Redovan unos jaja može biti deo zdrave ishrane, ali određene grupe žena treba da budu oprezne
Mnoge žene brinu da li je svakodnevna konzumacija jaja dobra za zdravlje srca i krvnih sudova, naročito zbog holesterola koji ova namirnica sadrži. Iako su jaja godinama imala lošu reputaciju, novija istraživanja ističu da njihov uticaj na krvni pritisak i nivo masnoća u krvi zavisi od kompletne ishrane, genetike i postojećih bolesti.
Jedno jaje ima oko 185 miligrama holesterola, ali sadrži vrlo malo zasićenih masti. Prema stručnjacima, upravo zasićene masti imaju veći uticaj na povećanje „lošeg“ LDL holesterola nego sam holesterol iz hrane, što znači da jaja, ako se uklapaju u uravnotežen jelovnik, ne predstavljaju problem za većinu ljudi.
Studije pokazuju da umerena svakodnevna konzumacija jaja, posebno uz ishranu sa niskim sadržajem zasićenih masti, ne povećava rizik od visokog krvnog pritiska niti značajno utiče na holesterol. Studija iz 2025. godine pokazala je da jaja kao deo DASH dijete nisu pogoršala parametre zdravlja srca, dok su istraživanja iz 2018. godine povezala umerenu konzumaciju jaja sa nižim rizikom od hipertenzije u odnosu na crveno meso i prerađevine.
Ipak, rezultati nisu uvek isti. Jedno francusko istraživanje ukazuje da žene koje jedu jaja svakodnevno mogu imati veći rizik za povišen pritisak, a slični rezultati su dobijeni i u SAD. Zbog toga ženama koje već imaju hipertenziju ili druge rizične faktore savetuje se konsultacija sa lekarom ili nutricionistom o količini jaja u ishrani.
Kada je u pitanju holesterol, kod većine osoba jaja ne izazivaju značajan porast ukupnog holesterola jer jetra automatski smanjuje sopstvenu proizvodnju kada ga unosimo više hranom. Neka istraživanja potvrđuju da dva jaja dnevno, uz malo zasićenih masti, ne povisuju LDL holesterol, dok kod pojedinih može doći do blagog rasta. Pozitivno je što jaja istovremeno mogu povećati „dobar“ HDL holesterol, koji ima zaštitnu ulogu za srce.
Poseban oprez savetuje se ženama sa dijabetesom, već postojećim bolestima srca ili naslednom sklonošću ka visokom holesterolu, jer kod njih jaja mogu drugačije delovati na masnoće u krvi. U tim slučajevima, individualno savetovanje sa stručnjakom je najvažnije.
Za razliku od prerađenih mesnih proizvoda kao što su slanina i kobasice, jaja su siromašna zasićenim mastima i bogata kvalitetnim proteinima, vitaminima i mineralima. Zato se umerena konzumacija jaja u okviru celokupno zdrave ishrane smatra sigurnom za većinu žena.
Kako naglašava dr Ana Petrović, specijalista interne medicine: „Jaja su nutritivno vredna namirnica, ali je važno obratiti pažnju na način pripreme i ukupne navike u ishrani, posebno kod žena sa hroničnim bolestima.“
