Pravilna ishrana, unos tečnosti i pažljiv odabir namirnica ključ su za oporavak kod stomačnog virusa i osetljivog želuca.

Problemi sa stomačnim virusima i osetljivim stomakom, poput mučnine, povraćanja ili dijareje, česti su, posebno u toplijim mesecima ili nakon konzumacije rizičnih namirnica. U takvim situacijama, važno je znati kako izabrati hranu koja će pomoći brzom oporavku tela.

Prema savetima dr Marijane M. Rajić, najbitnije je odmah nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite. Voda, bistre supe i napici za nadoknadu minerala treba da budu prvi izbor, jer pomažu telu da zadrži ravnotežu natrijuma i kalijuma – što je presudno za normalan rad mišića i nervnog sistema.

Iako se često misli da je sirovo voće i povrće uvek najbolji izbor, tokom stomačnih tegoba to nije slučaj. Povrće kao što su kupus, brokoli, karfiol, paprika i luk, bogato vlaknima, može izazvati nadimanje i gasove. Takođe, orašasti plodovi, semenke i mahunarke, iako zdravi, zahtevaju duže varenje i mogu pojačati nelagodnost kod stomaka. Određene vrste voća poput krušaka, šljiva i trešanja, zbog visokog sadržaja prirodnih šećera i vlakana, mogu dodatno pojačati dijareju. Sa druge strane, banane i pečene jabuke se lakše vare i preporučuju se kao prvi izbor posle prestanka povraćanja.

Za razliku od svakodnevne ishrane gde se prednost daje integralnim žitaricama, prilikom oporavka od stomačnih problema preporučuje se beli pirinač. “Beli pirinač se lakše vari, sadrži manje vlakana i može pomoći u stabilizaciji stolice”, navodi dr Marijana M. Rajić. Uz to, tostirani hleb i dvopek čine osnovu tzv. BRAT dijete (banane, pirinač, jabuke, tost), koja je preporučena u ranoj fazi oporavka.

Tokom ovog perioda, mlečni proizvodi mogu biti problematični jer stomak nakon infekcije može teže variti laktozu. Zbog toga mleko, sladoled i masni sirevi mogu pogoršati nadimanje i grčeve. Fermentisani mlečni proizvodi, kao što je jogurt, nekim osobama prijaju, ali ih treba uvoditi postepeno i u malim količinama.

Apetit tokom najtežih simptoma često potpuno izostane, ali kada se stanje poboljša, preporučuje se postepeno vraćanje na laganu hranu. Najvažnije je osluškivati potrebe svog tela i birati namirnice koje prija stomaku. Kako zaključuje dr Marijana M. Rajić: “Najvažnije je slušati signale svog tela i birati hranu koja prija vašem stomaku”.

Renomirani kardiohirurg deli praktične savete i ishranu koja podstiče dugovečnost i vitalnost srca

Mnoge žene žele da sačuvaju zdravlje srca i krvnih sudova kroz svakodnevne izbore, a upravo je dr Elsvort Verham, poznati kardiohirurg, svojim načinom života pokazao koliko je prevencija važna. On je ostao aktivan u operacionoj sali do 95. godine, a i posle stote bio je vitalan, što duguje navikama koje je sprovodio decenijama.

Dr Verham je dosledno primenjivao naučna saznanja na sopstveni život, zbog čega je doživeo duboku starost sa zdravim srcem i niskim holesterolom. Isticao je: “Ako jedete vegansku ishranu sa niskim sadržajem masti i vežbate, rizik za razvoj koronarne bolesti srca biće veoma mali”. Za njega je prevencija bila važnija od samog lečenja.

Presudni trenutak u njegovoj karijeri bio je kada je uočio razlike između arterija kod ljudi koji jedu meso i vegetarijanaca – krvni sudovi kod prvih često su bili puni naslaga, dok su kod vegetarijanaca bili mnogo čistiji. Na osnovu toga, dr Verham se odlučio za veganski način ishrane koji je praktikovao godinama.

Njegov tipičan doručak sastojao se od integralnih žitarica, sojinog mleka, šake orašastih plodova i voća. Za ručak je birao mahunarke, sirovo povrće, kao i kuvane špargle ili brokoli, dok su desert činile datule i orašasti plodovi. Izbegavao je prerađeni šećer i retko je jeo u restoranima, a iako vegan, povremeno je, van kuće, konzumirao ribu poput lososa.

Fizička aktivnost je takođe bila važan deo njegovog života – redovno je šetao i kosio travnjak. Posebnu pažnju posvećivao je i snu, kao i vremenu provedenom sa porodicom. Govorio je: “Ne dozvoljavam da me sitnice izbace iz takta”, pa je nivo stresa u njegovom životu bio minimalan.

Živeo je u Loma Lindi, gradu sa strogim pravilima zdravog života. Pušenje je tamo zabranjeno, prodaja alkohola ograničena, a zajednički odmor i vreme sa porodicom su deo svakodnevice. Ovakvo okruženje i podrška zajednice doprinose i boljem zdravlju žena u toj sredini.

Za one koji žele da umanje rizik od bolesti srca, preporučuje se postepeno uvođenje više povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova u ishranu. Izbegavajte prerađene šećere i brzu hranu, dok ribu povremeno možete uključiti kao kvalitetan izvor proteina. Redovna fizička aktivnost, šetnje i vreme sa dragim ljudima takođe doprinose zdravlju.

Iskustvo dr Verhama jasno pokazuje da zdravlje srca zavisi od svakodnevnih odluka. Male promene mogu doneti dugoročne koristi, a usvajanje pozitivnih navika vodi do boljeg i dužeg života.

Osvežite se laganim i prirodnim desertom od jagoda koji možete lako napraviti kod kuće, bez posebne opreme

Kada temperature porastu, svi tražimo načine da se rashladimo, a domaći sladoled od jagoda je savršeno rešenje za one koji žele da izbegnu industrijske sladolede i biraju sastojke sami. Ova poslastica se priprema brzo i lako, ne zahteva napredne kuhinjske aparate, a idealna je za zajedničke trenutke sa porodicom ili prijateljicama tokom toplih dana.

Jagode su poznate po bogatom ukusu i brojnim benefitima za zdravlje, što ih čini odličnim izborom za pripremu domaćeg sladoleda. Recept je jednostavan i zahteva minimalno vremena, što ga čini posebno praktičnim za zaposlene žene i mame koje žele da porodici pruže prirodan i osvežavajući desert.

Za izradu sladoleda biće vam potrebno: 400 grama svežih jagoda, 200 mililitara slatke pavlake, 150 grama grčkog jogurta, tri kašike meda ili šećera i kašičica limunovog soka. Jagode operite i očistite, pa ih izmiksajte u blenderu dok ne dobijete potpuno glatku voćnu bazu. Nakon toga dodajte slatku pavlaku, grčki jogurt, zaslađivač po izboru i limunov sok, pa sve zajedno kratko umutite dok ne dobijete kremastu smesu. Ovaj spoj sastojaka daje sladoledu savršenu teksturu i osvežavajući ukus, dok limun unosi blagu notu svežine.

Smesu sipajte u posudu sa poklopcem i stavite u zamrzivač na najmanje četiri do pet sati. Da bi sladoled bio što kremastiji, preporučuje se da ga tokom zamrzavanja jednom ili dva puta promešate, čime ćete izbeći stvaranje velikih kristala leda i dobiti glatku strukturu koja je često bolja od kupovne varijante.

Nakon što se sladoled dovoljno stegne, poslužite ga u omiljenim činijama i ukrasite svežim jagodama, listićima mente ili, po želji, rendanom belom čokoladom. Po ukusu možete dodati i sitne komadiće voća ili mrvljeni keks – savršeno za decu i odrasle.

Ovaj desert nije samo ukusan, već i praktičan izbor za sve koji vode računa o zdravoj ishrani, jer sami određujete količinu šećera i birate kvalitetne sastojke. Tako unapređujete navike u ishrani cele porodice, a sladoled može postati omiljeni letnji ritual. “Domaći recepti su najbolja garancija za zdravlje porodice”, kaže Sanja Paunović, majka dvoje dece koja često priprema ovakve poslastice.

Priprema ovog sladoleda može biti i zabavna porodična aktivnost, idealna prilika da svi zajedno uživate u sezoni jagoda i osvežavajućim ukusima leta.