Renomirani kardiohirurg deli praktične savete i ishranu koja podstiče dugovečnost i vitalnost srca

Mnoge žene žele da sačuvaju zdravlje srca i krvnih sudova kroz svakodnevne izbore, a upravo je dr Elsvort Verham, poznati kardiohirurg, svojim načinom života pokazao koliko je prevencija važna. On je ostao aktivan u operacionoj sali do 95. godine, a i posle stote bio je vitalan, što duguje navikama koje je sprovodio decenijama.

Dr Verham je dosledno primenjivao naučna saznanja na sopstveni život, zbog čega je doživeo duboku starost sa zdravim srcem i niskim holesterolom. Isticao je: “Ako jedete vegansku ishranu sa niskim sadržajem masti i vežbate, rizik za razvoj koronarne bolesti srca biće veoma mali”. Za njega je prevencija bila važnija od samog lečenja.

Presudni trenutak u njegovoj karijeri bio je kada je uočio razlike između arterija kod ljudi koji jedu meso i vegetarijanaca – krvni sudovi kod prvih često su bili puni naslaga, dok su kod vegetarijanaca bili mnogo čistiji. Na osnovu toga, dr Verham se odlučio za veganski način ishrane koji je praktikovao godinama.

Njegov tipičan doručak sastojao se od integralnih žitarica, sojinog mleka, šake orašastih plodova i voća. Za ručak je birao mahunarke, sirovo povrće, kao i kuvane špargle ili brokoli, dok su desert činile datule i orašasti plodovi. Izbegavao je prerađeni šećer i retko je jeo u restoranima, a iako vegan, povremeno je, van kuće, konzumirao ribu poput lososa.

Fizička aktivnost je takođe bila važan deo njegovog života – redovno je šetao i kosio travnjak. Posebnu pažnju posvećivao je i snu, kao i vremenu provedenom sa porodicom. Govorio je: “Ne dozvoljavam da me sitnice izbace iz takta”, pa je nivo stresa u njegovom životu bio minimalan.

Živeo je u Loma Lindi, gradu sa strogim pravilima zdravog života. Pušenje je tamo zabranjeno, prodaja alkohola ograničena, a zajednički odmor i vreme sa porodicom su deo svakodnevice. Ovakvo okruženje i podrška zajednice doprinose i boljem zdravlju žena u toj sredini.

Za one koji žele da umanje rizik od bolesti srca, preporučuje se postepeno uvođenje više povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova u ishranu. Izbegavajte prerađene šećere i brzu hranu, dok ribu povremeno možete uključiti kao kvalitetan izvor proteina. Redovna fizička aktivnost, šetnje i vreme sa dragim ljudima takođe doprinose zdravlju.

Iskustvo dr Verhama jasno pokazuje da zdravlje srca zavisi od svakodnevnih odluka. Male promene mogu doneti dugoročne koristi, a usvajanje pozitivnih navika vodi do boljeg i dužeg života.

Osvežite se laganim i prirodnim desertom od jagoda koji možete lako napraviti kod kuće, bez posebne opreme

Kada temperature porastu, svi tražimo načine da se rashladimo, a domaći sladoled od jagoda je savršeno rešenje za one koji žele da izbegnu industrijske sladolede i biraju sastojke sami. Ova poslastica se priprema brzo i lako, ne zahteva napredne kuhinjske aparate, a idealna je za zajedničke trenutke sa porodicom ili prijateljicama tokom toplih dana.

Jagode su poznate po bogatom ukusu i brojnim benefitima za zdravlje, što ih čini odličnim izborom za pripremu domaćeg sladoleda. Recept je jednostavan i zahteva minimalno vremena, što ga čini posebno praktičnim za zaposlene žene i mame koje žele da porodici pruže prirodan i osvežavajući desert.

Za izradu sladoleda biće vam potrebno: 400 grama svežih jagoda, 200 mililitara slatke pavlake, 150 grama grčkog jogurta, tri kašike meda ili šećera i kašičica limunovog soka. Jagode operite i očistite, pa ih izmiksajte u blenderu dok ne dobijete potpuno glatku voćnu bazu. Nakon toga dodajte slatku pavlaku, grčki jogurt, zaslađivač po izboru i limunov sok, pa sve zajedno kratko umutite dok ne dobijete kremastu smesu. Ovaj spoj sastojaka daje sladoledu savršenu teksturu i osvežavajući ukus, dok limun unosi blagu notu svežine.

Smesu sipajte u posudu sa poklopcem i stavite u zamrzivač na najmanje četiri do pet sati. Da bi sladoled bio što kremastiji, preporučuje se da ga tokom zamrzavanja jednom ili dva puta promešate, čime ćete izbeći stvaranje velikih kristala leda i dobiti glatku strukturu koja je često bolja od kupovne varijante.

Nakon što se sladoled dovoljno stegne, poslužite ga u omiljenim činijama i ukrasite svežim jagodama, listićima mente ili, po želji, rendanom belom čokoladom. Po ukusu možete dodati i sitne komadiće voća ili mrvljeni keks – savršeno za decu i odrasle.

Ovaj desert nije samo ukusan, već i praktičan izbor za sve koji vode računa o zdravoj ishrani, jer sami određujete količinu šećera i birate kvalitetne sastojke. Tako unapređujete navike u ishrani cele porodice, a sladoled može postati omiljeni letnji ritual. “Domaći recepti su najbolja garancija za zdravlje porodice”, kaže Sanja Paunović, majka dvoje dece koja često priprema ovakve poslastice.

Priprema ovog sladoleda može biti i zabavna porodična aktivnost, idealna prilika da svi zajedno uživate u sezoni jagoda i osvežavajućim ukusima leta.

Kora tikvica je bogata vitaminima i vlaknima – stručnjaci savetuju da ih samo dobro operete i pripremite sa sve korom.

Tikvice su nezaobilazan deo letnje ishrane mnogih žena, ali često grešimo kada pre pripreme uklanjamo njihovu koru. Registrovana dijetetičarka Lara Whitson ističe da upravo u kori ovog povrća leži najviše vitamina C i B6. Umesto ljuštenja, dovoljno je da tikvice detaljno operete pod mlazom vode kako biste sačuvali sve njihove nutricionističke vrednosti.

Osim što su bogate vitaminima, tikvice sa korom obiluju vlaknima, mineralima i biljnim jedinjenjima korisnim za zdravlje. Njihova tanka i blaga kora ne menja ukus ili teksturu jela, pa se lako uklapa u različite recepte. Redovno konzumiranje tikvica sa korom posebno je korisno ženama koje vode računa o unosu kalorija i žele da poboljšaju zdravlje creva.

Velika prednost tikvica je niska kalorijska vrednost – savršene su kao zamena za klasičnu testeninu. Popularni „zudle“, odnosno rezanci od tikvica, imaju svega 30 do 40 kalorija po šolji, dok ista količina pšenične testenine sadrži oko 200 kalorija. Ovakve rezance preporučuju žene koje žele lagan, ukusan obrok, bez suvišnih ugljenih hidrata i griže savesti. Zudle su odličan izbor i za osobe sa dijabetesom, jer ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi. Dijetetičarka Whitson savetuje da se zudle pripremaju kratkim blanširanjem ili laganim dinstanjem, kako bi zadržale čvrstoću.

Vlakna iz kore tikvica doprinose zdravlju creva i boljem varenju – jedno srednje povrće sadrži oko 2 grama vlakana. Žene koje se bore sa zatvorom ili nadutošću mogu primetiti poboljšanje upravo zahvaljujući redovnoj konzumaciji ovog povrća. Vlakna takođe hrane korisne bakterije u crevima, što jača imunitet i doprinosi opštem zdravlju. Tikvice su bogate i vitaminom C, ključnim za snažan imunitet i brži oporavak tkiva.

Pored toga, tikvice sadrže vitamin B6, gvožđe i vitamin C, pa njihova konzumacija može doprineti prevenciji anemije. Kako objašnjava Whitson: „Nizak nivo vitamina B6 i gvožđa može dovesti do anemije. Vitamin C iz tikvica dodatno pomaže telu da bolje apsorbuje gvožđe.“

Zato stručnjaci preporučuju da tikvice pred pripremu samo dobro operete, bez ljuštenja kore, kako biste iskoristili sve korisne sastojke. Tikvice sa korom idealne su za salate, grilovana jela, supe i čorbe, pružajući podršku zdravlju žena tokom svih životnih faza.