Divlji beli luk je zdrav, ali neophodno je temeljno ga oprati zbog rizika od parazita sa šumskog tla
Sremuš, poznat i kao divlji beli ili medveđi luk, postao je omiljen prolećni izbor u mnogim domaćinstvima širom Srbije. Ova biljka se od davnina koristi zbog svojih lekovitih svojstava, naročito među ženama koje žele da svojoj porodici obezbede prirodne izvore zdravlja. Sremuš se uglavnom konzumira sirov, u salatama ili kao dodatak raznim jelima, a poznat je po tome što pozitivno utiče na imuni sistem, krvni pritisak i proces varenja.
Ipak, važno je imati na umu da sremuš raste na šumskom tlu, što ga izlaže mogućnosti kontaminacije jajima parazita Echinococcus multilocularis, poznatog kao lisičja pantljičara. Ovaj parazit može prouzrokovati ozbiljnu bolest jetre, alveolarnu ehinokokozu, koja se razvija sporo i često ostaje neprimećena dugi niz godina. Infektolog dr Milena Petrović upozorava: ‘zaraza se najčešće prenosi unošenjem sirovih, neoprane hrane sa šumskog tla ili kontaktom sa zaraženim životinjama.’
Lisičja pantljičara je najčešće prisutna kod lisica, vukova i sitnih glodara, ali i kućni ljubimci poput pasa i mačaka povremeno mogu biti prenosioci. Do infekcije kod ljudi dolazi unošenjem jaja parazita preko prljavih ruku, zagađene hrane ili vode. Alveolarna ehinokokoza zahteva dugotrajno i skupo lečenje, a potpuno izlečenje je retkost.
Pošto se sremuš kod nas najčešće jede sirov, stručnjaci preporučuju poseban oprez u pripremi. Listove je potrebno temeljno oprati u toploj vodi, a idealno je ostaviti ih potopljene sat do dva pre konzumacije, a zatim ih još jednom dobro isprati. Ovaj jednostavan postupak značajno smanjuje rizik od infekcije, a pri tome ne umanjuje korisne efekte koje sremuš ima na zdravlje.
Za žene koje brinu o zdravlju porodice, bitno je da budu informisane o mogućim zdravstvenim rizicima i da sremuš pripremaju na bezbedan način. Uz pažljivo pranje i pravilnu obradu, sremuš može ostati dragocen dodatak ishrani i saveznik u očuvanju zdravlja.
