Da li vam se nekada dogodilo da iznenada osetite kao da je neko upravo prošao pored vas, iako kada se okrenete nema nikoga? Ovaj neobičan osećaj može biti iznenađujuće ubedljiv, ali za njega uglavnom postoji sasvim prirodno objašnjenje.

Naš mozak ne obrađuje samo ono što direktno gledamo. Dok hodamo ili sedimo, on istovremeno prikuplja informacije iz perifernog vida, sluha i drugih čula. Dovoljni su sitan pokret, promena svetla, zvuk koraka ili strujanje vazduha da mozak registruje da se nešto promenilo u okolini.

Problem je što toga često nismo svesni. Možemo osetiti da se nešto dogodilo, a da ne znamo koji je signal pokrenuo tu reakciju. Tada mozak pokušava da pronađe najlogičnije objašnjenje i može stvoriti utisak da je neko upravo prošao pored nas.

Umor, stres i pojačana pažnja prema okolini mogu dodatno uticati na ovakve procene. Kada smo posebno oprezni, mnogo lakše primećujemo i najmanje promene oko sebe.

Zato osećaj nije nužno „umišljanje“. Moguće je da je mozak zaista registrovao neki detalj koji svesno nismo primetili – samo što ga je naš um protumačio na svoj način.

Sledeći put kada se okrenete jer imate osećaj da je neko upravo prošao pored vas, možda nije vaša mašta. Moguće je da je vaš mozak samo bio nekoliko koraka ispred vaše svesne pažnje.