Stres više nije samo osećaj nervoze pred važan događaj. Kada traje dugo, može da se odrazi na san, raspoloženje, koncentraciju, apetit i svakodnevno funkcionisanje.

Stručnjaci upozoravaju da ljudi često ignorišu prve signale organizma. Umor koji ne prolazi ni posle odmora, glavobolje, napetost u mišićima, ubrzan rad srca, problemi sa snom i promena apetita mogu biti povezani sa dugotrajnim stresom.

Posebno je važno obratiti pažnju kada se više simptoma javlja istovremeno i kada traju nedeljama.

To ne znači da je svaki takav simptom posledica stresa. Slične tegobe mogu pratiti različita zdravstvena stanja, zbog čega je kod upornih ili izraženih simptoma najbolje razgovarati sa lekarom.

Dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, boravak na otvorenom i pauze tokom dana mogu pomoći u upravljanju svakodnevnim stresom.

Pravovremeni pregledi povećavaju šanse za izlečenje i smanjuju potrebu za agresivnim terapijama

Redovni pregledi dojki spasavaju živote žena u Srbiji i širom sveta. Rak dojke je najčešća vrsta raka kod žena. Ipak, mnoge žene odlažu odlazak na pregled dok se ne pojave prvi simptomi. Statistika pokazuje da čak 80 odsto obolelih nema poznate rizične faktore osim pola i godina. Zbog toga, svaka žena, bez obzira na porodičnu istoriju bolesti, treba da obrati pažnju na redovni pregledi dojki.

Rani pregledi dojki omogućavaju jednostavnije lečenje

Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi, šanse za uspešno lečenje su mnogo veće. Mamografija (rendgenski pregled dojki) i ultrazvuk otkrivaju promene i pre pojave simptoma. Evropske smernice preporučuju da žene od 50 do 69 godina redovno rade mamografiju. Međutim, žene mlađe ili starije od tog uzrasta treba da razgovaraju sa svojim lekarom o najboljem planu pregleda. Pored toga, samopregled jednom mesečno kod kuće može pomoći ranom otkrivanju promena.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Većina promena na dojci nije opasna. Ipak, pojava nove kvržice, zadebljanje, promena veličine ili oblika dojke, uvlačenje bradavice, promena boje kože ili pojava iscedka su znaci za odlazak kod lekara. Takođe, rano otkrivanje bolesti znači manji zahvat i brži oporavak. Zbog toga je važno ne zanemarivati ni najmanju promenu.

Zašto je prevencija važna za svakodnevni život žena

Osim redovnih pregleda, zdrave navike dodatno smanjuju rizik. Održavanje telesne težine, fizička aktivnost i ograničenje alkohola su preporučene mere. Međutim, zdrav stil života ne zamenjuje značaj pregleda.

Izjava stručnjaka o važnosti pregleda

Onkolog dr Ana Petrović kaže: „Najveća greška je čekati da se pojavi bol ili vidljiva promena. Redovni pregledi dojki spašavaju živote i omogućavaju da se bolest otkrije u fazi kada je izlečiva.“ Takođe, ona dodaje: „Zdrav život može smanjiti rizik, ali nije apsolutna zaštita. Samopregledi i konsultacije sa lekarom su neprocenjivi.“

Praktični saveti za žene svih uzrasta

Pre svega, svaka žena treba da zna kako da uradi samopregled dojki jednom mesečno. Pored toga, važno je izbegavati pušenje i nekontrolisanu hormonsku terapiju. Redovi pregledi kod lekara i otvoren razgovor o simptomima su osnova brige o zdravlju. Na kraju, nije slabost tražiti savet ili podršku.

Gde potražiti pomoć i sledeći koraci

Ako primetite promenu ili imate nedoumicu, obratite se svom lekaru ili ginekologu. Zdravstvene ustanove u Srbiji nude besplatne skrininge za žene u preporučenim godinama. Redovni pregledi dojki mogu biti presudni za rano otkrivanje i uspešno lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Ovaj jednostavan test kod kuće pomaže ženama da rano otkriju pad fizičke spremnosti i spreče povrede

Sve veći broj žena, posebno u starijem životnom dobu, suočava se sa padovima koji mogu dovesti do ozbiljnih povreda i smanjenja samostalnosti. Test koji se zove sit-to-stand test omogućava da kod kuće, u svega 30 sekundi, procenite snagu mišića nogu i rizik od padova. Ovaj test preporučuje i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti jer može pomoći ženama svih godina da na vreme prepoznaju znakove slabljenja tela. Naime, padovi godišnje pogode oko 30 odsto žena starijih od 65 godina, dok je taj procenat kod žena iznad 80 godina čak 50 odsto. Zbog toga je važno redovno pratiti telesnu spremnost.

Za izvođenje sit-to-stand testa kod kuće, potrebna je obična stolica bez naslona za ruke i štoperica. Sedite na sredinu stolice, dlanove stavite na suprotna ramena i leđa držite pravo. Kada pokrenete štopericu, ustanite do kraja i vratite se u sedeći položaj što više puta u 30 sekundi. Broj ponavljanja otkriva snagu vaših mišića i vašu fizičku spremnost.

Rezultat sit-to-stand testa pokazuje stanje tela i rizik od padova

Rezultati sit-to-stand testa različiti su prema starosnoj grupi. Prosečno, žene od 60 do 64 godine urade oko 12 ponavljanja, dok žene između 90 i 94 godine obično urade četiri. Međutim, ako je rezultat ispod proseka za vaše godine, to može ukazivati na veći rizik od padova ili slabiji oporavak nakon povreda ili bolesti. Osim toga, test pomaže da na vreme prepoznate smanjenje snage, ravnoteže i fleksibilnosti, što je ključno za očuvanje zdravlja i svakodnevnu samostalnost.

Padovi su ozbiljan zdravstveni izazov za žene jer često dovode do preloma, gubitka pokretljivosti i potrebe za negom. Pored toga, niži rezultat na ovom testu može ukazivati i na slabije funkcionisanje srca i pluća. “Test sit-to-stand daje dobar uvid u to koliko je osoba funkcionalno sposobna,” ističe profesorka Jugdeep Dhesi, specijalista za gerijatrijsku medicinu sa King’s College-a u Londonu. “Rezultat može da pruži informacije o snazi, ravnoteži i fleksibilnosti.”

Kako žene mogu poboljšati rezultat sit-to-stand testa

Ipak, rezultat testa nije konačan sud o vašem zdravlju i može zavisiti od trenutnog stanja, povreda ili oporavka nakon operacija. Ako primetite da vam opada broj ponavljanja, to je znak da treba obratiti pažnju na fizičku aktivnost. Redovne vežbe snage, poput čučnjeva, šetnje ili penjanja uz stepenice, mogu značajno poboljšati mišićnu izdržljivost i ravnotežu. Osim toga, važno je unositi dovoljno proteina i održavati zdravu telesnu masu.

Na kraju, ako primetite naglo pogoršanje rezultata ili imate druge zdravstvene tegobe, važno je da se obratite svom lekaru. Samo lekar može proceniti uzrok smanjenja funkcionalnosti i predložiti odgovarajući plan oporavka. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.