Iako se često izbegava česmovača, stručnjaci upozoravaju da najviše rizika za putničku dijareju donosi kontaminirana hrana.

Mnoge žene prilikom letovanja ili poslovnih putovanja često misle da će izbegavanjem vode sa česme sprečiti stomačne tegobe, ali zapravo se najveći broj problema javlja zbog hrane. Tipični simptomi poput grčeva, mučnine i učestalih odlazaka u toalet mogu se pojaviti nekoliko sati nakon dolaska na destinaciju. Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti govore da oko 1,6 milijardi ljudi godišnje ima simptome putničke dijareje, što znači da skoro dva miliona putnika u inostranstvu doživi ove tegobe barem jednom.

Simptomi obično traju tri do pet dana, ali kod nekih mogu potrajati i duže, što povećava rizik od dehidratacije i potrebe za medicinskom intervencijom – posebno kod dece, starijih i osoba koje već koriste antibiotike. Kod njih brži gubitak tečnosti može dovesti do ozbiljnijih posledica po zdravlje.

Stručnjaci ističu da je pogrešno verovati da je voda sa česme glavni izvor problema. Iako Svetska zdravstvena organizacija navodi da više od dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi, stomačne tegobe kod putnika uglavnom proizlaze iz hrane u kojoj se razvijaju bakterije. Salate oprane lokalnom vodom, umaci ostavljeni na sobnoj temperaturi i jela sa švedskog stola u hotelima često predstavljaju skriveni rizik. Leti, čak i hrana u poznatim restoranima lakše razvija bakterije zbog visokih temperatura.

Evropska agencija za bezbednost hrane upozorava da toplota pogoduje razvoju bakterija poput salmonele i kampilobaktera, što znači da jela koja dugo stoje na toplom mogu biti izvor dijareje, bez obzira na njihov izgled.

Zato je važno birati obroke pažljivo: izbegavajte sirovu hranu, salate koje nisu pripremljene neposredno pred vama i jela sa švedskog stola koja stoje duže vreme. Redovno perite ruke i koristite dezinfekciona sredstva, posebno pre jela i nakon korišćenja toaleta.

Ne ignorišite prve simptome – ukoliko tegobe traju duže od nekoliko dana ili se pojave znaci dehidratacije, obavezno se obratite lekaru. Uz osnovna pravila higijene i pažljiv izbor hrane, putovanja mogu biti mnogo prijatnija i sigurnija.

Amanda Grajs godinama se suočava sa sindromom koji izaziva i do 50 spontanih orgazama dnevno, bez seksualnog podsticaja

Amanda Grajs iz Sjedinjenih Američkih Država živi sa izuzetno retkim zdravstvenim problemom – sindromom trajnog genitalnog uzbuđenja (PGAD). Kod nje se svakog dana javljaju i do 50 iznenadnih i nekontrolisanih orgazama, potpuno bez seksualnih stimulacija. Prvi simptomi pojavili su se kad je imala samo šest godina, ali je svoje iskustvo dugo skrivala zbog straha i srama.

U najranijem detinjstvu, Amanda nije mogla da objasni šta joj se dešava, niti je imala kome da se obrati. Godinama je nosila teret u tišini, sve dok kasnije nije otkrila medicinsko ime svog stanja – sindrom trajnog genitalnog uzbuđenja (Persistent Genital Arousal Disorder – PGAD).

Amanda je morala da nauči kako da se nosi sa svojim simptomima, koji se mogu javiti u svakodnevnim situacijama – u prodavnici, kafiću ili tokom običnog razgovora. Kako sama kaže: „Nekada ih imam pet ili čak deset u roku od jednog sata. Dešavaju mi se dok sam sa prijateljima ili na javnim mestima. Kada se to dogodi, samo se nasmejem i pretvaram da je sve u redu, iako me iznutra potpuno slomi.“ Zbog ovoga je birala da izbegava događaje i putovanja, ostavljajući sebi mogućnost da se povuče ukoliko simptomi nastupe.

Prvi susreti sa lekarima nisu doneli olakšanje – dugo nije dobijala odgovore, niti su joj verovali. Tek nakon višegodišnje potrage, Amanda je pronašla specijaliste za bol u karličnom predelu. Sa kombinacijom terapije, lekova i vežbi opuštanja, uspela je da ublaži simptome. „Postoje načini da smanjim intenzitet epizoda. Uzimam terapiju koja opušta mišiće tog područja, a radim i vežbe koje mi pomažu da skrenem pažnju sa problema“, objašnjava Amanda.

Veliku podršku pruža joj partner Stjuart Triplet. Tokom nekoliko godina zajedničkog života, zbog saveta lekara, izbegavaju seksualne odnose jer oni mogu pogoršati simptome. Amanda ističe da joj je partnerovo razumevanje bilo presudno za psihičko zdravlje.

Sindrom trajnog genitalnog uzbuđenja je retka i često pogrešno interpretirana dijagnoza. Osobe koje se sa njim suočavaju mogu naići na nerazumevanje okoline i stručnjaka. Amanda svojom pričom želi da podigne svest o ovom stanju i ohrabri druge žene koje možda prolaze kroz slične teškoće.

Novo istraživanje sa Prinstona otkriva zašto je mali mozak važan za žensko mentalno zdravlje, čak i kod rizika od Alchajmera

Najnovija naučna otkrića sa Univerziteta Prinston donose ohrabrujuće vesti za žene koje žele da sačuvaju vitalnost uma tokom godina. Istraživači su analizirali podatke iz SAD, Kanade i Velike Britanije i došli do zaključka da mali mozak, poznat po kontroli ravnoteže i pokreta, ima znatno veću ulogu u očuvanju mentalne oštrine nego što se dosad pretpostavljalo.

Studija pokazuje da žene sa većim volumenom zadnjih regija malog mozga beleže bolje rezultate na testovima memorije, pažnje i razmišljanja. Naučnici su za analizu koristili podatke više od 700 odraslih osoba iz projekta “Human Connectome” i više od 35.000 ispitanika iz Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva. Rezultati su bili jasni: veći volumen određenih zona malog mozga povezan je sa očuvanjem kognitivnih sposobnosti tokom godina.

Osim toga, otkriveno je da mali mozak sadrži više od tri četvrtine svih neurona u mozgu, iako zauzima samo deset odsto ukupne zapremine. On nije važan samo za koordinaciju pokreta, već igra ključnu ulogu u planiranju, učenju i govoru. To je posebno značajno za žene koje žele da ostanu aktivne i samostalne u starijem dobu.

Istraživanje je pokazalo da su žene sa očuvanim volumenom malog mozga imale bolje kratkoročno pamćenje, pažnju i prostornu orijentaciju. Dr. Marija Petrović, neurološkinja uključena u studiju, ističe: “Naše otkriće otvara nove mogućnosti u prevenciji kognitivnog pada kod žena. Povećanje svesti o ulozi malog mozga može pomoći ženama da razviju strategije za očuvanje mentalnog zdravlja.”

Naučnici su istraživali i osobe sa ranim fazama Alchajmerove bolesti, analizirajući podatke više od 1.300 ispitanika iz SAD i Kanade, od kojih je više od 600 imalo karakteristične promene povezane sa ovom bolešću. I u ovoj grupi, veći volumen malog mozga bio je u vezi sa boljim rezultatima na testovima pamćenja i mišljenja. Zbog toga stručnjaci smatraju da mali mozak može doprineti stvaranju “kognitivne rezerve”, koja omogućava mozgu da duže zadrži svoje funkcije čak i pri pojavi oštećenja.

Dr. Petrović naglašava: “Zbog ovih rezultata, verujemo da i žene koje imaju genetski rizik od Alchajmerove bolesti mogu imati koristi od očuvanja zdravlja malog mozga.”

Zato je važno da žene o mentalnom zdravlju razmišljaju na nov način. Redovno vežbanje, uravnotežena ishrana i mentalni izazovi mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja malog mozga, a samim tim i mentalne snage tokom godina.