Veštački zaslađivači ne utiču na šećer u krvi, ali dugotrajna upotreba zahteva oprez i umerenost

Sve više žena odlučuje da smanji unos šećera tako što prelazi sa klasičnih na dijetalne gazirane sokove, nadajući se zdravijoj opciji. Ovaj trend je primetan u restoranima, prodavnicama i svakodnevnim navikama, posebno kod onih koje žele da regulišu nivo šećera u krvi ili smanje kalorijski unos. Prema stručnjacima, dijetalni napici ne izazivaju skok glukoze u krvi, što je posebno značajno za žene koje paze na ishranu ili imaju povišen rizik od dijabetesa.

Dijetalni gazirani napici sadrže veštačke ili niskokalorijske zaslađivače kao što su aspartam, saharin, sukraloza ili stevija. Ovi sastojci daju intenzivan slatki ukus, ali ih telo ne obrađuje kao običan šećer. Zbog toga se koriste u malim količinama, pa napitak zadržava sličan ukus, ali sa minimalno kalorija i bez značajnog uticaja na šećer u krvi.

Nutricionistkinja Marija Petrović objašnjava: „Zamena običnog gaziranog soka dijetalnim može biti odlična privremena strategija za smanjenje ukupnog unosa šećera. Jedna limenka klasičnog pića može sadržati i do deset kašičica šećera, što značajno utiče na dnevni kalorijski balans.”

Na policama su sve češći proizvodi sa oznakama „zero sugar“ i „diet“. Iako mnogi misle da su isti, postoji razlika: „Zero sugar“ znači manje od 0,5 grama šećera po porciji, dok „diet“ označava manje šećera i kalorija u odnosu na original. Ni jedan ni drugi ne povećavaju glukozu u krvi jer koriste zaslađivače umesto običnog šećera.

Iako se dijetalni napici često biraju kao zdravija opcija, važno je napomenuti da dugotrajni efekti veštačkih zaslađivača nisu u potpunosti istraženi. Neka istraživanja ukazuju na moguću vezu između redovnog unosa ovih zaslađivača i većeg rizika od dijabetesa tipa 2, ali definitivni dokazi još ne postoje. Nutricionistkinja Petrović savetuje: „Umerenost je ključ. Dijetalni sokovi mogu biti deo izbalansirane ishrane, ali voda, nezaslađeni čaj i mineralna voda ostaju najbolji izbori za svakodnevnu hidraciju.”

Za žene koje žele da smanje unos šećera, povremena zamena običnog soka dijetalnim može biti dobar prvi korak. Ipak, preporučuje se da se dijetalni napici koriste kao prelazno, a ne trajno rešenje, uz poseban akcenat na raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.

Cink oksid postaje omiljeni saveznik protiv akni i iritacija, a stručnjaci otkrivaju njegove benefite za mirniju i otporniju kožu

U poslednje vreme, žene širom sveta sve češće uvode cink oksid u svoju noćnu negu lica, u želji da ujutru dočekaju zdraviju, čistiju i blistaviju kožu. Ovaj trend je naročito prisutan na društvenim mrežama, gde korisnice dele svoja iskustva i preporuke, a dermatolozi objašnjavaju zbog čega je cink oksid toliko efikasan.

Prema rečima dr Zebe Umar, lekara i trihologa, cink je mineral poznat po umirujućem, zaceljujućem i protivupalnom dejstvu. U kozmetičkim proizvodima koristi se za kontrolu lučenja sebuma, smanjenje akni, ublažavanje iritacija i jačanje zaštitne funkcije kože. “Cink oksid se tradicionalno nalazi u kremama protiv pelenskog osipa ili kao sastojak proizvoda za zaštitu od sunca, jer izuzetno dobro štiti i umiruje kožu, što ga čini standardom u dermatološkoj i estetskoj nezi”, navodi dr Umar.

Pored cink oksida, sve veću popularnost ima i cink PCA, što potvrđuje i dr Marijam Zamani, specijalista za očnu i plastičnu hirurgiju. Ona objašnjava: “Cink oksid stvara zaštitni sloj na koži, odbija UV zračenje i smanjuje štetne uticaje iz okoline. Poznat je po tome što umiruje kožu i pomaže u zarastanju oštećenja.” Za razliku od njega, cink PCA pre svega reguliše lučenje sebuma i balansira bakterije na površini kože, pa se preporučuje osobama sa masnom i problematičnom kožom.

Stručnjaci naglašavaju da je cink često zanemaren sastojak, iako donosi brojne benefite uz minimalni rizik od iritacije. “Njegove prednosti leže u tome što pomaže koži da postigne ravnotežu. Deluje protivupalno, ima antimikrobna svojstva i reguliše proizvodnju sebuma”, ističe dr Zamani.

Zbog svega navedenog, cink oksid je sve češći izbor žena sa osetljivom, reaktivnom kožom, sklonom crvenilu i aknama, kada biraju proizvode za večernju negu. Preporučuje se da se na čisto lice pred spavanje nanese deblji sloj kreme sa cink oksidom, dok je ujutru dovoljno temeljno isprati lice. Iako nije glamurozan, ovaj korak može značajno doprineti mirnijoj, otpornijoj i zdravijoj koži.

Dnevni unos vlakana od 25 do 30 grama čuva probavu i celokupno zdravlje, saznajte koje namirnice su najbogatije ovim dragocenim sastojkom

Žene širom sveta sve više obraćaju pažnju na kvalitet ishrane, ali najnovija istraživanja pokazuju da čak 95% ljudi ne unosi dovoljne količine vlakana. Prema rečima dr Emily Leeming, vlakna su „najbliža superhrani koju imamo“, jer pozitivno utiču na zdravlje digestivnog sistema, pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i smanjuju rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i pojedinih karcinoma.

Vlakna su važna jer produžavaju osećaj sitosti, pospešuju redovno varenje i eliminišu štetne materije iz organizma. Dr Leeming ističe da unos vlakana podržava sporije otpuštanje energije, pa su oscilacije šećera u krvi manje, a osećaj energije duže traje.

Namirnice bogate vlaknima lako se mogu uklopiti u svakodnevnu ishranu. Mahunarke poput sočiva, leblebija i pasulja odličan su izbor za salate i supe. Integralne žitarice, kao što su ovsene pahuljice i integralni pirinač, preporučuju se kao zdrava osnova za doručak ili prilog uz glavni obrok. Povrće poput brokolija, šargarepe, graška i karfiola posebno je bogato vlaknima, a može se pripremati u raznim varijantama – od variva do pečenja.

Voće takođe predstavlja značajan izvor vlakana – naročito jabuke, kruške, kivi i bobičasto voće. Dr Leeming savetuje da se voće konzumira sa korom kad god je to moguće, jer se najveći deo vlakana nalazi upravo u njoj. Orašasti plodovi poput badema i oraha, kao i semenke lana i suncokreta, predstavljaju zdravu užinu koja doprinosi dnevnom unosu vlakana.

Preporuka stručnjaka je da žene unose između 25 i 30 grama vlakana dnevno. To se može postići pažljivim planiranjem obroka i zamenom rafinisanih proizvoda integralnim varijantama. Dr Leeming naglašava: „Uvođenje raznovrsnih izvora vlakana pomaže ne samo varenju, već i celokupnom zdravlju.“

Ukoliko želite da poboljšate rad creva i celokupno zdravlje, obratite pažnju na unos vlakana i birajte što prirodnije, neprerađene namirnice. Dodavanje više vlakana u ishranu može doneti više energije, duži osećaj sitosti i smanjenje rizika od hroničnih bolesti, što je od posebnog značaja za zdravlje žena.