Hormonski disbalans štitne žlezde utiče na energiju, raspoloženje i plodnost – evo kada treba posetiti lekara

Mnoge žene suočavaju se sa neobjašnjivim promenama u svakodnevnom životu, a stručnjaci iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije upozoravaju da bi uzrok mogao biti poremećaj rada štitne žlezde. Ova žlezda, smeštena na prednjem delu vrata, proizvodi hormone koji regulišu rad srca, metabolizam i telesnu temperaturu, ali i značajno utiče na raspoloženje i plodnost. Problemi sa štitnom žlezdom mogu se razvijati godinama neprimetno, a simptomi se često pripisuju stresu ili umoru, zbog čega mnoge žene kasno potraže pomoć.

Najčešći simptomi koji ukazuju na poremećaj štitne žlezde su: produžen osećaj umora i nedostatak energije, nagli dobitak ili gubitak kilograma bez promena u ishrani, stalan osećaj hladnoće čak i kada je toplo u prostoriji, problemi sa koncentracijom i pamćenjem (poznato i kao „moždana magla“), promene raspoloženja poput depresije ili povećane nervoze, kao i promene na koži, kosi i noktima – suva koža, opadanje kose i lomljivi nokti često su prvi znak. Na posebnu pažnju zaslužuju i neredovni menstrualni ciklusi ili teškoće sa začećem, jer su to česte posledice hormonskog disbalansa. Dr Ana Petrović iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije ističe: „Kod svake žene koja ima neredovne cikluse ili teškoće sa začećem, savetujemo analizu hormona štitne žlezde.“

Ako se neki od simptoma pojavljuju kroz nekoliko nedelja, preporučuje se laboratorijska kontrola hormona TSH, T3 i T4. Endokrinolog može po potrebi preporučiti i ultrazvuk ili testiranje antitela, posebno radi otkrivanja mogućih autoimunih poremećaja. Uz odgovarajuću terapiju, neophodno je usvojiti zdrav način života – dovoljno sna, redovno vežbanje i izbalansiranu ishranu. Važni su i nutrijenti poput selena, koji doprinose zdravlju štitne žlezde. Kontrola stresa i redovni pregledi kod lekara dodatno pomažu u prevenciji komplikacija. „Rana dijagnoza poremećaja štitne žlezde može sprečiti ozbiljnije posledice i značajno poboljšati kvalitet života“, naglašava dr Petrović. Žene koje prepoznaju više pomenutih simptoma ne bi trebalo da odlažu konsultaciju sa stručnjakom, jer briga o štitnoj žlezdi zahteva redovnu pažnju, posebno u savremenom načinu života.

Novo Harvardovo istraživanje otkriva da je izbor hrane važniji od izbacivanja pojedinih grupa namirnica za zdravlje srca

Dugo su dijete sa smanjenim unosom hleba ili masti bile popularan izbor za žene koje žele da unaprede zdravlje ili izgube kilograme. Ipak, najnovije istraživanje tima sa Harvarda, koje je trajalo skoro tri decenije i obuhvatilo gotovo 200.000 ljudi, donosi nova saznanja. Naučnici su analizirali kako različiti načini ishrane utiču na srce, posebno kod žena koje često eksperimentišu sa dijetama. Ključno pitanje bilo je šta je zaista važnije – ograničiti hleb i testeninu ili smanjiti masti u ishrani.

Rezultati pokazuju da nije presudno da li birate ishranu sa manje ugljenih hidrata ili masti. Najznačajniji faktor za očuvanje zdravlja srca jeste kvalitet namirnica koje unosite svakodnevno. Naučnici su zaključili da je mnogo važnije kakvu hranu birate, a ne samo količina i vrsta makronutrijenata.

Istraživanje je pokazalo da žene koje redovno konzumiraju više povrća, voća, integralnih žitarica i zdravih masti – poput maslinovog ulja, orašastih plodova i masne ribe – imaju bolje rezultate u pogledu zdravlja srca. Kod njih se primećuju viši nivoi „dobrog” HDL holesterola, niže vrednosti triglicerida i manji znaci upalnih procesa u organizmu. Sve to vodi ka nižem riziku od koronarne bolesti srca, koja je vodeći uzrok srčanog udara kod žena u svetu.

Nasuprot tome, ishrana bogata visoko prerađenim proizvodima, životinjskim mastima i industrijskim grickalicama – čak i kada je siromašna ugljenim hidratima – nije donela iste koristi. Zbog toga naučnici savetuju da žene prioritet daju izboru što kvalitetnijih i svežih namirnica, umesto da se fokusiraju na izbacivanje pojedinih grupa hrane.

Kako ističe dr. Nina Martin, članica istraživačkog tima: „Nije stvar u tome šta izbacujete, već šta unosite.” Naglašava da žene često izbegavaju hleb, testeninu ili masti verujući da je to pravi put ka zdravlju, ali najnoviji podaci pokazuju da je važnije birati cele žitarice umesto belog brašna, koristiti maslinovo ulje umesto zasićenih masti i povećati unos voća i povrća.

Praktični savet stručnjaka jeste da ne treba potpuno eliminisati hleb ili masti, već birati njihove zdravije varijante. „Zamena belog hleba integralnim i korišćenje maslinovog ulja može biti jednostavan, ali važan korak”, savetuje dr. Martin. Takođe, preporučuje se što više sezonskog povrća i voća, uz smanjenje unosa prerađenih proizvoda. Zaključak istraživanja sa Harvarda je da žene mogu dugoročno štititi svoje srce ako biraju kvalitetnu i raznovrsnu hranu, bez opterećivanja strogim dijetama. Ovakav pristup donosi bolje zdravlje i više zadovoljstva u svakodnevnoj ishrani.

Vitamin D može umanjiti upale i poboljšati kvalitet života kod žena sa inflamatornim bolestima creva, pokazuje nova studija iz 2024.

Najnovija istraživanja sprovedena tokom proleća i leta 2024. godine u evropskim gradovima otkrivaju da vitamin D značajno doprinosi zdravlju creva, posebno kod žena koje se bore sa inflamatornim bolestima kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis. Studija je obuhvatila žene sa niskim nivoom vitamina D i dijagnostikovanom inflamatornom bolešću creva, a tokom 12 nedelja one su pod stručnim nadzorom dobijale visoke doze ovog vitamina.

Stručnjaci sa Univerziteta u Beogradu ističu važnost crevnog mikrobioma za imunitet, a rezultati pokazuju da suplementacija vitaminom D može smanjiti upalne procese i povećati zaštitna antitela, posebno IgA klase. Učesnice su prijavile manje bola i nelagodnosti, a analiza uzoraka stolice je potvrdila bolji balans između korisnih i štetnih bakterija u crevima, što dovodi do više energije i manjeg rizika od pogoršanja simptoma tokom leta.

Imunolog dr Jelena Marković objašnjava: „Naše istraživanje pokazuje da vitamin D podstiče imuni sistem da bolje prepozna korisne crevne bakterije. Takođe, smanjuje preterane upalne reakcije koje su česte kod ovih bolesti.”

Ipak, istraživači napominju da studija ima ograničenja, jer nije postojala placebo grupa i trajanje je bilo ograničeno na 12 nedelja, a nisu kontrolisani svi faktori poput ishrane i izloženosti suncu. Zbog toga se savetuje da žene koje imaju simptome ili dijagnozu inflamatornih bolesti creva redovno proveravaju nivo vitamina D i da uzimaju suplemente samo uz lekarski nadzor.

Stručnjaci takođe preporučuju umereno izlaganje suncu tokom letnjih dana i uvođenje namirnica bogatih vitaminom D u svakodnevnu ishranu. Vitamin D ne može zameniti standardne terapije, ali njegova pravilna upotreba može pomoći u jačanju imunog sistema i smanjenju upalnih procesa. Povezanost između ishrane, imuniteta i zdravlja creva je složena, a vitamin D postaje sve važniji faktor, naročito kod žena koje su tokom života podložnije promenama u imunološkom odgovoru.