Uvođenjem dva kivija u svakodnevnu ishranu lako povećavate unos vlakana i podržavate probavu

Briga o zdravlju creva i dovoljan unos vlakana postali su važne teme za mnoge žene. Stručnjaci naglašavaju da je jednostavan i ukusan način za poboljšanje varenja upravo uključivanje dva kivija dnevno u jelovnik. Kivi je izuzetno bogat i rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima, što olakšava digestiju, omogućava redovnije pražnjenje creva i doprinosi osećaju sitosti tokom dana.

Prema rečima nutricionistkinje i autorke knjige o vlaknima, Emme Bardwell, “kiviji su među retkim namirnicama za koje je klinički dokazano da pomažu kod zatvora”. Emma Bardwell ističe i dodatnu prednost ovog voća: “Kivi sadrži enzim aktinidin koji potpomaže razgradnju proteina i može ubrzati pražnjenje želuca”.

Preporučeni dnevni unos vlakana za odrasle iznosi 30 grama, ali istraživanja pokazuju da većina ljudi ne unosi ni polovinu te količine. Posebno žene često ne postižu preporučeni unos, što može dovesti do usporene probave, umora, promena na koži, osećaja nadutosti i lošeg raspoloženja. Samo jedna šolja kivija sadrži oko 5 grama vlakana, pa dva kivija za doručak ili užinu mogu značajno doprineti ukupnom unosu vlakana tokom dana.

Vlakna su važna za stabilniji nivo šećera u krvi, održavanje ravnoteže crevne mikroflore i smanjenje upalnih procesa u organizmu. Iako ih telo ne može svariti jer su oblik ugljenih hidrata, vlakna su ključna za pravilno funkcionisanje našeg digestivnog sistema.

Ako primetite povremene zatvore, neredovno pražnjenje creva, osećaj težine posle jela ili promenljivo raspoloženje, možda ne unosite dovoljno vlakana. Zato nutricionistkinje preporučuju da, pored povrća, mahunarki i integralnih žitarica, u svakodnevnu ishranu uvrstite kivi – kao jednostavan i ukusan način da poboljšate svoje zdravlje.

Za žene koje žele da brinu o svom telu, dva kivija dnevno predstavljaju malu, ali važnu promenu sa značajnim efektom.

Šesnaest gradova i mesta u Srbiji beleži povišen polen tokom maja i juna—stručnjaci savetuju kako da umanjite simptome

Žene koje pate od sezonskih alergija u Srbiji ove godine suočavaju se sa izraženijim simptomima zbog produžene sezone polena. U čak 16 mesta širom zemlje, među kojima su Zlatibor, Niš, Valjevo, Požarevac, Sokobanja, Beograd (Zeleno brdo, Novi Beograd, Čukarica), Subotica, Vrbas, Zaječar, Obrenovac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Pančevo i Loznica, registrovane su visoke koncentracije polena, posebno tokom maja i juna.

Najintenzivniji simptomi javljaju se upravo u ovom periodu, a žene najčešće osećaju čestu kijavicu, svrab očiju, zapušen nos i izražen umor. Takve tegobe često otežavaju dnevno funkcionisanje, naročito kada je polen u vazduhu na maksimumu. Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene i produžene vegetacione sezone dovode do povećanog otpuštanja polena, čime se period alergija produžava i simptomi postaju izraženiji.

Imunološkinja dr Aleksandra Petrović ističe: “Više temperature i produženo trajanje vegetacije omogućavaju biljkama da duže oslobađaju polen, pa je važno da osobe sklone alergijama preduzmu dodatne mere zaštite.”

Najproblematičniji polen dolazi od drveća, trava i korova, a žene koje žive u gradovima i blizu prirodnih destinacija često su izloženije visokim koncentracijama čestica u vazduhu. Ovo posebno može predstavljati problem za majke, trudnice i one sa hroničnim disajnim tegobama.

Kako biste ublažile simptome i zaštitile sebe i svoju porodicu, stručnjaci savetuju sledeće mere:
– Izbegavajte boravak na otvorenom u jutarnjim satima i tokom vetrovitih dana
– Po povratku iz šetnje obavezno se istuširajte i operite kosu
– Držite prozore zatvorenim kada je koncentracija polena najveća
– Koristite sredstva protiv alergija samo uz preporuku lekara

Dr Ivan Marković naglašava: “Pravovremeno reagovanje i redovno pridržavanje saveta može značajno smanjiti tegobe tokom sezone polena.”

Zbog globalnih promena, prognozira se da će periodi povišenog polena trajati još duže u narednim godinama. Redovno praćenje informacija o kvalitetu vazduha i savetovanje sa stručnjacima može pomoći ženama da lakše prebrode alergijsku sezonu i očuvaju zdravlje.

Duboko disanje aktivira vagusni nerv i pomaže u snižavanju pritiska – naučno potvrđene tehnike za svakodnevnu rutinu

Prema doktorki Bet Frejts sa Harvarda, žene koje svakog dana izdvoje 15 minuta za svesno i sporo disanje mogu značajno poboljšati kontrolu svog krvnog pritiska. Ova tehnika predstavlja praktičan i lako primenljiv način da se smanji rizik od povišenog pritiska, što potvrđuju i brojna naučna istraživanja.

Iako prosečna odrasla osoba udahne oko 22.000 puta dnevno, većina nas diše automatski, ne obraćajući pažnju na ritam. Usporavanje disanja na između 6 i 10 udisaja u minuti može pozitivno uticati na zdravlje. Doktorka Frejts ističe: „vežbanje sporog, dubokog disanja 15 minuta dnevno može pomoći u snižavanju krvnog pritiska”. Kod osoba koje imaju povišene vrednosti, ova navika može dovesti do smanjenja sistolnog pritiska i do 10 jedinica.

Duboko disanje pokreće vagusni nerv, šaljući telu signal za opuštanje, što dovodi do širenja krvnih sudova i usporavanja rada srca. Prilikom udaha dijafragma se spušta, omogućavajući više kiseonika mozgu i telu, dok produženi izdah dodatno smanjuje hormone stresa i podstiče lučenje endorfina.

Analiza 20 naučnih studija pokazuje da različite vežbe disanja – poput dijafragmalnog disanja ili tehnike brojanja udaha – doprinose snižavanju i sistolnog i dijastolnog pritiska. Iako se preporuke razlikuju u pogledu trajanja i učestalosti, jasno je da većina ovih metoda ima blagotvoran uticaj na zdravlje srca.

Za sve koji žele da isprobaju ove tehnike, doktorka Frejts savetuje metodu „4-7-8” (udah na nos 4 sekunde, zadržavanje 7 sekundi, izdah 8 sekundi), kao i „box breathing”, gde svaki deo disanja (udah, zadržavanje daha, izdah, zadržavanje) traje po 4 sekunde. Dijafragmalno disanje, uz jednu ruku na grudima i drugu na stomaku, pomaže da lakše osvestite pokret dijafragme i dodatno smanjite stres.

Svakodnevno praktikovanje ovih vežbi donosi brojne koristi, naročito ženama koje su izložene stresu i ubrzanom tempu. Uvođenjem ovih navika u svakodnevicu, možete napraviti jednostavan, ali efikasan korak ka boljoj kontroli krvnog pritiska i opštem osećaju ravnoteže.