Naučna otkrića pokazuju da položaj spavanja može olakšati regeneraciju mozga i unaprediti kvalitet sna

Nove studije sa američkih i evropskih univerziteta ističu značaj položaja tela tokom sna za zdravlje mozga i oporavak organizma. Naučnici su posebno analizirali procese koji se odvijaju dok spavamo, otkrivajući da mozak ima poseban mehanizam za detoksikaciju, najaktivniji tokom dubokog sna. Radi se o glimfatičkom sistemu, koji je otkriven pre desetak godina i odgovoran je za izbacivanje toksina poput beta-amiloida i tau proteina, što je povezano sa smanjenjem rizika od neurodegenerativnih bolesti. Tokom dana se u mozgu nakupljaju nusproizvodi, a upravo noću, zahvaljujući ovom sistemu, oni se efikasno uklanjaju.

Istraživanja na životinjama pokazala su da je spavanje na boku najefikasnije za protok tečnosti kroz mozak. Mada se ovi rezultati ne mogu direktno preneti na ljude, teorija ima snažnu osnovu. MRI snimanja pokazuju da glimfatički sistem funkcioniše bolje kada ležimo na boku, u poređenju sa ležanjem na leđima ili stomaku.

Osim uticaja na mozak, spavanje na levom boku se već dugo preporučuje osobama sa problemima varenja, gorušicom ili refluksom. “Levi bok može smanjiti pritisak na kičmu, poboljšati cirkulaciju i olakšati disanje kod pojedinih osoba”, ističe dr. Milica Petrović, specijalista za poremećaje spavanja.

Ipak, stručnjaci napominju da je za zdravlje mozga presudan kvalitet sna. Nedovoljno sna ili često buđenje tokom noći sprečava da mozak ima dovoljno vremena za regeneraciju, bez obzira na položaj tela. Zato se savetuje redovan ritam odlaska na spavanje, sedam do devet sati sna, izbegavanje alkohola pre odlaska u krevet i rešavanje problema poput apneje ili hrkanja.

Za žene koje žele da pređu na spavanje na boku, preporučuje se korišćenje dugog jastuka za telo ili postavljanje jastuka između kolena. Važno je izabrati i odgovarajući dušek koji podržava kičmu. “Promena navike zahteva vreme, ali ne treba forsirati položaj ako izaziva bol ili nelagodnost”, dodaje dr. Petrović.

Na kraju, najvažnije je imati dovoljno kvalitetnog sna. Iako je spavanje na boku korisno, ključ za zdravlje mozga i tela je neprekinut, redovan san svake noći, što omogućava potpunu regeneraciju i više energije za svakodnevne izazove.

Stručnjaci za ishranu upozoravaju na rizike, ali postoji izuzetak kada napuklo jaje možete koristiti bezbedno

Pitanje korišćenja napuklog jajeta često muči domaćice – da li ga baciti ili ipak može biti bezbedno za upotrebu? Prema mišljenju nutricionista i stručnjaka za higijenu hrane, napukla ljuska jajeta značajno povećava rizik od ulaska bakterija poput salmonele, što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Jaje sa oštećenom ljuskom više nije potpuno zaštićeno, pa mikroorganizmi lako mogu prodrijeti unutra. Dr. Vesna Ilić, stručnjak za higijenu hrane, ističe: „Svaka oštećena ljuska znači da je zaštitna barijera jajeta narušena i da bakterije lako mogu dospeti u unutrašnjost.” Konzumacija takvog jajeta može dovesti do bolova u stomaku, dijareje, povraćanja i povišene temperature. Naučna istraživanja još pokazuju da je rizik od trovanja salmonelom čak 93 puta veći kod napuklih jaja nego kod onih sa neoštećenom ljuskom, što je potvrdila studija iz 1996. godine.

Ipak, postoji jedno važno pravilo: ako znate da je jaje napuklo neposredno pre nego što ste ga uzeli – recimo, tokom transporta iz prodavnice ili kod kuće – možete ga upotrebiti, ali pod određenim uslovima. U tom slučaju, odmah razbijte jaje, prebacite sadržaj u čistu, hermetički zatvorenu posudu i stavite u frižider. Takvo jaje treba iskoristiti u roku od najviše dva dana. Pre upotrebe uvek proverite miris i izgled jajeta, a ako imate bilo kakvu sumnju u njegovu svežinu ili način čuvanja, najbolje je da ga bacite. I najmanje oštećenje može biti ulaz za bakterije, koje nisu uvek vidljive.

Stručnjaci preporučuju da se napukla jaja iz frižidera ili prodavnice generalno ne koriste, osim ako ste potpuno sigurni kada je došlo do pucanja. Jaja treba čuvati u originalnom pakovanju u frižideru, na temperaturi ispod 7 stepeni, i prati ih neposredno pre upotrebe. „Uvek birajte jaja bez oštećenja na ljusci i čuvajte ih u originalnom pakovanju u frižideru“, naglašava dr. Ilić. Ako niste sigurni u bezbednost, bolje je napuklo jaje baciti nego rizikovati zdravlje.

Uključite fermentisane proizvode u ishranu i osetite više energije, manje nadutosti i bolju probavu

Zdravlje creva postaje tema o kojoj žene sve otvorenije razgovaraju, jer je jasno koliko ravnoteža crevne mikrobiote utiče na energiju, imunitet, pa čak i raspoloženje. Dok su probiotici i prebiotici već dobro poznati, sve više pažnje dobija i treća grupa – postbiotici. Ove supstance nastaju kada dobre bakterije u crevima razgrađuju vlakna iz hrane, a doprinose zdravlju creva i smanjuju rizik od upalnih stanja.

Kako objašnjava Jo Woodhurst, direktorka za ishranu i edukaciju u poznatoj kompaniji: „Što više saznajemo o mikroorganizmima u crevima, jasnije vidimo koliko utiču na celokupno zdravlje. Nisu samo bakterije važne, već i molekuli koje one proizvode – postbiotici.“ Zato je važno unositi ih kroz svakodnevnu ishranu, jer mogu poboljšati imunitet, varenje i mentalnu jasnoću.

Iako se o postbioticima najčešće priča u kontekstu jogurta i fermentisanih proizvoda, postoje i druge lako dostupne namirnice koje doprinose njihovom unosu.

Sedam namirnica koje su bogate postbioticima su: kiseli kupus, kefir, kombuha, miso pasta, tempeh, natto i kimči. Kiseli kupus je posebno dobar izvor, jer sadrži fermentisane spojeve koje prave korisne bakterije. Kefir je odličan izbor za jačanje crevne barijere i bolju probavu, dok je kombuha popularan izbor za one koje ne konzumiraju mlečne proizvode. Miso pasta, tempeh i natto – svi na bazi fermentisane soje – obezbeđuju slične benefite. Kimči, fermentisano povrće sa začinima iz korejske kuhinje, donosi obilje postbiotičkih jedinjenja i vlakana.

Redovan unos ovih namirnica može pomoći u smanjenju nadutosti i regulaciji varenja, a žene često prijavljuju i povećanje energije i manje problema sa kožom.

Da biste ih uveli u svakodnevni jelovnik, nije potrebno mnogo truda – dovoljno je dodati malu porciju kiselog kupusa uz ručak ili popiti čašu kefira ujutru. Miso pastu možete pomešati u supe ili salate, dok je kombuha odličan napitak tokom dana. Tempeh i natto lako se uklapaju u biljne obroke.

Važno je da se ove namirnice kombinuju sa raznovrsnim izvorima vlakana, što pomaže obnavljanju i održavanju balansa crevne mikrobiote. Preporučuje se postepeno uvođenje novih namirnica kako biste izbegli eventualne neprijatnosti poput gasova ili nadutosti.

Sve više žena prepoznaje značaj postbiotika za celokupno zdravlje, a njihova redovna upotreba može doneti mnoge benefite – od bolje probave do jačeg imuniteta.