Holivudska diva otkrila je kako uz jednostavne vežbe i doručak od jaja i mleka održava figuru i zdravlje

Merilin Monro, slavna glumica i simbol ženstvenosti, još davne 1952. godine sa 26 godina otvoreno je govorila o svojim dnevnim navikama u ishrani i vežbanju, ističući da nikada nije sledila stroge standarde vitkosti tadašnje filmske industrije. Monro je naglašavala da nije bila ljubitelj sportskih aktivnosti, ali da je svakog jutra izdvajala desetak minuta za jednostavne vežbe sa malim tegovima. Kako je sama rekla: “Osmislila sam nekoliko vežbi za mišiće koje želim da održim čvrstim i znam da su dobre za mene, jer osećam kako rade dok vežbam.”

Za razliku od mnogih njenih savremenica koje su često držale rigorozne dijete, Merilin je birala jednostavnu, ali hranljivu hranu. Omiljeni deo njenog jutra bio je specifičan doručak: “Rekli su mi da je moj način ishrane pomalo bizaran, ali ja to ne mislim. Svakog jutra, pre nego što odem pod tuš, zagrejem čašu mleka. Kada postane toplo, dodam dva sirova jajeta, izmešam ih viljuškom i popijem dok se oblačim. Uz to uzimam vitamine i sumnjam da bi lekari mogli da preporuče hranljiviji doručak za zaposlenu devojku koja je stalno u žurbi”, izjavila je Monro.

Večera je bila njen najobilniji obrok u toku dana. Najčešće je birala komad mesa – odrezak, jagnjeće kotlete ili džigericu, koje je pripremala u rerni, uz nekoliko sirovih šargarepa. “Nikada mi ne dosadi sirova šargarepa”, priznala je. Iako je preferirala jednostavne obroke, nije se odricala malih zadovoljstava, pa je povremeno uživala u sladoledu posle časova glume.

Svojim opuštenim i uravnoteženim pristupom, bez strogih ograničenja i sa dozom uživanja, Merilin Monro je ostavila poruku ženama da neguju svoje telo na svoj način, vodeći pritom računa o zdravlju i balansu.

Kombinovanje aerobnih, vežbi snage, istezanja i ravnoteže jača srce i smanjuje pritisak, posebno kod žena posle četrdesete

Žene se sa godinama sve češće susreću sa opasnošću od kardiovaskularnih bolesti, naročito nakon što pređu četrdesetu. Stručnjaci naglašavaju da je redovno vežbanje jedan od najdelotvornijih načina za očuvanje zdravlja srca, sprečavanje infarkta i održavanje normalne telesne mase. Poseban akcenat stavlja se na kombinaciju više tipova vežbi, što donosi najbolji efekat za srce i celokupno zdravlje.

Aerobne aktivnosti, poput brzog hodanja, laganog trčanja, plivanja ili vožnje bicikla, čine osnovu svake dobre rutine. Ove vežbe jačaju srce i pluća, poboljšavaju cirkulaciju i doprinose snižavanju pritiska. Preporučuje se najmanje 150 minuta aerobnih vežbi nedeljno, odnosno po pola sata pet puta u toku sedmice.

Trening snage takođe je od velikog značaja za srčano zdravlje. Vežbe sa opremom iz teretane, elastičnim trakama ili sopstvenom težinom (čučnjevi, sklekovi, zgibovi) pomažu u smanjenju masnih naslaga, posebno na stomaku, i pozitivno utiču na povećanje „dobrog“ i smanjenje „lošeg“ holesterola. Kod žena se preporučuje ovakav trening dva puta nedeljno, uz pauze radi oporavka mišića.

Fleksibilnost je još jedan važan aspekt, ali često biva zapostavljen. Istezanje, joga i lagane mobilne vežbe doprinose smanjenju napetosti u mišićima i čuvaju zglobove, olakšavajući tako izvođenje svih drugih aktivnosti. Istezanje je najbolje uvesti svakodnevno, naročito pre i posle vežbanja.

Vežbe za ravnotežu posebno su korisne ženama u zrelijim godinama jer smanjuju mogućnost padova i povreda. Primeri su hodanje po pravoj liniji, stajanje na jednoj nozi ili vežbanje na balans ploči, što poboljšava stabilnost i koordinaciju tela.

Kardiolog dr Milica Petrović posebno ističe: „Fizička aktivnost ne mora biti naporna da bi bila korisna. Najvažnije je da je redovna i raznovrsna, kako bi srce i celo telo imalo višestruku korist.”

Uvođenje ovih vežbi bar dva puta nedeljno može značajno smanjiti rizik od ozbiljnih srčanih tegoba. Pronađite aktivnosti koje vam prijaju i uklopite ih u rutinu, jer uživanje u pokretu je najbolja motivacija za istrajnost.

Šest najčešćih mitova o ishrani prema dr Ezekielu Emanuelu i kako ih prevazići za dugotrajan rezultat

Stručnjak za onkologiju i zdravstvenu politiku sa Harvarda, dr Ezekiel J. Emanuel, otkriva koji mitovi o ishrani najčešće utiču na žene i njihove svakodnevne izbore. On ističe da trajno zdravlje i vitalnost ne zavise od kratkoročnih dijeta, već od navika koje je moguće održavati tokom godina.

Dr Emanuel napominje da popularne dijete poput keto režima, povremenog posta ili sirove hrane ne donose dugoročnu korist. Umesto toga, savetuje usvajanje jednostavnih, održivih navika koje su prilagođene svakom pojedincu, uz konsultaciju sa lekarom.

Prva česta zabluda vezana je za grickalice. Mnoge žene izbegavaju užine zbog straha od viška kalorija, ali on navodi da “zdrave užine poput orašastih plodova, voća ili povrća mogu doprineti boljoj ishrani i dužoj sitosti bez naglog porasta šećera u krvi”. Problem nastaje kada se konzumira ultra-prerađena hrana, jer može dovesti do gojenja i hroničnih bolesti.

Drugi mit odnosi se na unos proteina. Prema Emanuelu, “većina žena već unosi optimalnu količinu proteina, a preterani unos ili upotreba proteinskih suplemenata nije preporučljiva za sve”. Osobe starije od 60 godina i one koje redovno vežbaju možda zahtevaju nešto više proteina, ali većini je bolje da ih uzima iz prirodnih izvora kao što su mahunarke, jogurt i riba.

Kada je reč o vlaknima, dr Emanuel ističe da su suplementi slabija zamena za pravu hranu. “Voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice su najbolji način da se zadovolje potrebe organizma za vlaknima i očuva zdravlje creva”, kaže on.

Mit postoji i oko mlečnih proizvoda sa smanjenom količinom masti. Emanuel naglašava da nije dokazano da punomasni mlečni proizvodi utiču na povećanje telesne težine. Naprotiv, istraživanja pokazuju da ih deca i odrasli koji ih konzumiraju češće imaju manji rizik od gojaznosti.

Masti su dugo bile u lošem svetlu, ali Emanuel ističe koristi od zdravih masti. “Polovina kašike maslinovog ulja dnevno može smanjiti rizik od smrti za 19 odsto”, navodi on, a dobre masti mogu se naći i u orašastim plodovima i tamnoj čokoladi.

Na kraju, upozorava da fizička aktivnost, iako veoma značajna za zdravlje, ne može da nadoknadi štetne posledice loše ishrane. “Vežbanje poboljšava raspoloženje i zdravlje, ali gubitak ili održavanje telesne težine ipak zavisi od izbora i količine hrane”, poručuje dr Emanuel.

Njegov zaključak je da su ključ za zdravlje jednostavne navike – redovan izbor prirodnih namirnica, umerene porcije i uživanje u obrocima sa dragim osobama. Povremeno zadovoljstvo u omiljenoj poslastici, bez osećaja krivice, takođe je deo uravnoteženog stila života.